Kaspijsko jezero

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu


Koordinate: 41° SG Š, 51° IGD

Kaspijsko jezero
Kaspijsko jezero snimljeno iz svemira
Kaspijsko jezero snimljeno iz svemira
Geografski položaj
Koordinate 41°40′01″N 50°40′01″E / 41.667, 50.667
Države Zastava Rusije Rusija
Zastava Kazahstana Kazahstan
Zastava Irana Iran
Zastava Azerbejdžana Azerbejdžan
Zastava Turkmenistana Turkmenistan
Fizičke karakteristike
Površina 371 000 km²
Prosečna dubina 211 m
Nadmorska visina −28 m
Geografske karakteristike
Pritoke Volga, Ural, Terek, Kura
Otoke nema
Kaspijsko jezero na mapi Rusije


Koordinate: 41° 40′ 01" SGŠ, 50° 40′ 01" IGD
Kaspijsko jezero (kod Parsa in turkijskih naroda nazvano Hazarsko more) je najveće jezero na Zemlji iz tog razloga neki ga nazivaju i Kaspijsko more (rus. Каспийское море), između Evrope i Azije, s površinom od 371 000 km².[1] Severni deo jezera je plitak oko 22 m jer ga popunjavaju nanosi reke Volge, a južni je dublji, do 995 m. Površina jezera je 28 metara ispod nivoa mora (svetskog okeana). U jezero se ulivaju reke Volga, Ural, Terek i Kura,[1] međutim priliv slatke vode je manji od količine vode koja ispari. Rezultat je negativni vodni bilans koji je vidljiv u površini jezera koje je 1930. godine bilo 442.000 km², a 1980. godine 368.000 km².

Kaspijsko jezero je slano i zapravo je zatvoreno more. Salinitet varira i iznosi od 0,05 ‰ na ušću Volge do 11—13 ‰ na jugoistoku. Međutim i to je svega trećina saliniteta morske vode.

Na obalama Kaspijskog jezera nalaze se države:[2]

Severno i istočno od jezera nalaze se stepe srednje Azije. Na istočnoj obali se nalazi zaliv Kara Bogaz.

Saobraćaj na Kaspijskom jezeru je dobro razvijen, a važan je i ribolov. Kaspijski basen spada u najveće svetske rezerve nafte i gasa.

Fauna[uredi]

Kaspijsko jezero i obala Kazahstana.
Kaspijsko jezero u Turkmenistanu.

Flora i Fauna Kaspijskog jezera i okolina raznolika je i izuzetno zanimljiva. Na ovom jezeru staništa imaju kaspijski galebovi[3] i kaspijska čigra.[4] Ovde prolaze svetske maršute migracije ptica selica a nalaze se i mnoge jedinstvene vrste životinja kao što je kaspijska foka.[5] Kako je jezero jako dugo bilo izolovano, razvile su se mnoge endemske vrste riba među kojima su najpoznatije različite vrste drevne jesetre, kaspijska bela riba,[6] kaspijski losos i plavi cipal. Kaspijski crni kavijar jedan je od najpoznatijih specijaliteta, izuzetno tražen i cenjen i u drugim delovima sveta.[7]

  • Carstvo kavijara i jesetra jedna od najstarijih vrsta riba[8]

Jesetre naseljavaju Kaspijsko jezero u velikom broju. Jesetra je tipična po isturenom kljunu i nazupčenim leđima (podseća na kečigu samo što može da bude mnogo veća). [7] Najveđe zalihe ove ribe su upravo u Kaspijskom jezeru, gde se nalazi oko 90 odsto svetske populacije jesetri.[9] Najbolji kavijar, biserno-crne boje dobija se od ikre jesetre, ribe kojom obiluje Kaspijsko jezero. Kavijar je Rusiji poznat odvajkada, tamošnji ribari su naučili da ga prave još u 12 veku.[10][11]Crni kavijar se smatrao nacionalnim simbolom Rusije. Za vreme cara Ivana Groznog on je, kao i jesetra postao obavezni atribut carske trpeze. A od 16 veka, pošto ju je probao papa Julije II,[12] kavijar se pojavio i na stolovima evropskih careva.[13] Sa razvojem Ruskog carstva ulazi kao moda u ishranu širom Evrope i Amerike. Kaspijski crni kavijar jedan je od napoznatijih specijaliteta,[14] izuzetno tražen i cenjen u drugim delovim sveta. Dvadeset šest vrsti jesetre neposredni su genetski naslednik praistorijskih riba[15] i mogu da žive do sto godina. Njihovo meso je vrlo ukusno i traženo, a ikra se već vekovima služi na istočnjačkim trpezama. Stanovnici oko kaspijskog jezera strpljivo čekaju, da im moćno kaspijsko jezero podari ikru jesetre. Kažu da je potrebno mnogo strpljenja da se dočeka trenutak da se mresti riba.

  • Zebrasta školjka - (Dreissena polymorpha)

Ova školjka poreklom je iz jezera južne Rusije.[16] Pretpostavlja se da se proširila putem stranih brodova. Može da postigne brojnost do 700.000 pojedinaca po metru kvadratnom. Nastanjuje se na tvrdim predmetima, koje u potpunosti pokriva. Vrlo često se zakači na neku domaću školjku i prosto je uguši. Hvataju se na čvrste predmete i stvaraju probleme kod brana i cevi koje su potopljene u vodi. Veličine je nokta ili do 2 cm. Ime je dobila zbog prugastih šara i u mnogome liči na neke vrste morskih školjki. Ima ih u tri boje.[16]

  • Kaspijska foka - (Pusa caspica)

Kaspijska foka je jedini morski sisar pronađen u kaspijskom jezeru i nigde više na svetu.[17] Pošto je severni basen svega nekoliko metara dubok i zamrzava tokom zime, čini odlično stanište foka sa svojim ledenim površinama na vodi. Za razliku od druge vrste, ove foke ne kopaju jazbine za mladunce jer obično nema dovoljno snega za to.

  • Kaspijski tigar

Poslednji put je viđen krajem pedesetih godina prošlog veka, tako da se to računa kao period njihovog izumiranja, iako postoje tvrdnje da su i kasnije viđani.[18] Nekada, oko Kaspijskog jezera, mogao je da se vidi ovaj jedinstven tigar kako dolazi na pojilo. Još uvek postoje priče očevidaca da tigrovi postoje u šumama Turkmenistana, ali te priče nisu potvrđene činjenicama. Tri podvrste tigra - tigar sa Balija, sa Jave i kaspijski tigar - su nestale u poslednjih 70 godina, a opstanak još šest nije siguran.[19] Kosti i delovi tela tigra koriste se u tradicionalnoj medicini Dalekog istoka. Stručnjaci su smatrali da uopšteno svi divlji tigrovi bi mogli da nestanu ukoliko se ne preduzmu mere za zaštitu njihovih staništa.[20] Međutim danas situacija sa tigrovima u velikoj meri je poboljšana.[21]

  • Ekološke opasnosti po jezero

U Kaspiju postoje tri ekološke opasnosti. Prva su lovokradice, uništavanje ribe, u prvom redu jesetre, i kaspijske foke. Njena brojnost se smanjila u postsovjetsko vreme deset puta. Druga je to što na njegovim obalama i na dnu postoje nafta i gas. Kompanije teže da ih vade, a troškove eksplatacije, pre svega zagađenje da otpisuju na strane konkurente. Nafta se razliva po moru, a gas sadrži vrlo mnogo sumpora. Trovanje vode i vazduha sumporom je veliko i time se ne ugrožavaju samo foke. Treća pretnja je globalno zagrevanje i uvećanje isušivanja onih mesta odakle prema moru teku reke. Umanjenje sliva će značiti da će jezero postati pliće, time i pojave bivšeg dna po kojem vetar tera gomile soli. Problemi Kaspija zahtevaju napore ne prosto regionalne, već globalne.

Izvori[uredi]

  1. ^ a b „Kuda | Odmor | Leto | More | Jezero | Zimovanje | Hoteli | Srbija“. Kudanaodmor.com Приступљено 28. 2. 2014.. 
  2. ^ „Државе које излазе на језеро“. Source.ba Приступљено 28. 2. 2014.. 
  3. ^ Keith Pritchard and Martin Cade (27. 2. 2008.). „Каспијски галеб“. Portlandbirdobs.org.uk Приступљено 28. 2. 2014.. 
  4. ^ Čeština. „Каспијска чигра“. En.wikipedia.org Приступљено 28. 2. 2014.. 
  5. ^ „Јединствена каспијска фока“. Amlramzes.blog.rs. 21. 3. 2012. Приступљено 28. 2. 2014.. 
  6. ^ „Каспијска бела риба“. En.wikipedia.org. 17. 2. 2014. Приступљено 28. 2. 2014.. 
  7. ^ a b Јасна Петровић (23. 5. 2011.). „Каспијски кавијар и одлике јесетре“. Politika.rs Приступљено 28. 2. 2014.. 
  8. ^ „Једна од најстаријих врста риба“. Vostok.rs. 16. 7. 2012. Приступљено 28. 2. 2014.. 
  9. ^ „90 одсто од светске популације јесетри се налази у Каспијском језеру“. Serbian.ruvr.ru Приступљено 28. 2. 2014.. 
  10. ^ „Рибари на Каспију знају за кавијар од 12 века“. Aah.rs. 7. 2. 2013. Приступљено 28. 2. 2014.. 
  11. ^ „Руски кавијар“. Ruskivjesnik.com Приступљено 28. 2. 2014.. 
  12. ^ „Папа пробао кавијар“. Vostok.rs Приступљено 28. 2. 2014.. 
  13. ^ „Кавијар за време царева“. Vesti.rs. 10. 6. 2011. Приступљено 28. 2. 2014.. 
  14. ^ „Кавијар специјалитет“. Srpskikod.org Приступљено 28. 2. 2014.. 
  15. ^ „Потичу још од времена диносауруса“. Wwf.panda.org. 22. 11. 2013. Приступљено 28. 2. 2014.. 
  16. ^ a b „Шкољке“. Gimnazijaso.edu.rs Приступљено 28. 2. 2014.. 
  17. ^ „Јединствена Каспијска фока“. Amlramzes.blog.rs. 21. 3. 2012. Приступљено 28. 2. 2014.. 
  18. ^ „Изумреле животиње“. Opusteno.rs Приступљено 28. 2. 2014.. 
  19. ^ „Три подврсте тигрова нестале“. Banjalukain.com. 21. 11. 2010. Приступљено 28. 2. 2014.. 
  20. ^ „Нестанак тигрова“. B92.net. 22. 11. 2010. Приступљено 28. 2. 2014.. 
  21. ^ „Број тигрова се повећава“. Amlramzes.blog.rs. 17. 11. 2011. Приступљено 28. 2. 2014.. 

Spoljašnje veze[uredi]

Jezero nafte.