Katafatička teologija
Katafatička ili pozitivna teologija (gr. Καταφασις, καταφατικος katafatika - prihvatanje, afirmacija) jeste model saznanja Boga kroz čovekov intelektualni analitički pokušaj da utvrdi „ono što Bog jeste“.
Ova metoda nailazi na veliku prepreku, jer Bog ne bi bio Bog, ako bi ga čovek mogao shvatiti i smestiti u ograničene ljudske pojmove i reči. Zapravo, u pravoslavlju, katafatički način poznavanja Boga se ne razdvaja od apofatičkog modaliteta saznanja, jer se smatra da se živi i istiniti Bog delimično može, a delimično ne može iskazivati. U pravoslavnom učenju, čovek ima mogućnost poznanja Boga jedino preko božanskih nestvorenih energija, dok je sama suština Boga neopisiva, pošto ona nadmašuje svaki ljudski um: „Ne samo po suštini, već i stvarna suštastva, ne mogu se izraziti ljudskim pojmovima.“ (Sv. Vasilije Veliki).
Katafatička teologija, na osnovu tvorevine i njenih svojstava, na osnovu čoveka kao bića sa duhovnim i moralnim kvalitetima, dolazi do određenih potvrda o tome „šta Bog jeste“ (Bog je lepota, Bog je dobrota, itd.), odnosno, identifikuje stvaralačku, promisliteljsku i sudijsku Božju aktivnost. Pozitivno bogoslovlje dozvoljava definisanje Boga pojmovima: Premudrost, Svedržitelj, Tvorac... Bog se otkriva u tvorevini svojim energijama, a one daju čoveku mogućnost uzdizanja ka Bogu, kao prema uzroku svega što postoji.