Karnak
 Stubovi Velike Hipostilove dvorane iz okruga Amun-Re | |
  Prikaz na mapi Egipta | |
| Mesto | Karnak Luksorski guvernorat Egipat |
|---|---|
| Regija | Gornji Egipat |
| Koordinate | 25° 43′ 07″ S; 32° 39′ 08″ I / 25.7186666667° S; 32.6523333333° I |
| Deo | Teba |
Karnak (engl. Karnak Temple Complex, arap. الكرنك al Karnak - „utvrđeno selo“)[1] je selo u Gornjem Egiptu na desnoj obali Nila, oko 2,5 kilometra severoistočno od Luksora. Po njemu je ime dobila severna polovina ruševina Tebe (oko 3200. godine p. n. e.) koja predstavlja najveći ansambl hramova iz faraonskog doba Egipta. Hramovi u Karnaku su od 1979. na listi Svetske baštine Uneska.[2]
Hramovi u Karnaku[uredi | uredi izvor]
Kompleks hramova, uvećavan i menjan mnogo puta, odražava promenljivu sreću Egipatskog carstva. Gradnja je počela u 16. veku p. n. e. Oko 30 faraona je dalo doprinos u izgradnji hramova. Glavni deo hrama (Amonova sekcija) podignut je u doba Osamnaeste dinastije.
Kamen peščar za izgradnju haramova i stubova dovlačen je iz kamenoloma Gebel Silisila, oko 150 kilometara južnije.[3]
Podeljen je na tri zidovima odvojena dela koja su posvećena bogovima:[4]
- Amonu (centralni i najveći deo hrama, jedini koji je otvoren za posete)
- Mentuu (tebanski bog-ratnik)
- Mutu (božanska supruga boga Amona)
Tu su još Atonov hram i hram Amenhotepa IV (srušen posle njegove smrti). Nekoliko aleja sfingi (sa ljudskim ili ovnujskim glavama) spajaju Amonov i Mutov deo hrama sa hramom u Luksoru.
Hram u Karnaku je čuven zbog svojih 134 masivnih stubova organizovanih u 16 redova u Sali stubova. Od njih su 122 stuba visoka 10 m, a preostalih 12 stubova su visoka 21 m, sa prečnikom od preko tri metra. Arhitravi na vrhu ovih stubova teški su 70 tona. Još nije sasvim jasno kako su Egipćani podigli ovako teške konstrukcije na tu visinu. Jedna teorija je da su korišćene poluge, a druga je da su korišćene rampe od cigle i blata.
Hram ima čak 10 pilona (monumentalnih kapija), odvojenih palatama i dvoranama.
Salu stubova su sagradili faraoni Seti I i Ramzes II. Ona ima površinu od 4.850 kvadratnih metara.
Car Konstantin je 356. naredio zatvaranje svih paganskih hramova u Rimskom carstvu. Do tada je hram u Karnaku već bio uglavnom napušten. U njegovim ruševinama nastale su hrišćanske crkve. Prvi savremeni evropski opis Karnaka potiče iz 1589. Načinio ga je nepoznati Venecijanac. Evropljani su posetili i opisali hramove u Karnaku u 18. i 19. veku.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Istorija kompleksa Karnak uglavnom je istorija Tebe i njene promenljive uloge u kulturi. Verski centri su se razlikovali po regionima, a kada je uspostavljena nova prestonica ujedinjene kulture, verski centri na tom području bi dobili na značaju. Smatra se da grad Teba nije imao veliki značaj pre Jedanaeste dinastije i da je prethodna zgrada hrama bila relativno mala, sa svetinjama posvećenim ranim božanstvima Tebe, boginji Zemlje Mut i Montu. Rano zdanje su uništili osvajači. Najraniji poznati artefakt pronađen u predelu hrama je mali, osmostrani stub iz Jedanaeste dinastije, koja pominje Amon-Re. Amon (ponekad zvan Amen) dugo je bio lokalno zaštitničko božansko Tebe. On je poistovećen je sa ovnom i guskom. Egipatsko značenje Amona je „skriveni“ ili „skriveni bog“.[5]
_-_TIMEA.jpg)
Veliki građevinski radovi u predelu Amon-Re odvijali su se tokom Osamnaeste dinastije, kada je Teba postala glavni grad jedinstvenog Drevnog Egipta. Gotovo svaki faraon iz te dinastije dodao je nešto ovom hramskom lokalitetu. Tutmos I je podigao ogradni zid koji povezuje Četvrti i Peti pilon. To čini najraniji deo hrama, koji još uvek stoji na tom mestu. Hatšepsut je naložila izgradnju spomenika, a takođe je obnovila i prvobitni okrug Mut, koji su opustošili strani vladari tokom okupacije Hiksija. Na ulazu u hram je bio postavljene dvostruki obelisk, u to vreme najviši na svetu. Jedan još uvek stoji kao najviši preživeli drevni obelisk na Zemlji; drugi se slomio na dva dela i srušio. Još jedan od njenih projekata na tom mestu, Karnaška crvena kapela ili Kapela ruž, bila je zamišljen kao barksko svetilište i moguće je da je prvobitno stojala između njena dva obeliska. Ona je kasnije naredila izgradnju još dva obeliska da proslavi svoju šesnaestu godinu kao faraonka; jedan od obeliska se slomio tokom gradnje, te je stoga treći napravljen da ga zameni. Slomljeni obelisk ostavljen je na kamenolomu u Asuanu, gde je i dalje leži. Poznat je kao nedovršeni obelisk, pruža dokaze o načinu klesanja obeliska.[6]
Izgradnja Velike hipostilske dvorane takođe je verovatno započeta tokom Osamnaeste dinastije (mada je većina novih zgrada napravljena pod Setijem I i Ramzesom II u Devetnaestoj dinastiji). Merneptah, takođe iz Devetnaeste dinastije, obeležio je svoje pobede nad Morskim narodima na zidovima Kašetskog dvora, što je bio početak procesione rute do Luksorskog hrama. Poslednja velika promena u rasporedu predela Amon-Re bila je dodavanje Prvog pilona i masivnih zidova ograde koji okružuju čitav predeo, a oba je izgradio Nektaneb I iz Tridesete dinastije.
Godine 323, rimski car Konstantin Veliki priznao je hrišćansku religiju, a 356. godine Konstancije II je naredio zatvaranje paganskih hramova širom Rimskog carstva, u koje je Egipat bio pripojen 30. p. n. e. Karnak je do tada bio uglavnom napušten, i među ruševinama su osnovane hrišćanske crkve. Najpoznatiji primer toga je ponovna upotreba centralne sale festivalske dvorane Tutmosa III, gde se još uvek mogu videti oslikani ukrasi svetaca i koptski natpisi.
Evropsko poznavanje Karnaka[uredi | uredi izvor]
Tačan položaj Tebe bio je nepoznat u srednjovekovnoj Evropi, mada Herodot i Strabon daju tačnu lokaciju Tebe i koliko dugo do Nila treba putovati da bi se do nje došlo. Mape Egipta, zasnovane na masivnom delu Geografija Klaudija Ptolemeja iz drugog veka, kružile su Evropom od kraja 14. veka, od kojih su sve prikazivale lokaciju Tebe (Diospolisa). Uprkos tome, nekoliko evropskih autora iz 15. i 16. veka koji su posetili samo Donji Egipat i objavili svoje putopise, poput Josa van Gistela i Andra Teveta, postavili su Tebu u Memfisu ili blizini njega.
Kompleks hrama u Karnaku prvi put je opisao nepoznati Venecijanac 1589. godine, iako njegov izveštaj ne navodi ime kompleksa. Ovaj izveštaj, smešten u Centralnoj nacionalnoj biblioteci Firence, prvi je poznati evropski pomen, još od vremena drevnih grčkih i rimskih pisaca, o čitavom nizu spomenika u Gornjem Egiptu i Nubiji, uključujući Karnak, hram Luksor, Memnonove kolose, Isnu, Edfu, Kom Ombo, Fili i druge.
Karnak („Carnac”) kao ime sela, i ime kompleksa, prvi put je posvedočen 1668. godine, kada su dva brata kapucinerska misionara, Prote i Šarl Fransoa Orleanski, putovali kroz to područje. Proteova pisanja o njihovim putovanjima objavio je Meljhisedek Teveno (Relacije raznih znatiželjnih putovanja, izdanja 1670–1696) i Johan Mihael Vansleb (Sadašnja država Egipat, 1678).
Prvi crtež Karnaka nalazi se u putopisnom zapisu Pola Lukasa iz 1704. godine (Voyage du Sieur Paul Lucas au Levant). On je prilično netačan i može sasvim da zbuni današnje posmatrače. Lukas je putovao u Egipat tokom 1699–1703. Na crtežu je prikazana mešavina predela Amon-Re i predela Montu, zasnovana na kompleksu ograničenom trima ogromnim Ptolomejskim kapijama Ptolemeja III Euergeta / Ptolemeja IV Filopatora, i masivnim 113 m dugim, 43 m visokim i 15 m širokim, Prvim pilonom predela Amon-Re.
Karnak su posetili i opisali u sukcesiji Klod Sikar i njegov saputnik Pjere Loran Pinsja (1718. i 1720–21), Granže (1731), Frederik Luj Norden (1737–38), Ričard Pokok (1738), Džejms Brus (1769), Šarl-Nikola-Sižisber Sonini de Mankvo (1777), Vilijam Džordž Braun (1792–93), i konačno brojni naučnici Napoleonove ekspedicije, uključujući Vivana Denona, tokom 1798–1799. Klod-Etjen Savari prilično detaljno opisuje kompleks u svom radu iz 1785; posebno u svetlu činjenice da je reč o fikcionom izveštaju o izmišljenom putovanju u Gornji Egipat, sačinjenom na osnovu podataka drugih putnika. Savari je posetio Donji Egipat 1777–78, i isto tako objavio je delo i o tome.
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Luksor dromos, avenija sfinga sa ljudskim glavama koja je nekada povezivala hramove Karnak i Luksor. -
Sveto jezero okruga Amun-Re -
Pogled na prvi pilon hrama Amun-Re u Karnaku -
Statue sfinge s glavom ovna u Karnaku -
Hipostilska dvorana okruga Amun-Re, kakva se pojavila 1838. godine u Svetoj zemlji, Siriji, Idumeji, Arabiji, Egiptu i Nubiji -
Kolosalna statua Ramzesa II -
Otvoreni stubovi papirusa u Hipostilovoj dvorani. -
Zatvoreni stubovi papirusa u Hipostilovoj dvorani -
Obelisk Tutmosa I u Karnaku -
Statua Heprija u Karnaku -
Egipat - Karnak. Kapija i pilon, Bruklinska muzejska arhiva -
Egipat - Karnak. Velike statue, Gudjir, Bruklinska muzejska arhiva -
Fotografija hramskog kompleksa snimljena 1914. godine, Kornelova univerzitetska biblioteka -
Hijeroglifi sa velikog obeliska Karnaka, transkribovano zaslugom Ipolita Roselinija 1828. godine
.jpg)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ "Karnak". Merriam-Webster's Collegiate Dictionary, Eleventh Edition. Merriam-Webster, 2007. p. 1550
- ^ „Ancient Thebes with its Necropolis”. UNESCO World Heritage Centre. United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organization. Pristupljeno 7. 9. 2021.
- ^ Time Life Lost Civilizations series: Ramses II: Magnificence on the Nile (1993), str. 53–54
- ^ Arnold: Die Tempel Ägyptens, Götterwohnungen, Baudenkmäler, Kultstätten, Artemis & Winkler, Zürich. 1992. ISBN 978-3-86047-215-6., Der Amun-Bezirk von Karnak str. 111-123, Der Month-Bezirk von Karnak str. 123-125, Der Mut-Bezirk von Karnak str. 125
- ^ Stewert, Desmond and editors of the Newsweek Book Division "The Pyramids and Sphinx" 1971 pp. 60–62
- ^ The Unfinished Obelisk by Peter Tyson March 16, 1999 NOVA online adventure
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Blyth, Elizabeth (2006). Karnak: Evolution of a Temple. Routledge. ISBN 978-0-203-96837-6.
- Time Life Lost Civilizations series: Ramses II: Magnificence on the Nile (1993)
- Walker, Charles, 1980 "Wonders of the Ancient World"
- "The Seventy Wonders of the Ancient World", edited by Chris Scarre (1999) Thames & Hudson, London
- The Unfinished Obelisk by Peter Tyson March 16, 1999 NOVA online adventure
- Lehner, Mark The Complete Pyramids, London: Thames and Hudson (1997) pp.202–225 ISBN 0-500-05084-8
- Weigall, A.E.P. A Guide To The Antiquities of Upper Egypt, Methuen, London, 1910
- Strudwick, N & H Thebes in Egypt, Cornell University Press, Ithaca, New York, 1999
- Donald Redford, Akhenaten : The Heretic King, Princeton, 1984
- Searchable database of the Cachette of Statues (French)
- Centre Franco-Egyptien d'Etude des Temples de Karnak (in English)
- Report about the season 2008 of the Franco-Egyptian Research Center of the Temples of Karnak (in English)
- Excavations in the temple of Amun, fifth and sixth Pylon (in French)
- Brand, Peter J. 'Secondary Restorations in the Post-Amarna Period.' Journal of the American Research Center in Egypt 36 (1999)
- Bryan, B. M. (2007). "2006 report on the Johns Hopkins University excavations at the Mut Temple". Bulletin of the American Research Center in Egypt, 191, 4–11.
- Bryan, B. M. (2008). "A newly discovered statue of a queen from the reign of Amenhotep III". In D'Auria, S.H. (ed.) Servant of Mut: Studies in honor of Richard A. Fazzini. 32–43. Leiden; Boston: Brill.
- Fazzini, R. A., Dijk J., (2007). "Recent work in the Mut Precinct at South Karnak", Egyptian Archaeology, 31, 10–13.
- Fazzini, R. A., curator emeritus. (2015). "Brooklyn Museum and the Precinct of Mut".
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Francusko-egipatski centar za studije o hramu u Karanaku
- www.karnak3d.net Trodimenzionalna virtuelna rekonstrukcija Amonovog hrama u Karnaku
- Temple of Amun, numerous photos & schemes (comments in russian)
- Karnak images
- Digital Karnak UCLA
- Karnak Temple picture gallery at Remains.se
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
