Cirkulatorni sistem čoveka

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Ovo je članak Cirkulatorni sistem čoveka. Ukoliko vas interesuje članak Krvni sistem vezan za biologiju, pogledajte ovde
Kardiovaskularni sistem

Cirkulatorni sistem organa kod čoveka je zatvorenog tipa i čine ga: krv, krvni sudovi , srce, limfa, limfni sudovi i limfne žlezde. Ovaj sistem organizma omogućuje razmenu kiseonika, hranjivih materija i u njemu se izlučuju produkti razmene materije.[1][2][3]

Kardiovaskularni sistem[uredi]

Kardiovaskularni sistem ima ulogu u razmeni materijala u organizmu. Razmena materijala između ćelija jednog sistema, kao i između ćelija i spoljašnje sredine je neophodna kako bi sistem opstao. Jedan od primera razmene je difuzija kiseonika i hranljivih materija iz međućelijskog prostora u ćelije i difuziija ugljendioksida iz ćelija. Kako ova razmena podrazumeva materijale iz spoljašnje sredine (kiseonik i ugljendioksid) organizmu je potreban mnogo brži način transportovanja molekula od difuzije. Upravo je to uloga kardiovaskulatornog sistema - efikasniji transport materija.

Građa[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija videti Krvni sudovi i Srce

Kardiovaskulatorni sistem se sastoji od:

  • Krvi - tečnost koja cirkuliše u organizmu i odnosni i donosi materije ćelijama
  • Krvnih sudova - koji služe kao kanali kojima krv cirkuliše
  • Srca - mišićna pumpa koja pumpa krv kroz krvne sudove

Cirkulacija krvi[uredi]

Kardiovaskulatorni sistem je efikasniji od difuzije, jer se krv u krvnim sudovima kreće u jednom i istom pravcu, dok se prilikom difuzije molekuli transportuju vrlo često u suprotnim pravcima (npr. pumpa kalijuma i natrijuma kroz ćelijsku membranu).

Cirkulacija krvi je neophodna za život, što znači da sve komponente koje čine kardiovaskulatorni sistem moraju da funkcionišu besprekorno svakog minuta. Na prvi pogled funkcija kardiovaskulatornog sistema deluje veoma jednostavna - srce pumpa krv kroz krvne sudove do različitih organa, donoseći putem krvi neophodne hranljive materije i kiseonik i odnoseći ugljen-dioksid. Međutim, srce nema samo ulogu pumpe, već ima i endokrinu ulogu kao i ulogu senzora i na taj način reguliše količinu krvi kao i krvni pritisak. Krv u isto vreme, ne transportuje samo hranljive i štetne materije, već transportuje i hormone i na taj način ima ulogu karike u komunkaciji između organa koji su inače daleko udaljeni.

Veliki krvotok[uredi]

Veliki krvotok (lat. Circulus anguinis major) počinje u levoj komori iz koje polazi aorta. Ona raznosi oksidovanu krv po čitavom organizmu. U tkivima se ćelijama predaje kiseonik, a u krv ulazi ugljen-dioksid. Redukovana krv se šupljim venama vraća u desnu pretkomoru srca, a odatle ide u desnu komoru.

Mali krvotok[uredi]

Mali krvotok (lat. Circulus anguinis minor) počinje u desnoj komori iz koje polazi plućna arterija koja se zatim grana na levu i desnu arteriju koje redukovanu krv odnose u pluća. U plućima se krv oksiduje (otpušta se CO2, a prima О2, hemoglobin u eritrocitima prelazi u oksihemoglobin) i vraća plućnim venama u levu pretkomoru.

Limfni sistem[uredi]

Obuhvata poseban sistem sudova koji se granaju po čitavom telu i na izvesnim mestima komuniciraju sa venskim sistemom. Postoje dva glavna limfna suda koja idu pored aorte i ulivaju se u venski sistem na mestu spajanja jugularnih i potključnih vena. Na putevima limfnog sistema nalaze se limfni čvorovi u kojima se stvaraju limfociti (vrše fagocitozu bakterija da ne bi prodrle u krv). Pri infekciji nastaje zapaljenje ovih čvorova. Pored limfnih čvorova, u limfne organe spadaju i krajnici, slezina i timus (grudna žlezda) u kojima se takođe stvaraju leukociti. Mešanjem sa venskom krvlju, limfa postaje sastavni deo krvi.

Izvori[uredi]

  1. ^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  2. ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. ^ Susan Standring, ed. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 ed.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

Literatura[uredi]

  • Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Cirkulatorni sistem čoveka


Anatomija čovjeka

Anatomija i geometrijske proporcije (Albrecht Dürer)