Katedrala Svetog Jakova u Šibeniku

Katedrala Svetog Jakova u Šibeniku Katedrala Sv. Jakova u Šibeniku
Svetska baština Uneska
Zvanično ime	Katedrala Svetog Jakova u Šibeniku
Mesto	Šibenik, Hrvatska
Koordinate	43° 44′ 08″ S; 15° 53′ 21″ I
Površina	010 ha (1.100.000 sq ft)
Kriterijum	kulturna: i, ii, iv
Referenca	963
Upis	2000. (24. sednica)
Veb-sajt	http://whc.unesco.org/en/list/963

Katedrala Svetog Jakova u Šibeniku u Hrvatskoj je katedrala Katoličke crkve u Hrvatskoj, sedište Šibenske biskupije. Katedrala se nalazi na listi svetske baštine Uneska od 2000. Podignuta je na mestu romaničke Crkve Svetog Jakova.

Odluka o gradnji i nabavci kamena donesena je 1402, ali se zbog pretnje rata, sav materijal koristio za pojačanje gradskih bedema. Gradnja započinje 1431. i traje do 1536. godine. Na izgradnji je radio veliki broj mletačkih i lokalnih majstora, a izgrađena je u gotičkom stilu.

Gradsko veće je 1441. poverilo radove na izgradnji crkve lokalnom majstoru Juraju Dalmatincu. On je proširio nave i apside, pripremio je kupolu i dodao brojne vajarske dekoracije, uključujući 71 ljudsku glavu od kamena na spoljnoj strani i baptisterijuma. On je vodio gradnju sve do kraja svog života 1475.

Između 1475. i 1536. radove je nadgledao toskanski majstor Nikolo di Đovani Fiorentino (ital. Niccolò di Giovanni Fiorentino). On je nastavio gradnju u renesansnom stilu, dovršio je kupolu, i spoljne skulpture svetog Mihaila, Jakova i Marka, krov i gornju fasadu. Sazidao je i triforije (paralelne galerije), a radio je i na prezviterijumu i oltaru.

Pošto je Fiorentino umro 1505, izgradnju je završila grupa mletačkih i lokalnih majstora.

Spoljašnje veze

• Katedrala Sv. Jakova u Šibeniku na Internet stranice UNESKO
• Katedrala Sv. Jakova na Internet stranici Šibenika