Kasetna bomba

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Američki avion B-1 Lanser baca svoj tovar kasetnih bombi.
Demonstranti iz Etiopije i Avganistana kojima su amputirane obe noge protestuju protiv upotrebi kasetnih bombi u Dablinu maja 2008.
Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Sporazum o zabrani kasetnih bombi

Kasetna bomba, rasprskavajuća bomba, klaster bomba, kasetna avio-bomba (KAB) je vrsta slobodnopadajuće, aerodinamički oblikovane municije sa kasetnom bojevom glavom koja se baca iz vazduha ili ispaljuje sa zemlje. U principu to je nevođena avio-bomba, sa bojevom glavom - specijalnim, „kontejnerom“ u kome je smeštena podmunicija koja se popularno naziva „submunicija“.

Kasetna bomba je konstruisana tako da u svojoj unutrašnjosti nosi submuniciju najrazličitijeg dejstva: rasprskavajućeg, probojnog, zapaljivog ili kombinovanog. Svrha ovakvih bombi je uništavanje neprijateljske žive sile, uništavanje materijalno-tehničkih sredstava, zaprečavanje puteva i onemogućavanje korišćenje objekata (npr. aerodroma). Postoje i bombe dizajnirane da uništavaju železničke pruge, dalekovode, oslobađaju hemijsko ili biološko oružje, kao i što postoje bombe, koje mogu da razbacaju neubojiti sadržaj, kao što su leci.

Kasetna bomba je sastavljena od kontejnera u kome ima od nekoliko desetina do nekoliko stotina kasetnih bombica, gde se prilikom dejstva oslobađa veći broj manjih bombica nad širom okolinom, koje predstavljaju opasnost po civilno stanovništvo još dugo godina posle toga. Takvu neeksplodiranu municiju je vrlo skupo pronaći i ukloniti. Stoga za kasetne bombe možemo da kažemo da su jedno od najmonstruoznijih oružja današnjice od koga i nakon završetka rata većinom stradaju civili u preko 95% slučajeva, kao na primer u Vijetnamu i Laosu gde i posle 30 godina veliki broj njih strada. [1]

Norveška vlada je započela proces konvencije o kasetnoj municije u februaru 2007. godine, sa namerom da postigne međunarodni sporazum kojim bi se zabranila upotreba kasetnih bombi, čiji je tekst usaglašen u Dablinu maja 2008. godine, a potpisalo ga je 95 država u Oslu decembra 2008. [2][3]. Ratifikovan je 1. avgusta 2010. godine u UN u Njujorku i postao je Međunarodno pravni dokument koga moraju sve države da poštuju. Ovu konvenciju je do sada potpisalo 113 država, a od tog broja 84 je ratifikovalo, sa daljom tendencijom rasta država koje se priključuju zabrani kasetnih bombi.

Opis kasetnih bombi[uredi]

Kasetne bombe su namenjene za razbacivanje, odjednom ili programirano, većeg broja subprojektila (bombica) malog kalibra, kao i protivtenkovskih mina. Konstruisane su tako da u svojoj unutrašnjosti nose od nekoliko desetina do nekoliko stotina malih, ali veoma opasnih bombica najrazličitijeg dejstva: rasprskavajućeg, probojnog, zapaljivog ili kombinovanog. Postoje i druge vrste ove municije, poput hemijskih, bioloških i antielektro kasetnih bombi sa grafitnim vlaknima (BLU-114/B) koje su namenjene da izazovu kratke spojeve, oštete ili onemoguće dovod električne energije u visokonaponskim dalekovodima i elektro podstanicama. Te kasetne bombe su prvi put korišćene na Kosovu 1999. od strane Amerike. Što se tiče hemijskog oružja u kasetnim bombama, razvijali su ga tokom 1950-ih i 1960-ih godina SAD i Sovjetski Savez. Konvencija o hemijskom oružju je 1993. godine zabranila upotrebu tog oružja. Postoje i bombice LBU-30, koje mogu da razbacaju neubojiti sadržaj, kao što su leci, koji služe za vođenje propagandnog rata i utiču prevashodno na civilno stanovništvo kao i na vojsku, a dizajnirane su tako da izbacuju letke u okviru bombica, što osigurava da će oni pasti na predviđenu oblast bez preteranog raspršivanja zbog vetra.

Masa kasetnih bombi (subprojektila) se kreće od nekoliko stotina grama, pa do nekoliko kilograma. Male kasetne bombe su namenjene za uništavanje žive sile, utvrđenih objekata i lako oklopnih vozila, zaprečavanje određenih zemljišnih pravaca, avio pista i drugo. Veće kasetne su uglavnom protivtenkovske mine koje su namenjene za uništavanje tenkova i drugih oklopnih vozila kao i zaprečavanje nekih strateških pravaca kojim bi ova vozila mogla da prođu. Naša zemlja poseduje ovakvu vrstu kasetnih subprojektila koji se ispaljuju iz sistema Orkan i to je KB-3.

Postoje i modernije kasetne bombe koje su se pojavile u novije vreme a one su dizajnirane kao pametna podmunicija, to jest bombice koje pomoću termovizijskih senzora lociraju mete i svaka od njih ima svoj cilj koji treba da uništi. Najčešći ciljevi su oklopno mehanizovana vozila. Neke od ovih modernih kasetnih bombi je koristila Nemačka u Avganistanu.

Submunicija, to jest bombice mogu da se pojave i u obliku „koktela“ svih ovih bombica i mina, uz dodavanje specijalnih zapaljivih elemenata (belog fosfora, napalma ili cirkonijuma), radi izazivanja požara. Kada se koriste u gradovima ili gušće naseljenim mestima, često su prvo konvencionalnim eksplozivom kasetnih bombica probijani krovovi i zidovi zgrada, da bi se ujedno u toj smesi sa eksplozivom aktivirao i zapaljivi sadržaj u vidu belog fosfora, cirkonijuma ili napalma koji izaziva požare i u velikoj meri otežava njihovo gašenje. Bombice mogu da se aktiviraju odmah prilikom pada, mogu biti obične mine sa različitim vremenima usporenja ili specijalne mine, opremljene raznim tipovima senzora (IC, akustični i seizmički) za detekciju i samonavođenje na objekat dejstva.

Konstrukcija[uredi]

Osnovni deo kasetne bombe čini kontejner napunjen sa više desetina ili stotina kasetnih bombica i uređaj za njihovo programirano izbacivanje. Otvaranje kaseta zavisi od konstrukcije kasetne bombe, korišćenjem jednog od sledećih principa:

  • Rotacionom silom (kod ranijih tipova kaseta sa uvijenim stabilizatorima),
  • Vazdušnom strujom,
  • Piromehanizmima i barutnim gasovima (kao npr. kod krstareće rakete kasetnog tipa Tomahavk, ili kod planirajućeg autonomno vođenog projektila kasetnog tipa AGM-154A ), kao i
  • Putem tempirnih upaljača i satnih mehanizama.

Posebnu grupu sistema za razbacivanje submunicije sa aviona čine podvesni kontejneri stalnog tipa (dispenzeri), koji se mogu koristiti više puta. Opremaju se sa nekoliko stotina malih avio-bombi u različitim kombinacijama i za različite namene.

Prema konstrukciji kasetne bombe možemo podeliti na [1]:

  • kasete stalnog tipa, neodbacujuće (kasetni dispenzeri) i
  • kasete potrošnog tipa, odbacujuće (KAB i kasetni kontejneri).

I jedne i druge su oblika specijalnih kontejnera napunjene velikim brojem malih avio-bombi. Kasete oba tipa imaju aerodinamični oblik i podvešavaju se na spoljne, unutrašnje ili podtrupne nosače naoružanja vazduhoplova.

Raznolikost i vrsta ciljeva koji su bombardovani iz vazduha, uslovili su izradu velikog broja vazduhoplovnih kasetnih oružnih sistema ili, drugim rečima, vazduhoplovnih sistema oružja sa kasetnom bojevom glavom najrazličitijeg dejstva i tehničkih rešenja.

Obzirom na veliku efikasnost upotrebe vazduhoplovnih sistema oružja sa kasetnom bojevom glavom za bombardovanje velike površine i teritorije jednim naletom, sva sredstva za nošenje i razbacivanje malih bombica iz vazduha možemo podeliti na:

a). Svežnjeve malih avio-bombi potrošnog tipa;

b). Kasetne avio-bombe;

c). Kasete stalnog tipa (kasetni dispenzeri), neodbacujući (kontejneri stalnog tipa);

d). Kasete potrošnog tipa (kontejneri), odbacujući (planirajući kontejneri, vođeni leteći kontejneri, odbacivi dispenzeri, autonomni slobodnoleteći kasetni dispenzeri, kasetni dispenzeri ili kontejneri sa raketnim pogonom za povećanje dometa, minijaturne krstareće rakete sa kasetnom bojevom glavom itd.);

e). Krstareće rakete sa bojevom glavom napunjenom subprojektilima

Podela kasetnih prema nameni[uredi]

BLU-3, Američke kasetne korišćene u Vijetnamu

Kasetne bombe su počele da se koriste još od II svetskog rata, ali njihova ekspanzija korišćenja je bila tokom Vijetnamskog rata gde su upotrebljene kasetne Američke proizvodnje BLU-3. One su bile dizajnirane tako da su avioni sa kasetnim bombama morali nisko da lete da bi tačno pogodili određeni deo terena, zbog čega je dolazilo do velikih gubitaka aviona usled dobro organizovane protivvazdušne odbrane Vijetnama. U kasnijem periodu tokom 1970-ih godina su dizajnirane tako da su mogle da se izbacuju i sa nešto većih visina ali ne previše visoko zbog velike nepreciznosti i velikog raštrkavanja kasetnih bombica pa je efekat dejstva bio veoma mali. U periodu 1970-ih i 1980-ih kasetne bombe se uvode u mnoge armije i postaju jedno od osnovnih oružja država koje su ga koristile.

Krajem 1990-ih godina i početkom 21 veka su osmišljene i modernije vrste kasetnih, takozvane pametne koje su bile visoko precizno oružje i koje imaju toplotne senzore kao i vizuelne koji su u stanju da svaka bombica zasebno locira i uništi svoju metu. Takve bombice imaju i mehanizam za samouništenje u slučaju da je bombica omašila svoj cilj i u slučaju da nije odmah eksplodirala pri padu, a posle nekog određenog kratkog vremena ona bi trebala sama sebe da samouništi, to je neki period od 4 do 48 sati. Tako da ove bombice maksimalno izbegavaju ranjavanje velikog broja civila, kao što su to radile prethodne, zbog kojih je i počela velika kampanja za zabranu takvog nehumanog i neselektivnog oružja. SAD već imaju takvu vrstu kasetnih CBU-97 i one su se prvi put upotrebljavale tokom invazije na Irak 2003. godine. Ova vrsta kasetnih nije klasifikovana kao kasetna municija u okviru široko prihvaćene definicije oružja utemeljenog u međunarodnom pravu po Konvenciji o zabrani kasetne municije.

Prema nameni kasetne bombe možemo podeliti na:

  1. Zapaljive kasetne;
  2. Protivpešadijske kasetne;
  3. Protivtenkovske kasetne;
  4. Kasetne za uništavanje pista;
  5. Mino-polaganjem;
  6. Hemijske kasetne;
  7. Kasetne za prekid protoka električne energije;
  8. Kasetna za razbacivanje letaka.

Zapaljive kasetne[uredi]

Sovjetske trupe su tokom zimskog rata protiv Finaca upotrebili zapaljive kasetne bombe 1939-1940.

Zapaljive kasetne su namenjene za izazivanja požara, nešto kao konvencionalne zapaljive bombe. One su posebno dizajnirane za tu namenu, a u svom sastavu ima belog fosfora ili napalma. Često se dešavalo da se prave u kombinaciji sa protivpešadijskim i protivtenkovskim minama, a namena im je da se što više otežaju napori gašenja požara. Najčešće se koriste u gradovima da prvo konvencionalnim eksplozivom probiju krovove kuća ili zgrada, a onda da sa tom dodatom smešom napalma zapale taj prostor. Jedan od prvih primera korišćenja zapaljivih kasetnih se desio u zimskom ratu 1939-1940. godine kada su Sovjetske trupe koristile protiv Finaca. Takođe su u II svetskom ratu pri napadu na Drezden, korišćene ove kasetne.

Protivpešadijske kasetne[uredi]

Protivpešadijske kasetne bombe su korišćenje samo sa klasičnim eksplozivom ili uz kombinaciju sa smešom napalma radi izazivanja požara. One su nešto malo manjeg oblika i lakše su od protivtenkovskih kasetnih. Namena im je da svojom eksplozijom ili fragmentiranim delovima ubije ili rani sve koji se nađu u njenoj blizini. Takve kasetne su prvi put korišćene u II svetskom ratu, a najrasprostranjenija upotreba je bila u Vijetnamskom ratu gde je upotrebljeno nekoliko stotina miliona protivpešadijskih kasetnih bombi.

Protivtenkovske kasetne[uredi]

Protivtenkovske kasetne bombe su nešto većeg oblika i imaju više eksploziva koji im služi da probiju oklop od tenka ili lako oklopljenog vozila, svojom snagom eksplozije ili fragmentacionim parčićima. Danas postoje i moderne kasetne bombe koje proizvode SAD CBU-97, koje su dizajnirane tako da svaka bombica zasebno ima svoj cilj i one mogu da probiju čelični oklop od tenka. Ove bombice mogu da se izbacuju i u kombinaciji sa protivpešadijskim minama.

Kasetne za uništavanje pista[uredi]

Moderna Izraelska kasetna bomba za uništavanje pista.

Britanske kasetne bombe tipa JP233 su dizajnirane tako da prvo prodru u beton a onda da sa blagom zadrškom eksplodiraju tako da razbiju beton na pisti i stvore krater, a to dejstvo se postiže sa dvostepenom bojevom glavom. Kasetne za uništavanje pista se obično koriste u kombinaciji zajedno sa protivpešadijskim kasetnim bombama sa tempiranim vremenom eksplozije, tako da bi se popravka piste učinila težim, i onemogućilo protivničkoj avijaciji da koristi svoje avione.

Mino-polaganjem[uredi]

Ove kasetne su dizajnirane tako da kada se rasprše po nekom terenu one uglavnom ostaju na površini zemlje i imaju upaljače sa tempirnim vremenskim kašnjenjem da se samounište u periodu od 4 do 48 sati. Tako da to umnogome otežava čišćenje minskih polja. Namenjene su za sprečavanje brzih prodora neprijateljskih trupa. Ove kasetne proizvodi SAD.

Hemijske kasetne[uredi]

SAD Hemijska kasetna M134 Sarin bombica, (fotografija oko 1960)

Hemijske kasetne su SAD i Sovjetski Savez tokom 1950-ih i 1960-ih godina razvijali i dizajnirali tako da u njihovom sastavu budu sem klasičnog eksploziva i neki hemijski sastojci. Zbog teških i pogubnih posledica koje to oružje nanosi civilima, a koje je korišćeno u nekim konfliktima u građanskim ratovima, dovelo je do toga da se pokrene velika kampanja za zabranu ovog oružja. Konvencija o hemijskom oružju je od 1993. godine zabranila njihovu upotrebu. SAD i Rusija su u procesu uništavanja svojih zaliha, ali nisu uspeli da u zadatom terminu unište sve svoje zalihe do 2007. godine, pa su dobili produženje tog roka.

Kasetne za prekid protoka električne energije[uredi]

Antielektrične kasetne, CBU-94/B, prvi put su korišćene 1999. godine od strane SAD u ratu na prostoru bivše Jugoslavije. Kontejner je ispunjen sa 202 bombice BLU-114/B, a svaka sadrži malo eksplozivno punjenja koje u sebi ima 147 namotaja sa grafitnim vlaknima. Njihova svrha je da poremeti ili oštetiti električni sistem za prenos električne energije i izazove kratke spojeve u visokonaponskim dalekovodima i električnim podstanicama.

Kasetna za razbacivanje letaka[uredi]

Kasetna LBU-30 je namenjena da izbacuje velike količine neubojitog sadržaja, kao što su leci, koji služe za vođenje propagandnog rata i utiču prevashodno na civilno stanovništvo kao i na vojsku, a dizajnirane su tako da izbacuju letke u okviru bombica, što osigurava da će leci kao propagandni materijal pasti na predviđenu oblast bez preteranog raspršivanja zbog vetra. Ovakve kasetne su ispitivane u jednoj američkoj vojnoj bazi 2000. godine, kada je avion F-16 bacio letke sa 6100 metara, i pokazalo se kao dobro osmišljeno, jer je bilo veoma malo rasturanje i nemogućnost da vetar odmah raznese letke od mesta pada kasetnih.

Deminiranje i čišćenje kontaminiranog terena [4][uredi]

Kolumbijski vojnik sa minoistraživačem

Deminiranje ili čišćenje je proces uklanjanja kasetnih bombi ili nekih drugih neeksplodiranih ubojnih sredstava (NUS) iz kontaminirane zone. Postoje nekoliko načina za uklanjanje kasetnih i to su:

  • Jedan od načina je samostalno čišćenje bez nekih priručnih pomagala i to je možda jedan od najčešćih primera kako se radilo u prošlosti, ali to je odavno zastareo model, pa ga u zadnjoj deceniji vrlo retko srećemo.
  • Drugi način je pomoću dresiranih životinja, obično su to psi, mada srećemo i neke druge životinje poput pacova, svinja i drugih.
  • Treći način je rad sa minoistraživačem ili kako ga još zovu metal detektor, koji se i najčešće upotrebljava u savremenim armijama. Tvorac metal detektora je poljski oficir Jozef Kosački i njegov izum je dobio naziv kao poljski detektor mina. Prva njegova upotreba je bila u toku II svetskog rata, a kasnije su svi saveznici kopirali ovaj uređaj koji je odigrao veliku ulogu u čišćenju kontaminiranih teritorija posle II svetskog rata.
  • Postoje velike mašine specijalizovane da se kreću kroz kontaminiranu oblast i namerno prelaze preko svih tih neeksplodiranih bombica i svojom težinom ih aktiviraju. Ova vozila su tako dizajnirana da mogu da izdrže detonaciju male snage sa minimalnim oštećenjima na vozilu. Takva specijalizovana vozila nisu se u najboljem svetlu pokazala jer nisu baš uvek dobro očistila kontaminiranu zonu, tako da je u nekim slučajevima ostajalo između 50 i 80% neočišćenog terena što je daleko ispod standardnih normi UN-a od 99,6%.

Prednosti i mane kasetnih bombi[uredi]

Prednosti kasetnih bombi u poređenju sa ostalim vrstama bombi:

  • mogućnost veće zone dejstva, što daje veću efikasnost pri dejstvu po rastresitim objektima;
  • mogućnost kombinovanog dejstva sa različitim vrstama kasetnih bombica (kumulativnog, parčadnog i zapaljivog dejstva);
  • veća verovatnoća pogađanja tačkastih ciljeva.

Najveća mana kasetnih bombi je to što, kada kasetna podmunicija ili „bombice“ ostanu neaktivirane (njihov broj može da dostigne uglavnom od 5–30 % ukupno bačene podmunicije) stvaraju de facto jednu vrstu minskog polja koje nastavlja da odnosi živote i nanosi teške telesne povrede i godinama posle završetka sukoba. Ta municija se pokazala kao veoma loša zato što je neprecizno, neselektivno oružje i u većini slučajeva sem vojnih ciljeva budu pogođeni i civilni objekti, pa zbog toga ovo oružje predstavlja veliki rizik po civile, kako za vreme samog napada, tako i nakon toga. Neeksplodirana bombica može da ubije ili povredi civile i dugo nakon završetka sukoba. Svedoci smo da i dan danas, posle čitavih 30 godina, stradaju civili od kasetnih bombi u Vijetnamu, Laosu, Kambodži i drugde i po tome se može videti kakve su strašne posledice ovog oružja po civilno stanovništvo. Posledice ne trpe samo povređeni, nego i njihove porodice, kao i zajednice u kojima žive. Prema zvaničnim podacima UN u preko 95% slučajeva žrtve su civili, što je impozantan broj u odnosu na stradale vojnike, kojima su i bile namenjene.

Broj žrtava od kasetnih bombi[uredi]

Prema podacima HRW-a (Human Rights Watch) u 2011. godini je u 29 zemalja bilo stradalih od kasetnih bombi. Prema izveštajima, od početka upotrebe kasetnih bombi do kraja 2010. godine broj ukupno potvrđenih žrtava bio je najmanje 16.921. [5] Međutim, žrtve kasetne municije nisu svuda ubeležene i u mnogim zemljama nije se vodila pravilna evidencija, tako da se ukupan broj žrtava procenjuje na između 55.000 i 100.000, jer je samo u Laosu, Vijetnamu i Kambodži procenjeno da ih je bilo više od 54.000.

Vrste kasetnih bombi[uredi]

Tabela: Pokazuje države proizvođače i vrste kasetnih bombi koje te države proizvode [1]

Države proizvođači Vrste kasetne municije
Argentina CME-155mm
Australija Karinga, CBU-58c
Belgija NR 269 155mm
BiH Orkan M-87 262mm (KB-1, KB-2)
Brazil ASTROS, FZ-100 70mm
Čile CB-130, CB-250K, CB-500, CB-500K, CB-500K2, CB-770, WB-250F, WB-500F, PM-1
Egipat M42D, SAKR-18, SAKR-36, M26A1, Grad 122mm
Francuska OGR 155mm, BLG-66 Beluga
Grčka GRM-49 155mm, GRM20
Holandija M483A1, M864 155mm
Hrvatska M93 120mm
Nemačka M26 227mm, SMArt-155
Indija Pinaka 214mm
Iran PROSAB-250, Shahab-2, Grad 122mm
Irak NAAMAN-250, NAAMAN-500, Ababil
Italija RS6A2 i S6A2 81mm, S12B 120mm, RB63 155mm, M 26
Izrael M 85, ARC-32, GRADLAR 122mm/160mm, ATAP-300, ATAP-500, ATAP-1000 RAM, TAL-1, TAL-2, BARAD
Japan M 26 i M26A1, M261, M483A1
Južna Afrika M2001 155mm, TIEKIE, CB-470
Severna Koreja RBK-500
Južna Koreja M261, KCBU-58B
Kina Tupe W01, Type-83, Type-59, Type-62, Type-66, BL-755 clone, Tupe 2, Type-63, Type-81, Type-90A, WM-80, WS-1, WS-1B, WS-1E, WS-2, MZD-2
Pakistan M483A1 155mm
Poljska ZK-300 Kisajno, LBKas-250, 2S1, M-21FK “FENIKS-Z 122mm
Rumunija CL-250, LAR-160, CG-540 i CG-540 ER
Rusija AO-2.5 APAM, ODS-OD FAE, PTAB 2.5, PTAB-1M, PROSAB, ZAB 2.5, PTAB-2.5M HEAT, AO-2.5-2 APAM, AO-1SCh, PTAB 2.5M, ShOAB-0.5, BetAB, SPBE-D SFW, OFAB-50 APAM, OFAB 2.5 APAM, SPBE-D, PTAB, 3-O-23, 3-O-13, 3-O-14, Grad (9M218), Grad (9M217), Uragan (9M27K), Smerč (9M55K), Smerč (9M55K1), Smerč (9M55K5), R-65/70 Luna M (FROG-7), Iskander (SS-26)
Singapur Proizvodi projektile od 155mm i minobacačke kasetne bombe od 120mm ali nisam našao podatke o nazivima
SAD ATACMS 1, ATACMS 1A, M26 MLRS, M26A1 MLRS, M261 MPSM, M449 APICM, M449A1 APICM, M483/M483A1, M864, M444, Mk-20, CBU-87 CEM, CBU-103 CEM WCMD, CBU-97 SFW, CBU-105 SFW WCMD, CBU-105 SFW P3I WCMD, AGM-154A JSOW-A
Slovačka M 26, JRKK–AGAT 122mm, AGAT, PAT-794
Španija ESPIN-21, MAT-120, BME-330B/AP, BME-330AT, BME-330C
Švajcarska M-109 i M-109 Kawest 155mm, KaG-88 155mm, KaG-90 155mm, KaG-88/99 155mm, MP-98 120mm
Švedska BK-90 Mjolner, (MJ-1 i MJ-2)
Turska M396 155mm, M483A1 155mm, TRK-122 122mm
Velika Britanija BL-755, IBL-755, RBL-755, L20A1, M483, M261, M 26
Jugoslavija (bivša Socijalistička Republika) Orkan M-87 262mm (KB-1, KB-2), ORKAN MLRS 262mm, FAB 275, FAB 275 M91, PRAB 250J, PAT-794 155mm, 3-O-23 152mm, RAB-120, KPT-150

Pogođene i kontaminirane zemlje i regioni[uredi]

U svetu postoji 38 država kontaminiranih kasetnim bombama, [6] uključujući i sporne teritorije i to su: Avganistan, Albanija, Angola, Azerbejdžan (uključujući i Nagorno-Karabah), Bosna i Hercegovina, Čad, Crna Gora, Eritreja, Etiopija, Grenada, Gruzija, Hrvatska, Iran, Irak, Izrael, Jemen, Južni Sudan, Kambodža, Kolumbija, Demokratska Republika Kongo, Kuvajt, Laos, Liban, Libija, Mauritanija, Maroko (uključujući i Zapadnu Saharu), Mozambik, Ruska Federacija (Čečenija), Saudijska Arabija, Srbija (Kosovo), Sijera Leone, Sirija, Sudan, Tadžikistan, Uganda, Velika Britanija (Folklandska Ostrva), Vijetnam, Zambija.

Tokom 2010. godine kontaminirani teren je očišćen i uništene su kasetne bombe u: Avganistanu Angoli, DR Kongo i Iraku, dok je zabeležen značajan napredak u čišćenju u Kambodži, Srbiji i Vijetnamu. Najmanje 59.978 neeksplodiranih kasetnih bombica je uništeno tokom operacije čišćenja, a očišćeno je više od 18,5 km² kontaminiranog zemljišta.

Korisnici kasetne municije [7][uredi]

Ima 19 zemalja [8] koje su koristile kasetnu municiju tokom oružanih sukoba u 37 zemalja i to su: Eritreja, Etiopija, Francuska, Gruzija, Holandija, Irak, Izrael, Južna Afrika, Kolumbija, Libija, Maroko, Nigerija, Rusija, Saudijska Arabija, Sjedinjene Američke Države, bivša Jugoslavija, Sudan, Tajland, Ujedinjeno Kraljevstvo.

Zemlje korisnici Lokacije korišćenja
Kolumbija Kolumbija
Eritreja Etiopija
Etiopija Eritreja
Francuska Čad, Irak, Kuvajt
Gruzija Gruzija, Abhazija
Irak Irak, Iran
Izrael Liban, Sirija
Libija Čad, Libija
Maroko Zapadna Sahara, Mauritanija
Holandija bivša Jugoslavija (Crna Gora i Srbija sa Kosovom) [9]
Nigerija Sijera Leone
Rusija Čečenija, Avganistan (kao SSSR ), Gruzija
Saudijska Arabija Saudijska Arabija
Južna Afrika Priznali su da su u prošlosti koristili, lokacija nepoznata
Sudan Sudan, Južni Sudan
Tajland Kambodža
Velika Britanija Folklandska Ostrva, Irak, Kuvajt, bivša Jugoslavija (Crna Gora i Srbija sa Kosovom) [9]
SAD Avganistan, Albanija, BiH, Kambodža, Grenada, Iran, Irak, Kuvajt, Laos, Liban, Libija, Saudijska Arabija, Sudan, Vijetnam, Jemen, bivša Jugoslavija (Crna Gora i Srbija sa Kosovom) [9]
Jugoslavija (bivša Socijalistička Republika[10] ) Albanija, BiH, Hrvatska i Srbija sa Kosovom

Zemlje koje proizvode kasetnu municiju[uredi]

U 34 zemlje [11] proizvodilo se preko 200 različitih tipova kasetne municije a od ovog broja, 16 zemalja pridružilo se konvenciji o zabrani kasetnih bombi i te zemlje su: Argentina, Australija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Brazil, Čile, Egipat, Francuska, Grčka, Holandija, Hrvatska, Nemačka, Indija, Iran, Irak, Italija, Izrael, Japan, Južna Afrika, Južna Koreja, Kina, Pakistan, Poljska, Rumunija, Rusija, Severna Koreja, Singapur, Sjedinjene Američke Države, Slovačka, Španija, Švajcarska, Švedska, Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo.

Kompanije proizvođači kasetne municije[uredi]

SAD su najveći proizvođač (13 kompanija) i korisnik kasetne municije. Među važnije proizvođače uvrštavaju se i Nemačka (13), Francuska (5), Japan (5) Španija (5), Brazil (3) Italija (3) i Velika Britanija (2)

Skladišta kasetne municije[uredi]

U 86 država [12] postoje skladišta ove municije, a u zalihama ima preko 1 milion kasetnih bombi, koje sadrže preko 1 milijarde bombica i te zemlje su: Alžir, Angola, Argentina, Austrija, Azerbejdžan, Bahrein, Belorusija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Brazil, Bugarska, Češka, Čile, Crna Gora, Danska, Egipat, Ekvador, Eritreja, Estonija, Etiopija, Finska, Francuska, Grčka, Gruzija, Gvineja, Gvineja Bisao, Holandija, Honduras, Hrvatska, Indija, Indonezija, Irak, Iran, Italija, Izrael, Japan, Jemen, Jordan, Južna Afrika, Južna Koreja, Kanada, Katar, Kazahstan, Kina, Kolumbija, Kuba, Kuvajt, Libija, Mađarska, Maroko, Moldavija, Mongolija, Nemačka, Nigerija, Norveška, Oman, Pakistan, Peru, Poljska, Portugalija, Rumunija, Rusija, SAD, Saudijska Arabija, Severna Koreja, Singapur, Sirija, Slovačka, Slovenija, Španija, Srbija, Sudan, Švajcarska, Švedska, Tajland, Turkmenistan, Turska, Uganda, Ukrajina, Ujedinjeni Arapski Emirati, Uzbekistan, Ujedinjeno Kraljevstvo, Zimbabve.

Napomena: ovo su podaci iz 2009. godine.

Prema novijim izveštajima, do kraja 2011. godine izvestan broj zemalja je, pridržavajući se konvencije i uništavajući svoja skladišta, uspeo da tokom ovog kratkog perioda uništi svoje zalihe kasetne municije, tako da danas imamo još 70 zemalja koje poseduju ovo oružje.


Izveštaj država ko i koliko ima zaliha u svojim skladištima kasetnih bombi:

Države Količina kasetnih bombi - kontejnera Bombice
Austrija 12.672 798.336
Belgija 115.210 10.138.480
BiH 429 143.152
Hrvatska 7.380 190.868
Danska 42.020 2.440.940
Ekvador 117 17.199
Francuska 34.937 14.923.621
Nemačka 544.549 67.305.417
Japan 14.011 2.029.469
Moldavija 1.385 27.050
Crna Gora 353 51.891
Norveška 52.190 3.087.910
Portugalija 11 1.617
Slovenija 1.080 52.920
Španija 4.762 232.647
Velika Britanija 191.128 38.758.898
Ukupno 1.022.234 140.200.415

Napomena: Ovo su podaci iz 2010. godine i na ovom spisku nema mnogih država zato što nisu dostavile izveštaje o količinama zaliha u svojim skladištima. Neke od ovih država sa spiska su već završile sa uništavanjem a druge su u poodmakloj fazi uništavanja zaliha ove municije. Prema jednom izveštaju iz 2004. godine SAD su prijavile da poseduju zalihe od oko 5,5 miliona kasetnih bombi, koje sadrže oko 730 miliona bombica.

Zemlje koje su završile uništavanje zaliha kasetne municije su: Ekvador 2004, Španija 2009, Angola, Avganistan, Austrija, Belgija, Češka, Crna Gora, Moldavija i Norveška u 2010, Mađarska i Portugalija u 2011. Dve zemlje članice sa najvećim zalihama skladišta kasetnih bombi: Nemačka (67 miliona bombica) i Velika Britanija (39 miliona bombica) su do polovine 2011 uništile više od polovine svojih zaliha.

Transfer kasetnih bombi[uredi]

Najmanje 15 zemalja je izvezlo više od 50 tipova kasetnih bombi u najmanje 60 drugih država. Zadnji zabeleženi slučajevi njihovog transfera i korišćenja u konfliktima su:

  • Izvoz Španije od 2006. do 2008. godine 1.055 kasetnih bombi koje sadrže 22.155 bombica MAT-120 u Libiju, gde su te upotrebljene u konfliktu 14. aprila 2011.
  • Izvoz 4 sistema izraelskih GRADLAR raketa u Gruziju u 2007. godini, koji koriste lansere od 160 mm Mk-4 rakete, od kojih svaka raketa sadrži 104 bombice M85. Te kasetne bombe kasnije su upotrebljene tokom sukoba sa Rusijom avgusta 2008. Dve države koje nisu članice Konvencije (Singapur i SAD) su uvele moratorijum na izvoz kasetnih bombi.

Korišćenje kasetnih bombi u konfliktima [13][uredi]

U Zimskom ratu 1939-1940. je prvi put u istoriji primećena upotreba zapaljivih kasetnih bombi od strane sovjetskih trupa.

1939-1945: U Drugom svetskom ratu kasetne bombe su upotrebljavale i sovjetske i nemačke trupe. Sovjetske snage su ih koristile za odbranu od prodora nemačkih tenkova, a Nemačka ih je koristila u Kurskoj bici radi odbrane od sovjetske artiljerije. Tipovi kasetnih bombi koje su koristili Nemci su: SD-1 i SD-2.

1943: U Ujedinjenom Kraljevstvu su za vreme II svetskog rata 1943. godine kasetne bombe upotrebljene od strane nemačkih borbenih snaga pri napadu na lučki grad Grimsbi gde je bačeno preko 1.000 kasetnih SD-2.

1964-1975: U Kambodži, Laosu, Vijetnamu i Tajlandu američke snage su upotrebile ogromnu količinu kasetne municije. Prema nekim procenama na svetskom nivou, Laos je jedna od zemalja koja su najviše nastradale. Tamo je bačeno preko 414.000 kasetnih bombi koje su sadržale oko 270 miliona kasetnih bombica a prema izveštajima, oko trećina tih bombica nije odmah eksplodirala. Prema nekim procenama iz 2011. godine ostalo je još oko 26 miliona neeksplodirane kasetne municije za čišćenje. Prema grubim procenama, samo jedna desetina od ukupne kontaminirane površine zemljišta koje je ostalo za čišćenje je oko 8.750 km², a ukupna površina je oko 38% teritorije u Laosu. Kontaminiranost onemogućava obradu zemljišta, razvoj regionalne ekonomije i predstavlja životnu opasnost za desetine hiljada meštana. Timovi za čišćenje u Laosu su pronašli 19 različitih tipova kasetnih bombi. Prema zvaničnim podacima ubijeno ili ranjeno je više od 11.000 osoba, a od tog broja 30% su deca. Jedna od procena američke vojne baze podataka je da je tokom 9.500 letova u Kambodži bačeno oko 87.000 avio kasetnih bombi, koje su sadržale preko 26 miliona bombica, uglavnom u istočnim i severoistočnim delovima zemlje, koji se graniče sa Laosom i Vijetnamom. Tamo je prema procenama ostalo između 2 i 5,8 miliona neeksplodiranih kasetnih bombica, a broj žrtava, pošto ne postoje pouzdani podaci, procenjen je na više od 5.000. Ostaci od kasetnih bombi koji su pronađeni su: BLU-24, BLU-26, BLU-36, BLU-42, BLU-43, BLU-49, kao i BLU-61. U Vijetnamu je bačeno preko 296.000 kasetnih bombi, koje sadrže oko 97 miliona bombica, a prema nezvaničnim informacijama vojnih stručnjaka, ako bi se čišćenje kontaminiranih teritorija odvijalo ovim tempom kojim oni rade, bilo bi završeno za oko 300 godina. Prema nekim izveštajima iz Vijetnama oko 300 osoba svake godine strada od kasetnih bombi, međutim procenjuje se da je ukupan broj žrtava preko 34.000. Pronađeno je 15 različitih tipova kasetne municije koje su SAD koristile a kontaminirano je 64 provincija i gradova, uključujući Hajfong, Hanoj, Ho Ši Min, i Vin. Najviše kontaminirana područja su u tri provincije: Kvang Binj, Kvang Nam, i Tija Tijen — Hue. Na Tajlandu je 2010. godine istraživanje pokazalo da je od neeksplodirane kasetne municije SAD MK-118, koje datira još od Vijetnamskom rata, kontaminirano oko 315.000m² zemljišta u Fakta okrugu na severu pokrajine Utaradit. Kasetna municija je očigledno bila bačena kada su se avioni SAD vraćali u svoje baze na Tajlandu posle bombardovanja Vijetnama i Laosa.

1970: U Zambiji su pronađeni ostaci od avio kasetnih bombi u dve oblasti i to u Jifumba, Solvezi okrugu (severozapadnoj provinciji), a drugi u Majva, Shangombo okrugu (zapadna provincija). Nema podataka koje to mogao da baci, pretpostavlja se da je to moglo da se desi između 1970. i početka 1990. U Junu 2010. godine zambijska vojska i Norveška narodna pomoć su očistile ove oblasti, koje pokrivaju ukupnu površinu od 484.000m2 i uništile 22 kasetne bombice tipa CB-470.

1973: U Siriji u takozvanom Oktobarskom ratu, izraelska avijacija je gađala trening kampove nevladinih oružanih trupa blizu glavnog grada Damaska.

1975-1991: U Zapadnoj Sahari i Mauritaniji su marokanske snage zbog spora oko teritorije koristile artiljerijsku i avio kasetnu municiju protiv nevladinih trupa Narodnog fronta za oslobođenje Sagija el Amre i Rio de Oro (Polisario). Između 1980 i 1981. godine Marokansko vazduhoplovstvo sprovodi napade na mesta Akka, Guelta Zemmour i Messeid koristeći kasetne bombe francuske izrade. Ostaci od kasetnih bombi koji su korišćeni u ovom sukobu su: avio kasetne bombe CBU-71 sa BLU-63 municijom, kao i MK-118s, onda artiljerijske M483A1 155mm sa M42 i M46 municijom. Ukupno ima 85 oblasti kontaminiranih od kasetne municije što zauzima prostor od 32.74 km². U Mauritaniji su 1990. godine marokanski avioni gađali kasetnim bombama jednu oblast koja je 34 km severno od mesta Bir Mogrein, što je nekih 6 km² kontaminirane površine. Kasetne koje su korišćene u ovom sukobu su BLU-63 kao i MK-118s. Maroko je između 1979. i 1995. uvezao kasetnu municiju iz SAD i to: 2,994 CBU-52; 1,752 CBU-58; 748 CBU-71 i 850 raketnih kasetnih bombi, što sveukupno sadrži oko 2,5 miliona bombica.

1978: U južnom delu Libana su Izraelci takođe koristili kasetne bombe.

1979-1989: U Avganistanu je vojska Sovjetskog Saveza bacala avio i raketne kasetne bombe protiv nevladinih snaga, a u tom sukobu su i nevladine snage takođe koristile artiljerijske kasetne ali u manjem obimu. Australijski fotograf Džon Rodsted je 2002. godine snimio oko 60.000 tona (60 miliona kg) uskladištenih napuštenih sovjetskih kasetnih bombi u oblasti Bagram u avio bazi izvan Kabula. U avgustu 2010. godine je Ministarstvo odbrane obavestilo „Monitor“ da nema kasetne municije u skladištima i da je „oko 113.196 kasetnih bombi koje sadrže 29.559 kilograma“ starih sovjetskih zaliha uništeno. Ostaje nejasno šta je sa preostalim ogromnim količinama kasetnih bombi koje su pronađene 2002. godine.

1982: U Libanu je opet Izrael koristio kasetne bombe protiv sirijskih snaga i nevladinih trupa.

1982: Na Folklandskim ostrvima su britanski avioni Si Harijer doleteli sa nosača aviona HMS Hermes i gađali pešadiju argentinske vojske u blizini aerodroma Port Stenli, zatim malu travnatu pistu kod Gus Grina, kao i Luku Huard. Kasetne bombe koje su korišćene su BL-755 i bačeno je 107 kontejnera kasetnih sa 15.729 bombica.

1983: Na Grenadu su mornarički avioni SAD bacili 21 kontejner kasetnih bombi tokom operacije vazdušne podrške.

1983: U Libanu je u decembru 1983. godine mornarička avijacija SAD bacila 12 kontejnera CBU-59 i 28 raketnih kasetnih bombi na protivvazdušnu odbranu sirijskih snaga u blizini Bejruta.

1984-1988: U Iranu su Iračani 1984. godine u početnoj fazi rata upotrebili avio kasetne bombe. U kasnijim fazama rata koristili su Ababil-50 raketne kasetne bombe, koje su kopija M-87 Orkana iz bivše Jugoslavije. Inače ove dve zemlje su vršile zajednička istraživanja i zajedno su proizvodile ovo oružje, samo što se u bivšoj Jugoslaviji zvalo Orkan a u Iraku Ababil.

1986: U Libiji su avioni SAD 25 Marta bacili MK-20 raketne kasetne na libijske brodove u zalivu Sidra. Takođe su SAD 14-15. aprila bacili 60 raketnih bombi na aerodrom Benina.

1986-1987: U Čadu su francuski avioni bacili kasetnu municiju na aerodrom Vadi Doum. U više oblasti Čada pronađena je neeksplodirana municija i to u oblasti blizu mesta Faia Largeau, zatim u oblasti Gouro (na severoistoku Borkou regiona ) i u tri severne provincije Biltine u Vadi Fira regionu (severoistočni Čad) istočno od glavnog grada Ndžamena. Libijske snage takođe su koristile kasetnu municiju Sovjetskog porekla AO-1SCh, PTAB-1.5 i PTAB-2.5 a ostaci od kasetne municije su pronađeni u oblasti blizu mesta Faia Largeau.

1988: U Iranu su SAD napali avionima brodove Iranske revolucionarne garde, gađajući ih raketnim kasetnim bombama MK-20 u operaciji koja se nazivala Bogomoljka.

1988-1994: Na Nagorno-Karabahu u sukobu Jermenije i Azerbejdžana oko sporne teritorije pronađene su kasetne bombe na 162 lokacije, koje zauzimaju površinu od 94 km². To su podaci iz izveštaja iz 2008. godine a pošto je jedan deo teritorije očišćen od kasetnih bombi, prema novijem izveštaju iz marta 2011. procenjeni preostali prostor za čišćenje je 69.5 km², na 131 lokaciji. Značajan problem sa ostacima kasetne municije je posebno u Askeran i Martakert regionu. Procenjuje se da je 180 kasetnih bombi bačeno na grad Stepanakert. Vrste kasetne municije koja je pronađene je: PTAB-1, ShOAB-0.5 i AO-2.5. Izveštaji takođe govore da su kasetne bombe pronađene i na nekim delovima teritorije Azerbejdžana.

1991: U Iraku i Kuvajtu su SAD i njeni saveznici bacili 61.000 kontejnera avio kasetnih bombi, koji sadrže oko 20 miliona bombica. Saudijska Arabija je u zajedničkoj akciji sa SAD gađala artiljerijskim, kao i avio kasetnim bombama tokom bitke za mesto Khafji. Tačan broj kasetne municije korišćen iz artiljerijskih i raketnih sistema nije poznat ali se sumnja da je bilo preko 30 miliona bombica.

1991-1995: U Hrvatskoj je tokom sukoba početkom 90-ih godina u zaleđu Zadra kontaminirano od kasetnih bombi oko 9,3 km², a procene su da ima oko 5.000 neeksplodirane kasetne municije. Najveća kontaminacija terena u Hrvatskoj je baš u Zadarskom zaleđu. Takođe su kasetne bombe korišćene 2-3. maja 1995. godine kada su nevladine trupe gađale civilne delove Zagreba iz M-87 Orkana. Ovde treba napomenuti da je 12. juna 2007. godine Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju doneo krivičnu presudu na individualnoj osnovi Milanu Martiću za granatiranje Zagreba i upotrebu kasetnih bombi tipa M-87 Orkana tokom tog čina, i pri tome pogađanje civilnih objekata. Odluka je doneta na osnovu karakteristika upotrebljenog (veoma nepreciznog) oružja u kombinaciji sa karakteristikama gađanog/pogođenog terena i s time u vidu male verovatnoće pogađanja čak i potencijalnih vojnih ciljeva, kao što su hrvatsko Ministarstvo odbrane ili spoljnih poslova. Tokom granatiranja centra Zagreba 2 i 3. maja 1995. godine poginulo je 7, a povređeno je skoro 200 civila.

1992-1994: U Angoli u građanskom ratu zbog nepriznavanja izbornih rezultata poražena strana na izborima UNITA na čelu sa opozicionim liderom Savimbi koji su imali 40% glasova u odnosu na drugu stranu MPLA 49%, je odbila da prihvati izborne rezultate i obnavlja rat tokom koga je došlo do korišćenja nepoznatog broja kasetnih bombi koje su pronađene na mnogim lokacijama. Demineri koji su radili na raščišćavanju kasetnih bombi uništili su ostatke u provinciji Huambo u blizini mesta Caala i Bailundo. To su bile bombe sovjetske proizvodnje i to: PTAB-2.5 i AO-2.5 RT.

1992-1995: U Bosni i Hercegovini Vojska Jugoslavije i nevladine trupe su iskoristile raspoložive zalihe kasetne municije. U ranoj fazi sukoba avioni Jugoslavije gađali su kasetnim bombama i to BL-755, a u kasnijoj fazi bilo je i raketnih kasetnih iz M-87 Orkana. Avioni NATO-a su bacili 2 kasetne bombe CBU-87. Istraživanje je pokazalo da je zagađeno 669 oblasti, koje pokrivaju površinu od 12 km².

1992-1997: U Tadžikistanu su nepoznate trupe u građanskom ratu koristile kasetne bombe i one su pronađene u gradovima Gharm i Rash Valej. Vrste kasetnih koje su pronađene su: ShOAB-0.5 i AO-2.5 RT sovjetskog porekla.

1994-1996: U Čečeniji su Ruske snage koristile kasetne bombe protiv nevladinih trupa.

1996-1999: U Sudanu su vladine trupe gađale južni deo Sudana avio kasetnim bombama čileanske proizvodnje PM-1. U južnom Sudanu je kontaminirano 519 lokacija. Ostaci od kasetne municije pronađeni su u naseljima, na poljoprivrednom zemljištu, pašnjacima, rekama i potocima, na padinama brda, u pustinjskim oblastima, kao i oko bivše vojne kasarne.

1997: U Sijera Leone su nigerijski mirovnjaci upotrebili BLG-66 Beluga bombe (Francuske proizvodnje ) na istoku grada Kenema, kao i na mesto Lokosama, blizu Port Loko.

1998: U Sudanu su u avgustu američke snage sa brodova i podmornica na fabriku u Kartumu ispalile 66 TLAM-D Block 3 krstareće rakete, od kojih svaka sadrži 166 BLU-97 bombica.

1988: U Avganistanu su američke snage gađale kasetnim bombama nevladine trupe u trening kampu.

1998-2000: U sukobu između Etiopije i Eritreje zbog graničnog spora došlo je do korišćenja avio kasetnih bombi. Eritreja ih je bacala po aerodrumu Mekele i školi, dok je Etiopija gađala aerodrom Asmara i mesto Gas-Barka u zapadnoj pokrajini Eritreje. Ostaci od kasetne municije nam ukazuju da su korišćeni tipovi: BL-755 britanske proizvodnje, M20G grčkog porekla, kao i PTAB-2.5 ruskog porekla.

1998-2003: U DR Kongu u takozvanom Drugom kongoanskom ratu je učestvovalo 8 afričkih zemalja i oko 25 naoružanih grupa, tako da je to bio najveći afrički rat posle II svetskog rata. U tom sukobu su upotrebljene kasetne bombe BL-755 britanske proizvodnje, BLU-63 američke proizvodnje, i PM-1. Ostaci kasetne municije pronađeni su u provincijama Ekuateur, Katangu, Maniema i pokrajini Orientale, a postoji sumnja da ih ima i u provinciji severni Kiv. Zbog složenosti samog sukoba i učestvovanja dosta zemalja kao i naoružanih grupa, ne zna se tačno ko je upotrebio tu municiju. Prema nepotpunim izveštajima, broj žrtava od ostataka kasetne municije je najmanje 207 i to od 1964. do kraja 2010. godine.

Najveći broj kasetnih bombi (slika levo) bačenih na Niš, pao je na ovaj prostor Niškog aerodroma (slika desno); hangare, radionice, kontrolu letenja, pilotske anekse, objekte komande 161.vb i 119.hp (označeno strelicama) [1] [[Slika:|320px|Najveći broj kasetnih bombi (slika levo) bačenih na Niš, pao je na ovaj prostor Niškog aerodroma (slika desno); hangare, radionice, kontrolu letenja, pilotske anekse, objekte komande 161.vb i 119.hp (označeno strelicama) [1] ]]
Najveći broj kasetnih bombi (slika levo) bačenih na Niš, pao je na ovaj prostor Niškog aerodroma (slika desno); hangare, radionice, kontrolu letenja, pilotske anekse, objekte komande 161.vb i 119.hp (označeno strelicama) [1]

1999: Jugoslaviju (koju su tada činile Srbija sa autonomnom pokrajinom Kosovo i Crna Gora ) su NATO snage USA, Ujedinjenog Kraljevstva i Holandije bacile 1765 kontejnera sa 295.000 bombica, od kojih se procenjuje da 33 hiljade nije eksplodiralo i da zauzimaju površinu od oko 31 km², dok je u 2008. godini istraživanje Norveške narodne pomoći (NPA) kao i srpskog Centra za uklanjanje mina (SMAC ) potvrdilo da je još ostalo kontaminirano 290 oblasti, koje zauzimaju prostor od 14.9 km². Vrste kasetne municije koje su korišćene su: BLU-97, BL-755 (MK-1 i MK-4), MK-118 kao i BLU-114B koja u sebi ima grafitna vlakna, koja služe za prekid protoka električne energije na centralama ili dalekovodima. Prema podacima nevladine organizacije Landmine Action skoro 8.500 kasetne podmunicije je bilo bačeno bez cilja i upotrebne svrhe. Do sada evidentirani broj žrtava kasetnih bombi u Srbiji (poginulih i teško povređenih) je 191 osoba (bez Kosova). Poginulo je 31 lice (16,2%), ranjeno je 160 lica (83,8%), a 62.5 % žrtava čine muškarci i dečaci mlađi od 19 godina. Takođe se ocenjuje da kontaminirane površine čini isključivo obradivo zemljište (polja, šume, vinogradi…) kao i da je 84% žrtava od kasetnih bombi od ukupnog broja žrtava utvrđeno u prvoj godini posle završetka oružanih sukoba. Opasnost od neeksplodirane kasetne municije nije ravnomerno raspoređena na teritoriji Srbije. Ovom opasnošću je pogođeno 28 mesnih zajednica iz 16 različitih opština. Ukupno je ovim problemom pogođeno 12 od 30 okruga Republike Srbije (bez procene opasnosti za područje Kosova i Metohije). U pogođenim mesnim zajednicama živi oko 162.000 stanovnika. Prema sadašnjim procenama 88.000 stanovnika živi u neposrednoj blizini sumnjive površine, te se može smatrati da su izloženi svakodnevnom riziku. U martu 2011. godine, kosovski centar za uklanjanje mina prijavio je 48 oblasti koje su kontaminirane od neeksplodirane kasetne municije i još šest sumnjivih područja. Prema podacima Instituta Ujedinjenih nacija za razoružavanje (UNIDIR), na pograničnom prostoru sa Albanijom, naročito u regionu Kukeš, kao i u još nekim delovima prigraničnog pojasa pronađeni su ostaci kasetnih bombi. Neeksplodirana podmunicija je na teritoriji Albanije izazvala skoro 300 žrtava, od kojih je više od 40 smrtnih slučajeva. Najviše žrtava u pojedinačnim napadima NATO-a bilo je 7. i 12. maja 1999. godine, kada je na grad Niš bačeno ukupno 36 kontejnera kasetnih bombi. Tada je ubijeno 15 osoba, a više desetina je ranjeno (od toga 8 je teško povređeno), oštećeno je 120 stambenih objekata, uništeno je 47 putničkih automobila a 15 automobila je oštećeno. Kasetne bombe u Nišu su izbacili holandski avioni F-16. Drugi veliki incident u pojedinačnim napadima sa velikim brojem žrtava desio se 13. maja 1999. godine, kada su NATO avioni sa 8 kasetnih bombi pogodili jednu izbegličku kolonu kosovskih Albanaca koja se vraćala svojim kućama kod sela Korisa u blizini grada Prizrena, a 65 kilometara jugozapadno od Prištine. Tom prilikom je ubijeno preko 100 kosovskih Albanaca izbeglica, većinom žena, dece kao i starijih i iznemoglih osoba, a bio je i veliki broj ranjenih. NATO snage su priznale da su koristile kasetne bombe u ovoj akciji. Organizacija za ljudska prava (Human Rights Watch), je 13. maja 1999. godine poslala pismo generalnom sekretaru NATO-a Havijeru Solani, naglašavajući „ozbiljnu zabrinutost zbog toga što NATO pogađa civile, kao i civilne ustanove“, računajući bolnice, elektrane, medijske ustanove i fabrike koje nisu vezane za vojnu proizvodnju.

2001-2002: U Avganistanu u periodu od oktobra 2001. i početka 2002. godine avioni SAD su tokom 232 napada na lokacijama širom zemlje bacili 1.228 kasetnih bombi, koje su sadržale 248.056 bombica. Takođe veliku opasnost čine ostaci kasetne municije bačene su još od strane sovjetskih snaga tokom prethodnog rata, tako da su demineri prilikom čišćenja nailazili na kasetne bombe SAD kao i na Sovjetske. Procenjeno je da je 24 oblasti kontaminirano od kasetnih bombi. U Avganistanu je zabeležena najmanje 771 žrtva od kasetne municije.

2003-2006: U Iraku su SAD i Velika Britanija tokom 3 nedelje ratnih dejstava bacile oko 13.000 kasetnih bombi, koje sadrže oko 1,8 do 2 milona bombica. U jednom incidentu 7. aprila 2003. godine NATO snage su gađale Bagdad i mnogo bombica je ostalo neeksplodirano pri udaru usled koga je došlo do velikog broja žrtava od kasetnih bombi. Kasetne bombe su pronađene na mnogim lokacijama a jedan izveštaj iz 2004. godine nam govori da je glavni auto-put između Kuvajta i Basre bio meta teškog napada kasetnim bombama, a ova municija intenzivno je korišćena i oko Basre, Nasiriiah kao i na prilaznim putevima Bagdadu. Kontaminirano je 2.200 lokacija duž reka Eufrat i Tigar. Procenjuje se da je od 1991. godine bilo između 5.500 i 8.000 žrtava kasetne municije, uključujući i gubitke koji su se desili tokom napada, a četvrtinu žrtava čine deca. Kasetne bombe koje su korišćene u ovim sukobima su: BLU-97, BLU-63.

2006: U Libanu su izraelske trupe u julu i avgustu gađale kasetnim bombama Hezbolah. Prema procenama UN Izrael je bacio oko 4 miliona bombica i to samo tokom zadnja 3 dana sukoba, a oko 1 milion je ostalo neeksplodirano i to je izazvalo nesagledivu humanitarnu opasnost za mnoge žitelje tog područja, kao i dugotrajnu ekonomsku krizu u pretežno agrarnom sektoru pogođenog područja. Izraelska ofanziva je naišla na oštru međunarodnu kritiku jer su ovakve bombe bacane na oblasti naseljene pretežno civilima. U prvih mesec dana posle tog rata poginulo je ili ranjeno u proseku 3-4 osobe dnevno, a u prvoj godini mira je bilo više od 200 civilnih žrtava. Prema izveštaju iz maja 2011. godine, u preko 758 područja zemljište je kontaminirano od kasetne municije, na ukupnoj površini od oko 18,1 km².

2006: Na severni deo Izraela Hezbolah je ispalio više od 100 kasetnih bombi kineske proizvodnje Tip-81 od 122mm, a svaki projektil je sadržao po 39 bombica. Tačan broj ispaljenih bombi nije poznat.

2008: U Gruziji 12. avgusta 2008. Rusi su bacili nekoliko tipova kasetnih bombi na grad Gori, a isto tako su ih gruzijske trupe koristile, što su kasnije i zvanično priznali. U tom sukobu najmanje 11 je poginulo, a ukupan broj žrtava je bio najmanje 70. Gruzija je koristila kasetne bombe i u sukobu sa nepriznatom državom Abhazijom, koja se otcepila od Gruzije 1992. godine. Gruzijske snage su koristile kasetne bombe u dolini Kodor i tvrdi se da je Gruzija ispalila veliki broj kasetne municije M85 municije iz LAR-160 raketnih kasetnih izraelskog porekla. Zabeležen je veliki broj neeksplodiranih kasetnih bombi u području na kome su se vodile borbe a korišćeno je više vrsta kasetnih bombi u Gruziji i Abhaziji i to su: avio kasetne AO-2.5 RTM, raketne 9N210, kao i M-85 municijom iz LAR-160mm raketnih kasetnih Izraelske proizvodnje, a prema izveštajima kupljene su od Izraela 2007. godine.

2009: U Jemenu su SAD 17. decembra bacile najmanje jednu krstareću raketu TLAM-D sa 166 bombica BLU-97 na jedan kamp za obuku.

2011: U Kambodži je između 4. i 7. februara 2011. godine u spornom delu pojasa sa Tajlandom izbio sukob između te dve zemlje, koji je kratko potrajao. Sukob se dogodio na teritoriji Kambodže pod zaštitom UNESKO, u blizini hrama Preah Vihear, gde su tajlandski vojnici bacili nekoliko vrsta kasetne municije i to su: M35, M42, M46 i M-85. Kontaminirana teritorija zahvaćena ovim sukobom je na površini od oko 1.5 km² i dovodi u opasnost četiri sela a broj ugroženih osoba je između 5.000 i 10.000. Tajlandski ambasador je 5. aprila u UN u Ženevi potvrdio da su korišćene kasetne bombe. Ovo je bila prva upotreba kasetnih bombi od 2008. godine, od stupanja na snagu konvencije o zabrani kasetnih bombi. Konvencija je zvanično stupila na snagu 1. avgusta 2010. godine.

2011: U Libiji je izbio sukob između vladinih i nevladinih snaga koje su bile potpomognute NATO alijansom iz vazduha, u cilju svrgavanja sa vlasti Moamera el Gadafija. Sukobi su trajali nekoliko meseci i došlo je do upotrebe kasetnih bombi u noći 14. aprila 2011. godine, a pronađeni ostaci su na 3 lokacije u gradskoj četvrti u zapadnom delu grada Misrate. Kasetne bombe upotrebljene od libijskih snaga su minobacački projektili MAT-120 španske proizvodnje od kojih svaki sadrži 21 bombicu. Oznake na ostacima projektila kasetnih bombi nam pokazuju da su proizvedene 2007. godine, a poznato je da je Libija kupovala kasetne bombe od Španije u periodu od 2006. do 2008. godine.

Konvencija o kasetnim bombama i kako je došlo do nje[uredi]

Počeci borbe protiv ovog oružja i isticanja koliko je ono nehumano potiču još iz davne 1973. godine, kada je završen rat u Indokini i kada su obelodanjene nesagledive posledice nastale od velikog broja neeksplodiranih kasetnih bombi i izneti podaci o velikom broju stradalih civila u tim sukobima. Vlada Švajcarske i Međunarodni crveni krst organizuju u februaru 1974. godine međunarodnu konferenciju sa ciljem da se ustanove pravne restrikcije za korišćenje vrsta oružja sa nesagledivim i neproporcionalnim humanitarnim posledicama. Na toj konferenciji, Egipat, Meksiko, Norveška, Sudan, Švedska, Švajcarska kao i SFR Jugoslavija predstavljaju radni dokumenat, na osnovu kojeg bi se zabranila upotreba kasetnih bombi. { Ovde treba pomenuti M. Krepona koji je 1974. godine opisivao nesagledive posledice korišćenja kasetnih bombi povodom analize spoljne i bezbednosne politike SAD po tom pitanju, kao i procesa odobravanja razvoja i zakupa te vrste naoružanja od strane državnih institucija i najviših državnih organa i vojnog vrha. (Krepon, M. (1974) Weapons Potentially Inhumane: The Case of Cluster Bombs. Foreign Affairs, 52(3), pp. 595-611)}. Pošto sadržaj radnog dokumenta nije uvršten u protokole Ženevskih Konvencija u 1977. godini. njegovi argumenti korišćeni su u dalje svrhe utvrđivanja Konvencije o konvencionalnom naoružanju iz 1980. godine. Ipak, ni u tom dokumentu kasetne bombe kao specifična vrsta naoružanja nisu se pojavile.

Humanitarno pravo ostavlja veliku pravnu prazninu, prvenstveno u vezi sa upotrebom kasetnih bombi, po kojoj države nisu obavezane konkretnim pravnim instrumentima da preispitaju legalnost i način korišćena tog oružja. Principi međunarodnog humanitarnog prava koji proizlaze iz Ženevskih konvencija su uz to previše apstraktni da bi mogli da vrše ozbiljan političko/pravni pritisak i time spreče upotrebu kasetnih bombi u budućnosti.

Izgleda da je moralo da se čeka više od 20 godina da bi se opet neka kampanja pokrenula protiv kasetnih bombi a povod je bio kada je 2006. godine izbio sukob između Libana i Izraela. Tada su izraelske trupe gađale kasetnim bombama Hezbolah. Prema procenama UN, Izrael je bacio oko 4 miliona bombica i to samo u zadnja 3 dana sukoba a oko 1 milion je ostalo neeksplodirano i time je izazivana nesaglediva humanitarna opasnost za mnoge žitelje tog područja kao i dugotrajna ekonomska kriza u pretežno agrarnom sektoru pogođenog područja. U prvih mesec dana posle tog rata poginulo je ili ranjeno u proseku 3-4 osobe dnevno. Izrael je tada oštro kritikovan jer je ovakve bombe bacao na oblasti naseljene pretežno civilima. Izraelska ofanziva je naišla na oštru međunarodnu kritiku i prema gledištu mnogih diplomata, bila je glavni podsticaj na međunarodnom planu da se ponovo intenzivira rasprava o kasetnim bombama.

Na osnovu slabog međunarodnog pravnog konteksta po pitanju kasetnih bombi i ponovnog neuspeha CCW pod okriljem UN u svojoj trećoj revizionoj konferenciji u novembru 2006. godine da pregovorima postignu sporazum o zabrani kasetne municije i nakon nesagledivih posledica korišćenja kasetnih bombi od strane Izraela tokom bombardovanja Libana u avgustu 2006. godine, vlada Norveške [14] je novembra 2006. godine predstavila svoj plan i sazvala konferenciju u februaru 2007. godine u Oslu, na kojoj je pokrenula inicijativu da se međunarodni pregovarački forum u svrhu pronalaženja rešenja po pitanju pre svega produkcije i korišćenja kasetnih bombi prenese na drugi neformalni pregovarački kolosek (paralelno i komplementarno sa zvaničnim naporima pod okriljem UN) koji bi obuhvatao države zainteresovane za pronalaženje rešenja sa ciljem ustanovljenja efektivnog pravnog režima po tom pitanju.

Diplomatski proces za zabranu ove vrste naoružanja [15] počeo je konferencijom u Oslu, [16] u februaru 2007. godine. Na ovom sastanku je 46 od 49 država učesnica usvojilo deklaraciju kojom su se obavezale da će do kraja 2008. godine stvoriti novi dokument međunarodnog humanitarnog prava, kojim bi se zabranila upotreba, prenos, proizvodnja i skladištenje kasetne municije, kao i da će stvoriti okvir za saradnju i podršku na polju pomoći preživelim žrtvama i njihovim zajednicama, u čišćenju ugroženih područja i uništavanju zaliha, kako na nacionalnom nivou, tako i u okviru međunarodnog humanitarnog prava i svih relevantnih foruma. [2].

Pored Norveške i vlada Austrije, Irske, Novog Zelanda, Meksika i Perua, izuzetan doprinos ovom procesu su dale Ujedinjene nacije, Međunarodni komitet crvenog krsta, Norveška narodna pomoć i koalicija protiv kasetne municije CMC [17] – koja okuplja preko 350 nevladinih organizacija i udruženja iz celog sveta, koje rade u oko 100 zemalja.

Proces se odvijao tokom narednih osamnaest meseci serijom globalnih konferencija u Limi [18] (maj 2007.), Beču [19] (decembar 2007.), Velingtonu [20] (februar 2008.) i kulminirao je usvajanjem i potpisivanjem konvencije o kasetnim bombama od strane 107 država u Dablinu [21] (maj 2008.). Veoma značajne su bile i regionalne konferencije koje su takođe mnogo doprinele usvajanju konvencije a održane su u: Belgiji, Ugandi,[22] Bosni i Hercegovini,[23] Kambodži, Ekvadoru,[24] Meksiku,[25] Srbiji,[26] Albaniji, Bugarskoj,[27]. Tajlandu, [28] i u Zambiji.[29]

I na kraju, jedan od najistaknutijih događaja odigrao se početkom decembra 2008. u Oslu, [30] kada je konvenciju potpisalo 94 zemlje, a do sada je potpisalo 113 zemalja. Ovu konvenciju je do sada ratifikovalo 84 države, sa tendencijom daljeg rasta broja zemalja koje se priključuju. Najveće i najprijatnije iznenađenje priredio je Avganistan svojim potpisom u Oslu, gde je njihov predsednik Hamid Karzaj to objavio samo 2 sata pre početka svečane ceremonije potpisivanja.

Da bi ova konvencija zaživela i postala pravno važeći dokument bilo je potrebno da najmanje 30 zemalja u svojim parlamentima ratifikuje taj dokumenat. To se i dogodilo, tako da je konvencija zvanično usvojena i stupila na snagu 1. avgusta 2010. godine [31] i od tada je postala obavezujuće međunarodno pravo. Pošto je konvencija stupila na snagu, više nije otvorena za potpisivanje i države koje do 1. avgusta 2010. nisu potpisale, više ne mogu da potpišu konvenciju nego moraju odmah da je ratifikuju, prvo u svojim parlamentima, pa onda tu ratifikaciju predaju u UN u Njujorku da bi i zvanično bile uvedene kao zemlje članice ove konvencije. Svaka zemlja koja je potpisala konvenciju i dalje može da je ratifikuje, kako bi postala država članica konvencije. Za sve države koje naknadno pristupe ili ratifikuju konvenciju, ona stupa na snagu prvog dana šestog meseca nakon ratifikacije ili pristupanja.

113 zemalja koje su potpisale konvenciju i 84 države su članice: [32]

Zemlje Potpisano Ratifikovano Datum stupanja ratifikacije
Avganistan 03.12.2008. 08.09.2011. 01.05.2012.
Albanija 03.12.2008. 16.06.2009. 01.08.2010.
Andora 09.04.2013. 01.10.2013.
Angola 03.12.2008.
Antigva i Barbuda 16.07.2010. 23.08.2010. 01.02.2011.
Australija 03.12.2008. 08.10.2012. 01.04.2013.
Belgija 03.12.2008. 22.12.2009. 01.08.2010.
Benin 03.12.2008.
Bolivija 03.12.2008. 30.04.2013. 01.10.2013.
Bosna i Hercegovina 03.12.2008. 07.09.2010. 01.03.2011.
Bocvana 03.12.2008. 27.06.2011. 01.12.2011.
Bugarska 03.12.2008. 06.04.2011. 01.10.2011.
Burkina Faso 03.12.2008. 16.02.2010. 01.08.2010.
Burundi 03.12.2008. 25.09.2009. 01.08.2010.
Kamerun 15.12.2009. 12.07.2012. 01.01.2013.
Kanada 03.12.2008.
Zelenortska Ostrva 03.12.2008. 19.10.2010. 01.04.2011.
Centralno Afrička Republika 03.12.2008.
Čad 03.12.2008. 26.03.2013. 01.09.2013.
Čile 03.12.2008. 16.12.2010. 01.06.2011.
Kolumbija 03.12.2008.
Komori 03.12.2008. 28.07.2010. 01.01.2011.
Kongo, Demokratska Republika 18.03.2009.
Kongo, Republika 03.12.2008.
Kukova Ostrva 03.12.2008. 23.08.2011. 01.02.2012.
Kosta Rika 03.12.2008. 28.04.2011. 01.10.2011.
Obala Slonovače 04.12.2008. 12.03.2012. 01.09.2012.
Hrvatska 03.12.2008. 17.08.2009. 01.08.2010.
Kipar 23.09.2009.
Češka 03.12.2008. 22.09.2011. 01.03.2012.
Danska 03.12.2008. 12.02.2010. 01.08.2010.
Džibuti 30.07.2010.
Dominikanska Republika 10.11.2009. 20.12.2011. 01.06.2012.
Ekvador 03.12.2008. 11.05.2010. 01.05.2010.
El Salvador 03.12.2008. 10.01.2011. 01.07.2011.
Fidži 03.12.2008. 28.05.2010. 01.11.2010.
Francuska 03.12.2008. 25.09.2009. 01.08.2010.
Gambija 03.12.2008.
Nemačka 03.12.2008. 08.07.2009. 01.08.2010.
Gana 03.12.2008. 03.02.2011. 01.08.2011.
Grenada 29.06.2011. 01.12.2011.
Gvatemala 03.12.2008. 03.11.2010. 01.05.2011.
Gvineja 03.12.2008.
Gvineja Bisao 03.12.2008. 29.11.2010. 01.05.2011.
Haiti 28.10.2010.
Vatikan 03.12.2008. 03.12.2008. 01.08.2010.
Honduras 03.12.2008. 21.03.2012. 01.09.2012.
Mađarska 03.12.2008. 03.07.2012. 01.01.2013.
Island 03.12.2008.
Indonezija 03.12.2008.
Irak 12.11.2009. 14.05.2013. 01.11.2013.
Irska 03.12.2008. 03.12.2008. 01.08.2010.
Italija 03.12.2008. 21.09.2001. 0103.2012.
Jamajka 12.06.2009.
Japan 03.12.2008. 14.07.2009. 01.08.2010.
Kenija 03.12.2008.
Laos 03.12.2008. 18.03.2009. 01.09.2010.
Liban 03.12.2008. 05.11.2010. 01.05.2011.
Lesoto 03.12.2008. 28.05.2010. 01.11.2010.
Liberija 03.12.2008.
Lihtenštajn 03.12.2008. 04.03.2013. 01.09.2013.
Litvanija 03.12.2008. 24.03.2011. 01.09.2011.
Luksemburg 03.12.2008. 10.07.2009. 01.08.2010.
Makedonija 03.12.2008. 08.10.2009. 01.08.2010.
Madagaskar 03.12.2008.
Malavi 03.12.2008. 07.10.2009. 01.08.2010.
Mali 03.12.2008. 30.06.2010. 01.12.2010.
Malta 03.12.2010. 24.09.2009. 01.08.2010.
Mauritanija 19.04.2010. 01.02.2012. 01.08.2012.
Meksiko 03.12.2008. 06.05.2009. 01.08.2010.
Moldavija 03.12.2008. 16.02.2010. 01.08.2010.
Monako 03.12.2008. 21.09.2010. 01.03.2011.
Crna Gora 03.12.2008. 25.01.2010. 01.08.2010.
Mozambik 03.12.2008. 14.03.2011. 01.09.2011.
Namibija 03.12.2008.
Nauru 03.12.2008. 04.02.2013. 01.08.2013.
Holandija 03.12.2008. 23.02.2011. 01.08.2011.
Novi Zeland 03.12.2008. 22.12.2009. 01.08.2010.
Nikaragva 03.12.2008. 02.11.2009. 01.08.2010.
Niger 03.12.2008. 02.06.2009. 01.10.2010.
Nigerija 12.06.2009.
Norveška 03.12.2008. 03.12.2008. 01.08.2010.
Palau 03.12.2008.
Panama 03.12.2008. 92.11.2010. 01.05.2011.
Paragvaj 03.12.2008.
Peru 03.12.2008. 26.09.2012. 01.03.2013.
Filipini 03.12.2008.
Portugalija 03.12.2008. 08.03.2011. 01.09.2011.
Ruanda 03.12.2008.
Sveti Vinsent i Grenadini 23.09.2009. 29.10.2010. 01.04.2011.
Samoa 03.12.2008. 28.04.2010. 01.10.2010.
San Marino 03.12.2008. 10.07.2009. 01.10.2010.
Sao Tome i Principe 03.12.2008.
Senegal 03.12.2008. 03.08.2011. 01.02.2012.
Sejšeli 13.04.2010. 20.05.2010. 01.11.2010.
Sijera Leone 03.12.2008. 03.12.2008. 01.08.2010.
Slovenija 03.12.2008. 19.08.2009. 01.08.2010.
Somalija 03.12.2008.
Južna Afrika 03.12.2008.
Španija 03.12.2008. 17.06.2009. 01.08.2010.
Svazilend 03.09.2011. 01.03.2012.
Sveti Kits i Nevis 13.09.2013. 01.03.2014.
Švajcarska 03.12.2008. 17.07.2012 01.01.2013.
Tanzanija 03.12.2008.
Togo 03.12.2008. 22.06.2012. 01.12.2012.
Trinidad i Tobago 21.09.2011. 01.03.2012.
Tunis 12.01.2009. 28.09.2010. 01.03.2011.
Uganda 03.12.2008.
Velika Britanija 03.12.2008. 04.05.2010. 01.11.2010.
Urugvaj 03.12.2008. 24.09.2009. 01.08.2010.
Zambija 03.12.2008. 12.08.2009. 01.08.2010.
Austrija 03.12.2008. 12.04.2009. 01.08.2010.

Članice NATO-a [33] su: Albanija, Belgija, Bugarska, Češka, Danska, Estonija, Francuska, Grčka, Holandija, Hrvatska, Island, Italija, Kanada, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Nemačka, Norveška, Poljska, Portugalija, Rumunija, SAD, Slovačka, Slovenija, Španija, Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo.

Napomena: Ovde treba dodati i jednu vrlo važnu činjenicu da od 28 članica NATO samo 7 država nije još pristupilo ovom sporazumu i to su: Estonija, Grčka, Letonija, Poljska, SAD, Slovačka, i Turska.

Sve vlade i ministri su iskazali veliku zabrinutost zbog stradanja velikog broja civila i svi su se povodom toga zauzeli da se jednom zauvek stane na put kasetnim bombama i obavezali na to da će dati maksimalnu podršku i pružiti svu neophodnu pomoć žrtvama i njihovim porodicama.

Reference[uredi]

  1. ^ a b v Golubović Z. i sar. Kasetne bombe-karakteristike, mehanizmi dejstva, vrste i posledice bombardovanja civilnog stanovništva. Acta Fac.Med Naiss 1999, 16 (1) 14 UDK 616-014
  2. ^ a b ((en))6. Convention on Cluster Munitions Dublin, 30 May 2008, Pristupljeno 8. 4. 2013.
  3. ^ ((en)) CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS DUBLIN, 30 MAY 2008
  4. ^ "Šta je to deminiranje" Demining Research website. University of Western Australia, updated January, 2000.
  5. ^ ((sr)) Ukupan broj potvrđenih žrtava - Blic online 16.11.2011.
  6. ^ ((en)) Kontaminirane zemlje i regioni - AFFECTED COUNTRIES AND TERRITORIES
  7. ^ ((en)) Monitor za 2011. godinu - ("Monitor“ tabela skinuti u PDF formatu, 13 strana)
  8. ^ ((en)) Korisnici kasetne municije - USERS OF CLUSTER MUNITIONS
  9. ^ a b v ((en)) Monitor daje podatke koje su sve zemlje bombardovale kasetnim po Jugoslaviji - Use, production, transfer, and stockpiling)
  10. ^ ((en)) Monitor za 2011. godinu - (Skinuti u PDF formatu, 13 strana)
  11. ^ ((en)) Proizvođači kasetne municije - PRODUCERS OF CLUSTER MUNITIONS
  12. ^ ((en)) Skladišta kasetne municije - STOCKPILERS OF CLUSTER MUNITIONS
  13. ^ ((en)) Istorija korišćenja kasetnih bombi - A TIMELINE OF CLUSTER BOMB USE
  14. ^ ((en)) Oslo proces - WHAT IS THE OSLO PROCESS?
  15. ^ ((sr)) Opis kako je počeo Oslo proces - Podrška Prava Pristup - Srbija
  16. ^ ((en)) Konferencija u Norveškoj - Oslo - OSLO CONFERENCE ON CLUSTER MUNITIONS
  17. ^ ((en)) CMC - Koalicija 350 nevladinih organizacija protiv kasetnih bombi - WHAT IS THE CLUSTER MUNITION COALITION?
  18. ^ ((en)) Konferencija u Peruu - Lima - LIMA CONFERENCE, PERU – 23-25 MAY 2007
  19. ^ ((en)) Konferencija u Austriji - Beč - VIENNA CONFERENCE, AUSTRIA – 5-7 DECEMBER 2007
  20. ^ ((en)) Konferencija na Novom Zelandu - Velington - WELLINGTON CONFERENCE, NEW ZEALAND – 18-22 FEBRUARY 2008
  21. ^ ((en)) Konferencija u Irskoj - Dablin - DUBLIN DIPLOMATIC CONFERENCE ON CLUSTER MUNITIONS
  22. ^ ((en)) Konferencija u Ugandi - Kampala - KAMPALA REGIONAL CONFERENCE ON THE CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS
  23. ^ ((en)) Konferencija Evropskih verskih lidera u Bosni i Hercegovini - Sarajevo - EUROPEAN FAITH LEADERS CONFERENCE ON CLUSTER MUNITIONS
  24. ^ ((en)) Konferencija u Ekvadoru - Kito - QUITO REGIONAL CONFERENCE ON THE CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS
  25. ^ ((en)) Konferencija u Meksiku - Meksiko Siti - REGIONAL CONFERENCE FOR LATIN AMERICA AND THE CARIBBEAN, 16-17 APRIL 2008
  26. ^ ((en)) Konferencija u Srbiji - Beograd - BELGRADE CONFERENCE OF STATES AFFECTED BY CLUSTER MUNITIONS
  27. ^ ((en)) Konferencija u Bugarskoj - Sofija - SOFIA REGIONAL CONFERENCE ON THE CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS
  28. ^ ((en)) Konferencija na Tajlandu - Bangkok - SOUTHEAST ASIA REGIONAL CONFERENCE, BANGKOK – 24-25 APRIL 2008
  29. ^ ((en)) Konferencija u Zambiji - Livingston - CMC REPORT ON THE LIVINGSTONE CONFERENCE
  30. ^ ((en)) Konferencija u Norveškoj - Oslo, potpisivanje konvencije - CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS SIGNING CONFERENCE
  31. ^ ((en)) Dan stupanja na snagu ove konvencije - CLUSTER BOMB BAN TREATY TAKES EFFECT WORLDWIDE
  32. ^ ((en)) Tabela država potpisnica i onih koji su ratifikovali konvenciju - 112 STATES ON BOARD THE CONVENTION ON CLUSTER MUNITIONS
  33. ^ ((hr)) Članice NATO saveza, Pristupljeno 8. 4. 2013.

Spoljašnje veze[uredi]

Vikizvornik
Vikizvornik ima izvorni tekst povezan s ovim člankom: