Karađorđe Petrović

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Đorđe Petrović - Karađorđe

Portret Karađorđa 1816.
Portret Karađorđa 1816.

Datum rođenja 16. novembar 1762.
Mesto rođenja Viševac (Osmansko carstvo)
Datum smrti 26. jul 1817.
Mesto smrti Radovanjski lug (Kneževina Srbija)
Titula Veliki vožd Srbije
Period 14. februar 18047. oktobar 1813.
Naslednik/ci Miloš Obrenović
Poreklo i porodica
Dinastija Karađorđevići
Otac Petar Jovanović
Majka Marica rođ. Živković
Supružnik/ci Jelena Petrović
Potomstvo Aleksa Karađorđević
Aleksandar Karađorđević
Sima
Sava
Sara
Poleksija
Stamenka.
Disambig.svg
„Karađorđe“ preusmerava ovde. Za ostale upotrebe pogledajte Karađorđe (višeznačna odrednica).
Disambig.svg
„Đorđe Petrović“ preusmerava ovde. Za ostale upotrebe pogledajte Đorđe Petrović (višeznačna odrednica).

Đorđe Petrović Karađorđe (16. novembar[a] 1762, Viševac26. jul[b] 1817,[1] Radovanje) je bio vođa Prvog srpskog ustanka i rodonačelnik dinastije Karađorđevića. Rođen je najverovatnije 16. novembra 1762.[c] godine u Viševcu u Osmanskom carstvu (danas Srbija) na Đurđic, od oca Petra i majke Marice. Tvrdi se najverovatnije, jer se za godinu rođenja pominju period od 1749. do 1770. godine.[d] Imao je dva sina, Aleksu i Aleksandra.

Poreklo[uredi]

Spomenik Karađorđu ispred Hrama Svetog Save na Vračaru u Beogradu, rad vajara Sretena Stojanovića.

Njegovi preci potiču iz Vasojevića. Po Radošu Ljušiću u jednoj od poznatijih seoba srpskog naroda, pod patrijarhom Šakabentom 1737-39, doselili su se Karađorđevi preci, najverovatnije, sa hercegovačko-crnogorskih brda u Šumadiju. Ova seoba, kao što je i dotad bivalo, usledila je kao posledica austrijsko-turskog rata 1737—1739, u kojem su učestvovali Srbi. Prezime mu je po ocu Petru.

Karađorđe potiče iz siromašne porodice. Majka mu je bila Marica Živković iz Masloševa u Šumadiji. Njegov otac je zbog siromaštva (bio je toliko siromašan da nije mogao da plaća porez pa bi ostali stanovnici sela u kojem je živeo morali da preuzmu ovu obavezu umesto njega[2]) često menjao spahije i mesto boravka, budući da Turci raju nisu preterano vezivali za baštinu. Kako je Đorđe stasavao i služio kod imućnijih Srba i Turaka, tako se i njihova materijalna situacija popravljala.

Ženidba i emigracija u Austriju[uredi]

Karađorđe Petrović. Delo Paje Jovanovića.

Đorđe Petrović se 1785/86. godine ženi Jelenom Jovanović. Prema nekim izvorima, Jelenini roditelji su bili imućniji i nisu dali svoju kćer, ali ju je Đorđe oteo i učinio svojom ženom. Posle ženidbe nije dugo ostao u Srbiji, jer je navodno ubio Turčina. Izbegao je u Srem sa svojom porodicom.

U tom zbegu se desio događaj koji je mnogo osporavan i izazvao velike polemike među istoričarima - oceubistvo. Najverovatnija priča je da je njegov otac, koji je godinama služio kod Turaka, u jednom trenutku odlučio da nagovori sve da se vrate i nastave da žive kao do sada, služeći Turke. Svi u zbegu su to razumeli kao pretnju da će se vratiti u ropstvo ili u smrt. Kada je uvideo da majčino preklinjanje oca da odustane od povratka ne pomaže i da ima podršku svih, digao je ruku na oca, a potom je njegovog oca Petra dotukao momak iz pratnje. Ubistvo je, po Vuku Karadžiću, učinjeno u ljutnji i iz ljubavi, i njime su spašeni svi iz zbega, a njegov otac sramote i ropstva. 1796. godine, po povratku u Srbiju, Karađorđe se ispovedio i zamolio za oproštaj, koji je od sveštenstva dobio.

Karađorđe je ubio ne samo svog oca već i još jednog člana svoje porodice, svog brata Marinka, tako što ga je obesio o kućna vrata, zbog silovanja jedne devojke.[3][4]

Austro-turski rat i povratak u Srbiju[uredi]

Pred kraj austrijsko-turskog rata, 1787. godine, kod nas poznatijeg kao Kočina krajina, Karađorđe počinje da ratuje na strani Austrije protiv Turaka. Kao podoficir ratovao je ne oklevajući da se ogleda sa neprijateljem i ubija ugledne turske junake. Sredinom 1791. zaključuje se mir, Karađorđe dobija unapređenje i medalju za hrabrost i odmeće se u hajduke, gde predvodi veliku hajdučku družinu. Do opadanja hajdučije dolazi 1793/94. godine i Đorđe se povlači i živi mirno sa porodicom u Topoli.

Prvi srpski ustanak[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Prvi srpski ustanak
Na slici se nalazi oružje koje je korišćeno u Prvom srpskom ustanku. Oružje sa slike je pripadalo vođi Prvog srpskog ustanka, Karađorđu.

Kraj 18. i početak 19. veka donosi povećanje zuluma koji su Turci činili nad srpskim narodom. Ogromni nameti, samovolja i terorisanje naroda od strane Turaka i janjičara, gušenje svakog otpora dovode do udruživanja srpskih velikaša i dogovora oko pobune.

Povod za Prvi srpski ustanak bio je krvavi događaj, poznat kao seča knezova. O tome je pevao Filip Višnjić u čuvenoj pesmi Početak bune protiv dahija. Posecanjem viđenijih srpskih glava, Turci su hteli da zaplaše srpski narod i onemoguće ustanak za koji su znali da se sprema.

Na narodnom zboru u Orašcu Karađorđe je izabran za vođu ustanka i tako je stao na čelo izmučenog srpskog naroda u borbi protiv Turaka. Ne može se tačno reći kada je održan zbor u Orašcu, ali se uzima najčešće pominjani datum, a to je Sretenje Gospodnje, 15. februar 1804. godine (2. februar po starom kalendaru). Karađorđe je lično obilazio narod i dogovarao sa ostalim vođama tok borbe i pripreme za ustanak. Kao strog i dosledan, uživao je autoritet u narodu i među drugim vođama. Ostalo je zapisano da su ga se plašili zbog preke naravi i zbog spremnosti da bez kompromisa dođe do cilja. Iza njega su ostale mnoge pobede često nad brojnijom i opremljenijom turskom vojskom: Ivankovac, Mišar, Novi Pazar, Varvarin...

Slom ustanka[uredi]

Karađorđev pečat

Nakon mira u Bukureštu dolazi do nesloge među ljudstvom što se odrazilo i na delovanje i akcije naroda. Karađorđe uviđa da je dalja borba uzaludna i odlučuje da 1813. godine pobegne u Austriju, ali se 1816. pridružio grčkom pokretu u želji da nastavi borbu za proterivanje Turaka. Sledeće godine je došao tajno u Srbiju kako bi se sa Milošem Obrenovićem dogovorio o zajedničkoj akciji, ali je po Miloševoj naredbi ubijen u noći između 25. i 26. jula 1817. godine u selu Radovanju kod Velike Plane. Organizator ubistva je bio Vujica Vulićević, Karađorđev kum.

Napoleon o Karađorđu[uredi]

Na pitanje ko je najveći vojskovođa francuski imperator Napoleon je odgovorio: „Lako je meni biti veliki s našom iskusnom vojskom i ogromnim sredstvima, ali daleko na jugu, na Balkanu, postoji jedan vojskovođa, iznikao iz prostog seljačkog naroda, koji je okupivši oko sebe svoje čobane, uspeo bez oružja i samo trešnjevim topovima, da potrese temelje svemoćnog osmanlijskog carstva i da tako oslobodi svoj porobljeni narod. To je CRNI ĐORĐE i njemu pripada slava najvećeg vojskovođe!”. [5]

O datumu rođenja[uredi]

Dan Karađorđevog rođenja nije zabeležen niti je kasnije, od njegovih savremenika, zapisan. Čudno je da se ni godina ne zna, odnosno u određivanju njegovog godišta se luta čitavih osamnaest godina, od 1752. do 1770. godine. Takođe je čudno da se ne pominje nijedan verski datum, što je bilo uobičajeno, vezan uz rođenje. Pogotovo što je on bio u pesmama opevani junak i vođa naroda, u njegovoj blizini su bili skoro svi pismeni Srbi tog vremena a ni svetske enciklopedije se ne slažu oko pretpostavljenog datuma.

Tako se 1766. godina, odnosno 3. septembar 1752. godine pojavljuju u zapadnoevropskim enciklopedijama[6][7], u sovjetskoj 1752. godina[8], u američkoj 1752/1762.[9] a u domaćim izvorima kao najverovatnija se pominje 1768. godina[10]. Prema Janićiju Đuriću, Karađorđevom ličnom sekretaru, Karađorđe je rođen 1752. godine.

Međutim, uz ime Karađorđa se pre vezuju priče o nebeskim pojavama kada je rođen. Tako se pominje svetlost na nebu i duga preko neba usred noći. Jedini pisani trag za vremena Karađorđevog života u kome se pominje dan rođenja je pismo ruskog poslanika u Beogradu Rodofinikina kada obaveštava svog pretpostavljenog da ga je "... Crni Đorđe pozvao u selo udaljeno sto vrsta na Đurđic da proslavimo dan njegovog rođenja i imendan"[11]. Naime, često je detetu davano ime po prazniku na koje je rođeno. Đurđic je po gregorijanskom kalendaru 3. novembra, odnosno tada po julijanskom 14. novembar.

Upoređivanjem datuma prolazaka pojedinih kometa preko neba Srbije tih godina, postoji nekoliko kandidata. Međutim, Halejeva kometa jeste bila najsjajnija 13. marta 1759. godine, ali to nije blizu Đurđica već pre Đurđevdana. Jedna kometa je bila čak i sjajnija od Halejeve, ali se pojavila 11. juna 1758. godine što takođe ne odgovara Đurđicu. U svakom slučaju i u 1758. i u 1759. godini se na nebu pojavila kometa koja je mogla privući pažnju svedoka rođenja Đorđa[12].

Potomci[uredi]

Karađorđe je osnivač srpske kraljevske loze Karađorđevića, njegovi sinovi su bili Aleksa i Aleksandar Karađorđević.

Porodica[uredi]

Roditelji[uredi]

ime slika datum rođenja datum smrti
Petar Jovanović
Marica Živković

Supružnik[uredi]

ime slika datum rođenja datum smrti
Jelena Jovanović
Jelena petrovic.jpg
1765. ili 1771. 9. februar 1842.

Deca[uredi]

ime slika datum rođenja datum smrti supružnik
Sima Karađorđević 1788. 1788. umro u detinjstvu
Sava Karađorđević 1793. 1847. Antonije Ristić
Sara Karađorđević 1795. 1852. Nikola Kara-Marković; Teodor Bojanić
Poleksija Karađorđević 1797. 1812. Jovica Milanović
Stamenka Karađorđević 1799. 1875. Dimitrije Ristić; Ilija Čarapić
Aleksa Karađorđević 1801. 1830. Marija Trokin
Knez Aleksandar
PrinceAlexander I w.jpg
11. oktobar 1806. 3. maj 1885. Persida Nenadović

Porodično stablo[uredi]

KaradjordjeviciFamilyTree.png

Pogledajte sliku porodičnog stabla (3722x1891, 339 Kb)

Napomene[uredi]

  1. ^ 3. novembar po starom (julijanskom) kalendaru
  2. ^ 14. jul po starom (julijanskom) kalendaru
  3. ^ po nekim podacima 1752.
  4. ^ Vidi „O datumu rođenja

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Сталетовић, Љиљана (22. јул 2012.). „Вождова глава на дар султану“. недељник Актер Приступљено 7. новембра 2012.. 
  2. ^ Ljušić (), str. 1.
  3. ^ „Vidovdan.org - Karađorđe - suprotstavljanje zlu silom“. www.vidovdan.org. 
  4. ^ „Društvo“. www.novosti.rs. 
  5. ^ Vesti online / Vesti / Srbija / Ubistvo Karađorđa - 193 godine kasnije, Pristupljeno 5. 4. 2013.
  6. ^ Larousse, Vol. I-M, 1930, Paris
  7. ^ Brockhaus, 9, 1932, Berlin
  8. ^ Bolьšaя Sovetskaя Эnciklopediя, Tom 20, 1955, Moskva
  9. ^ Encyclopaedia Americana, Vol. 16, 1956, Washington
  10. ^ Enciklopedija Jugoslavije, tom 5. 1962. Izdanje i naklada Leksikografskog zavoda FNRJ, Zagreb
  11. ^ M. Vukićević, Karađorđe, knj. 1, Državna štamparija Kraljevine Srbije, Beograd, 1907
  12. ^ Zbornik radova konferencije „Razvoj astronomije kod Srba III", O određivanju datuma Karađorđevog rođenja, publ. astronomsko društvo „Ruđer Bošković“ br 6, 2005, pp 329-333

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Karađorđe Petrović


Prethodnik:
Osnivač
dinastije
Karađorđevići Naslednik:
Knez Aleksandar Karađorđević
Prethodnik:
{{{pre2}}}
{{{spisak2}}} Naslednik:
{{{posle2}}}
Prethodnik:
{{{pre3}}}
{{{spisak3}}} Naslednik:
{{{posle3}}}
Prethodnik:
{{{pre4}}}
{{{spisak4}}} Naslednik:
{{{posle4}}}
Prethodnik:
{{{pre5}}}
{{{spisak5}}} Naslednik:
{{{posle5}}}
Prethodnik:
{{{pre6}}}
{{{spisak6}}} Naslednik:
{{{posle6}}}