Karl fon Bazedov

Karl Adolf fon Bazedov
Karl Adolf fon Bazedov
Lični podaci
Datum rođenja	(1799-03-28)28. mart 1799.
Mesto rođenja	Desau, Sveto rimsko carstvo
Datum smrti	11. april 1854.(1854-04-11) (55 god.)
Mesto smrti	Merseburg, Nemačka konfederacija
Prebivalište	Sveto rimsko carstvo Nemačka
Obrazovanje	Univerzitet u Hale-Vitenbergu
Naučni rad
Polje	medicina, endokrinologija
Poznat po	Grejvs-Bazedovljeva bolest

Karl Adolf fon Bazedov (nem. Carl Adolph von Basedow, 28. март 1799 — 11. април 1854) bio je nemački lekar i jedan od trojice lekara koji je opisao sindrom egzoftalmiičke strume koja je kasnije nazvana Grejvs-Bazedovljeva bolest.

Život i karijera

Karl Adolf fon Bazedov rođen je 28. marta 1799 u Desau, Nemačka. Diplomirao je na Univerzitetu u Haleu. Opštu lekarsku praksu započeo je u Merseburgu 1822. Naredne 1823. godine oženio se gospođicom Luizom ćerkom Okružnog notara i postao glavni gradski lekar u Merseburgu, gradu sa 8.000 stanovnika, i na toj poziciji je ostao do kraja svog života. U njihovom braku rodile se dve starije ćerke od kojih je proisteklo jedanaest unučadi. Njihov sin je živeo u Francuskoj i nije imao dece, a njihova najmlađa ćerka umrla sa 6 meseci. Za fon Bazedova su govorili da je bio veoma privržen porodici i da je bio nežan otac. Uprkos njegovim brojnim obavezama juvek je imao vremena da sluša muziku sa svojim ćerkama, posećuje koncerte, pešači i odlazi u lov.

Karl fon Bazedov je imao reputaciju svestranog čoveka modernog razmišljanja, i pacijentima predanog porodičnog lekara koji je imao i sposobnost predviđanja budućih kretanja. Kao neprestano angažovan lekara za "grad i zemlju", on je očito bio veoma socijalno orijentisan, postoji podatak da je često bez nadoknade lečio pacijente. To dokazuje i činjenica da je 1831. dobrovoljno i bez nadoknade pomogao u bori protiv epidemije kolere u Marseburgu. Gledano iz današnje perspektive Bazedova vidimo kako sveobuhvatnog sposobnog lekara opšte prakse koji je dao lični pečat tim vremenima. Tako je, dr Bazedov zainteresovan za istraživanja vršio obdukcije mnogih njegovih pacijenata kako bi otkrio uzrok smrti. Dirnut misterioznom smrću njegovog najmlađeg deteta lično je izvršio obdukciju. U obdukcionom zapisniku dr fon Bazdova između ostalog stoji:

„ "Devojčica, nažalost moja beba umrla ćerka. . . . Pri autopsija srce je apsolutno zdravo i normalno, međutim, u plućima, jetri, slezini, i mezenterium bilo je više tuberkuluma veličine graška, neki od njih već prilično mekih. " ”

Umro je u Merseburgu 1854, nakon što se inficirao pegavim tifusom iz leša koji je secirao.

Delo

Veliki istorijski značaj, imalo je otkriće i prvi opis bolesti koja je po njemu nazvana "Bazedova bolest" u martu 1840. U stvari, Bazedove je bio prvi lekar koji je definisao povezanost tri karakteristična simptome u ovoj bolesti; egzoftalmus, lupanja srca i gušavost. On je prepoznao ovaj sindrom - u istoriji medicine nazvan "Merseburgska trijada", kako je opisana u udžbenicima - nakon posmatranja četiri pacijenata tokom perioda od 11, 10, 5, i 2 godine. Bazed u svojim istraživanjima nije opisao samo vezu između trijade simptoma, već je takođe pokušao da objasni i patofiziološke mehanizme ove neobične kombinacije obolelih organa. Prema naslovu "Egzoftalmus izazvan hipertrofijom tkiva u orbiti", može se zaključiti da je Bazdov zapravo dokazao da egzoftalmus nije izazvan promenama u očnoj jabučici, već promenama u tkivu iza njih.

Spoljašnje veze

• Karl Adolph von Basedow at WhoNamedIt.com
• „European Thyroid Association - Milestones - Carl Adolph von Basedow (1799 – 1854)”.