Šarl V Mudri
Iz projekta Википедија
| Šarl V Mudri od Francuske | |
|---|---|
 Šarl V |
|
| rođen: | 31. januar, 1338. Vensan, Francuska |
| preminuo: | 16. septembar, 1380. Bote na Marni, Francuska |
Šarl V Mudri (fr. Charles V de France, Charles le Sage; 1338—1380) bio je kralj Francuske iz dinastije Valoa od 1364. do 1380. Period njegove vlasti karakteriše povratak teritorija izgubljenih u prvoj fazi Stogodišnjeg rata. Postaje relativno rano regent, dok mu je otac Žan II Dobri bio u engleskom zarobljeništvu. Njegove pobede su naslednici olako anulirali.
Sadržaj |
[uredi] Bitka kod Poatjea
U bici kod Poatjea 1356. francuska vojska je teško poražena, a francuski kralj Žan II Dobri je zarobljen. Šarl V Mudri je u toj bici komandovao jednim bataljonom i rano se povukao iz bitke. Javnost Francuske je optuživala plemiće da su izdali kralja.
[uredi] Skupština staleža ne odobrava novac Šarlu V
U oktobru 1356. Šarl V Mudri saziva skupštinu staleža, da traži novce za obranu zemlje i mogući otkup kralja iz zarobljeništva. Skupština je bila ogorčena načinom na koji se vodi zemlja, pa organizuju jedno telo, na čelu koga je bio Etjen Marsel. Marsel zahteva ostavku 7 ministara, njihovu zamenu sa savetom od 28 članova, koji bi uključivali plemiće, sveštenstvo i buržoaziju. Osim toga zahteva oslobađanje Karla II od Navare, koji je bio jedan od pretendenata za tron, a koga je kralj Jovan II Dobri zatočio. Šarl V Mudri odbija te zahteve i raspušta skupštinu.
[uredi] Devalvacija valute
Šarl pokušava doći do novca devalvacijom valute. Međutim Etjen Marsel se suprostavlja, pa je Šarl prisiljen da prekine sa svojom akcijom. Ponovo saziva skupštinu staleža u februaru 1357. Da bi dobio pravo da podiže poreze Šarl V Mudri potpisuje zahteve skupštine i pristaje da se formira kraljevski savet. Kad je vest o tome stigla do zarobljenog kralja, Žan II Dobri proglašava ništavnim sve zahteve skupštine.
Šarl V Mudri kreće od provincije do provincije, dobijajući podršku i na kraju ponovo ulazi u Pariz. Etjen Marsel okuplja oko sebe grupu trgovaca. Skupljaju 3.000 ljudi, koji marširaju do kraljevske palate i ubijaju dva Karlova generala. Ta akcija je udaljila Marsela od plemića. Kad se Marsel udružio sa žakerijom, tada je počeo gubiti i podršku u gradovima, tako da je ubijen 31. jula 1358. Šarl zauzima ponovo Pariz i obećava svima amnestiju, osim kolovođama.
[uredi] Sporazum u Bretanji
Kralj Žan II Dobri je u zarobljeništvu potpisao sporazum 1359, po kome predaje većinu zapadne Francuske Englezima i pristaje na otplatu 4 miliona otkupnine. Karlo V Mudri i Skupština staleža to odbijaju, pa Edvard III ponovo napada Francusku. U pohodu dolazi čak do Pariza, ali Karlova strategija je bila da izbegava direktan veći sukob sa Englezima i da veruju u ojačana gradska utvrđenja. Edvard III je harao po okolici, ali nije mogao dovesti Francuze do odlučne bitke. Zbog toga pristaje na novi sporazum.
Sporazum u Bretanji sklopljen je 8. maja 1360, a Francuska predaje Englezima trećinu zapadne Francuske, većinom u Akvitaniji i Gaskonji. Otkup za kralja je spušten na 3 miliona. Kralja su oslobodili u oktobru. Žan II Dobri je ponovo bio neefikasan vladar, a u zatočeništvo se vratio zbog viteške časti narušene zbog bega talaca iz engleskog zarobljeništva. Jovan II Dobri umire u zarobljeništvu 1364. godine.
[uredi] Kralj Francuske
Šarl V Mudri postaje kralj 1364. Povratio je teritorije u Bretanji. Bretanjski komadant Bertran de Gesklin prelazi u francusku vojsku i postaje jedan od najboljih francuskih generala.
[uredi] Problem plaćeničkih bandi
Plaćeničke grupe su se otrgle kontroli u prethodnim periodima, uglavnom u razdobljima loših finansija. Plaćeničke grupe su postale razbojničke bande, koje su pljačkale, silovale, ubijale i palile najviše po severu Francuske. Plaćeničke grupe su postale opasnost pogotovo u doba mira. Oni su bili i jedan od razloga izbijanja žakerije.
Da bi ih se rešio Karlo V Mudri ih je najprije unajmio za pokušaj krstaškog pohoda u Mađarskoj. Onda ih šalje u Kastilju, da se bore pod vodstvom Bertrana de Gesklina. U Kastilji su Englezi i Francuzi podržavali dve suprotne strane u graćanskom ratu. U početku 1365. Bertran de Gesklin postavlja francuskog pretendenta na presto. Potom u Kastilju dolazi Edvard Crni Princ, pa Englezi pobeđuju u jednoj bici 1367. i zarobljavaju Bertrana de Gesklina.
Šarl V Mudri je uprkos porazu mogao biti zadovoljan, jer su mnogi plaćenici stradali u Kastilji, a Francuska se oslobodila razbojničkih bandi.
[uredi] Rat se nastavlja
Edvard Crni Princ je počeo vladati sve više autokratski u Gaskonji. Njegov štićenik u Kastilji je stvorio ogromne dugove, tako da Edvard Crni Princ povećava poreze u Gaskonji. Plemići iz Gaskonje traže zaštitu od Šarla V Mudrog. Šarl nema pravo po sporazumu iz Bretanje da se meša u Gaskonju, ali on kao tobožnji suveren nad Gaskonjom poziva Edvarda Crnog Princa u Pariz da objasni svoje postupke. Kad to Crni Princ nije prihvatio, Šarl V Mudri proglašava rat u maju 1369.
[uredi] Šarl V Mudri vraća većinu francuskih teritorija
Šarl V se ponovo odlučuje za fabijansku strategiju izbegavanja velikog odlučnog sukoba. Umesto toga rat pretvara u niz sukoba gotovo gerilskog oblika, kojima iscrpljuje Engleze. Englezi nisu imali toliko vojnika da bi držali veliko područje, a Karlo odlučuje gde će napasti ili gde će zauzeti grad. Tako malo po malo osvaja grad za gradom.
Osim toga Francuzima pomaže i kastiljska mornarica. Kastilja je ponovo 1369. prešla u ruke francuskih saveznika zaslugom Bertrana de Gesklina. Težak udarac za Engleze je bolest Crnog Princa.
Bertran de Gesklin pobeđuje Engleze u severnoj Francuskoj koristeći kombinaciju gerilskih metoda i podmićivanja. Do 1374. Šarl V Mudri je povratio gotovo sve francuske teritorije sem Kalea i Akvitanije. Time je faktički poništio sporazum iz Bretanje. Pregovori iz 1374. propadaju zbog Karlova zahteva da Engleska prizna njegov suverenitet na celom teritoriju.
[uredi] Velika zapadna šizma
Papa Gregor XI se bojao gubitka Papske države, pa odlučuje 1376. da vrati sedište papske vlasti u Rim. Avinjon je 70 godina bio sedište papa. Šarl V Mudri pokušava da uveri papu da ostane u Francuskoj, ali ne uspeva.
Međutim papa umire brzo nakon te odluke u martu 1378, pa kardinali u Rimu biraju novog papu. Rimska svetina se bojala da će biti izabran Francuz za papu, jer su većina kardinala bili Francuzi zaslugom papa Francuza. Rimska svetina opkoljava Vatikan i vrši pritisak zahtevajući izbor Italijana. Novi papa je bio Italijan papa Urban VI.
Novi papa zamera se kardinalima smanjujući im mogućnost prihoda. Francuski kardinali napuštaju Rim i proglašavaju ništavnim izbor Urbana VI zbog pritiska rulje. Oni biraju svoga papu Klementa VII. Francuski kardinali traže podršku Šarla V, što ovaj i prihvata i zabranjuje bilo kakvu poslušnost italijanskom papi. Pre te Šarlove odluke teološki fakultet pariskog univerziteta savetovao je Šarla da ne donosi nagle odluke.
Taj period dvojstva papa zove se Zapadna šizma i trajao je oko 40 godina (1378—1417)
| Prethodnik: Žan II Dobri |
 Francuski kralj (1364—1380) |
Naslednik: Šarl VI Ludi |
| Prethodnik: {{{pre2}}} |
{{{spisak2}}} | Naslednik: {{{posle2}}} |
| Prethodnik: {{{pre3}}} |
{{{spisak3}}} | Naslednik: {{{posle3}}} |
| Prethodnik: {{{pre4}}} |
{{{spisak4}}} | Naslednik: {{{posle4}}} |
| Francuski vladari | ||
|---|---|---|
|
Anri IV | Marija Mediči | Luj XIII | Ana od Austrije | Luj XIV | Luj Avgust | Filip II | Luj XV | Luj XVI |
||
