Kacušika Hokusaj

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kacušika Hokusaj
Kacušika Hokusaj Autoportret
Lični podaci
Datum rođenja(1760-10-31)31. oktobar 1760.
Mesto rođenjaEdo, Japan
Datum smrti10. maj 1849.(1849-05-10) (88 god.)
Mesto smrtiEdo, Japan
Umetnički rad
RegijaJapansko slikarstvo

Kacušika Hokusaj (jap. 葛飾 北斎, O ovoj zvučnoj datoteci izgovor (pomoć·info), c. 31. oktobar 1760 — 10. maj 1849) bio je japanski umetnik, ukijo-e slikar i grafičar Edo perioda.[1] Rođen u Edou (današnji Tokio), Hokusaj je najpoznatiji kao autor serije drvoreza Trideset i šest pogleda na planinu Fudži (富嶽三十六景, Fugaku Sanjūroku-kei, c. 1831) koji uključuje međunarodno ikoničnu štampu, Veliki talas kod Kanagave.[2]

Hokusaj je stvorio Trideset i šest pogleda kao odgovor na domaći putni uspon i kao deo lične opsesije planinom Fudži.[3] To je bila ova serija, posebno štampanje Velikog talasa i Dobar vetar, vedro jutro, koji su obezbedili Hokusajovu slavu kako u Japanu, tako i u prekomorskim teritorijama. Kao što istoričar Ričard Lejn zaključuje: „Zaista, ako postoji jedno delo koje učinilo Hokusaja poznatim, kako u Japanu, tako i u inostranstvu, ono mora biti ova monumentalna serija štampanja”.[4] Dok su Hokusajova dela pre ove serije sigurno bila važna, do ove serije nisu dobila široko priznanje.[5]

Mladost i rano stvaralaštvo[uredi | uredi izvor]

Nije poznat tačan datum Hokusajevog rođenja, ali se smatra da je rođen oko 31. oktobra 1760. u porodici umetnika u oblasti Kacušika. Ime mu je bilo Tokitaro. Smatralo se da mu je otac Nakadžima Ise, zanatlija koji je pravio ogledala za šoguna. Hokusaj je počeo da se bavi slikarstvom oko šeste godine života. Oko trideset puta je menjao umetničko ime, u zavisnosti od promene umetničkog stila. Sa dvanest godina je radio u knjižari, a sa četrnaest se počeo baviti rezbarenjem i tim zanatom se obučava do svoje osamnaeste godine, kad ga u svoju štampariju prima Kacukava Šunšo, grafičar i direktor Kacukava umetničke škole, koja se fokusirala na prikaze gejša i kabuki glumaca popularnih u japanskim gradovima.

Nakon godinu dana Hokusaj je promenio ime po prvi put u Šunro. Pod tim imenom je objavio svoja prva dela, prikaze kabuki glumaca objavljenih 1779. godine. Oženio se dok je radio u Šunšovom studiju, ali mu je žena ubrzo umrla. Oženio se i drugi put, ali mu je i druga žena umrla. Imao je dva sina i tri ćerke, a njegova najmlađa, Sakaj je postala umetnica pod imenom Oj.[6][7]

Nakon što je Šunšo umro 1793. godine, Hokusaj istražuje druge stilove umetnosti kao što su evropski stilovi bakroreza sa kojima je došao u dodir. Ubrzo su ga izbacili iz Kacukava škole jer je istovremeno učio i u Kano školi.

Takođe je promenio temu svog stvaralaštva, udaljavajući se od slika gejša i glumaca. Fokusirao se na pejzaže i slike svakodnevnog života običnih ljudi na različitim društvenim stupnjevima.

Uspon[uredi | uredi izvor]

Ovaj period stvaralaštva se vezuje za Tavaraja školu i promenu imena u Tavaraja Jori. Bavio se surimono slikarstvom i ilustracijama za knjigu humorističkih pesama (kjoka ehon). Kasnije je ovo ime preneo na učenika i započeo karijeru kao Hokusaj Tomisa. Godine 1800. je i dalje razvijao ukijo-e stil i promenio ime u Kacušika Hokusaj. Te godine je objavio dva serijala pejzaža - Poznati pogledi na Istočnu prestonicu i Osam pogleda na Edo. U ovom periodu podučava oko 50 mladih umetnika.[6]

U narednoj deceniji postaje vrlo popularan zbog svog umeća i dobre lične reklame. Tokom Tokijskog festivala 1804. godine, on je kreirao portret budističkog sveštenika Bodidarme za koji se kaže da je bio 600 ft (180 m) dug koristeći metlu i vedro puno mastila. Slikao je i na dvoru šoguna Ijenarija, kada se takmičio sa drugim slikarom u tradicionalnijem vidu slikarstva. Hokusaj je iz ovog „dvoboja“ izašao kao pobednik. Delo koje je oslikao je bila plava talasasta linija na papiru, preko koje je pustio petla s ofarbnim crvenim nogama. To je predstavljalo jesenje lišće na reci Tacuta.[8]

Godine 1807. je sarađivao sa književnikom Takizava Bakinom na serijalu ilustrovanih knjiga. Njih dvoje se nisu slagali usled različitih pogleda na umetnost, i njihova kolaboracija je okončana tokom rada na četvrtoj knjizi. Izdavač, koji je bio u poziciji da zadrži jenog od njih dvojice na projektu, odlučio da zadrži Hokusaja, čime se naglašava važnost ilustracija u štampanim radovima tog perioda.[9]

Hokusaj je posvetio veliku pažnju produkciji svog rada u knjigama. Dva primera su dokumentovana pismima koje je pisao izdavačima i drvorezcima koji su učestvovali u produkciji njegovih dizajna u Tošisen Ehonu, japanskom izdanju antologije kineske poezije. Hokusaj piše izdavaču knjige da je drvorezac Egava Tomekiči, sa kojim je Hokusaj prethodno radio i koga je poštovao, odstupio od Hokusajovog stila u izrezivanju pojedinih glava. Hokusaj je takođe pisao direktno jednom drugom drvorescu koji je učestvovao u projektu, Sugiti Kinsuke, navodeći da se njemu ne sviđa stil Utagavske škole u kome je Kinsuke napravio oči i noseve figure, i da je neophodno da se naprave izmene kako bi konačni otisci bili u istinskom Hokusajevom stilu. U svom pismu, Hokusaj navodi ilustrovane primere svog stila ilustrovanja očiju i noseva, i stila Utagavske škole. Izdavač se složio da se urade izmene, mada su stotine kopija knjige već bile odštampane. Da bi se korigovali ti detalji već postojeći izrezani blokovi bi bili korigovani koristeći Umeki tehniku. Sekcije koje su se korigovale bu bile uklonjene i pripremljeno parče drveta bi bilo umetnuto, u kome bi drvorezac napravio revidirani dizajn. Upotreba Umeki tehnike se može detektovati po finim prekidnim brazdama duž granica umetnutog bloka. Štampane kopije originalne verzije i one napravljnjene nakon revizije koju je Hokusaj zahtevao su sačuvane. One su štampane 1833. i 1836. godine, respektivno.[10]

U 51. godini života (1811. godine) je promenio ime u Taito i u tom periodu je oslikao delo Hokusaj manga i priručnike za crtanje (etehon) - Kratke lekcije jednostavnog crtanja.[11] Ovi radovi sa početka 1812. su bili podesan način da se zaradi novac i privuče više studenata. Manga (sa značenjem proizvoljnog crteža) obuhvata studije u perspektivi.[12] Prva knjiga Hokusajevih mangi, skica ili karikatura koje su uticale na modernu formu stripova poznatu pod istim imenom, bila je objavljena 1814. godine. Hokusaj manga je objavljena u 12 tomova do 1820. godine, i u njoj se nalaze crteži životinja, ljudi, biljaka, monaha itd. Neki crteži su bili duhovitog karaktera, što objašnjava popularnost ovog priručnika.[9]

Godine 1820. ponovo menja ime. Pod imenom Jicu je naslikao Trideset i šest pogleda na planinu Fudži, među kojima je najpoznatija Veliki talas nad Kanagavom u ranim 1830-tim. Rezultati Hokusajevih studija perspektiva u Mangi se mogu videti u Velikom talasu Kanagave, gde on koristi ono što je video kao zapadnu perspektivu da predstavi dubinu i volumen.[12] Pokazalo se da je to toliko popularno da je Hokusaj kasnije dodao još deset štampanja serije. Među drugim popularnim štampanim serijama koje je on objavio tokom ovog vremena su Tura provincijskih vodopada, Okeani mudrosti i Neobični pogledi na proslavljene mostove provincija.[13] On je isto tako počeo da izrađuje brojne detaljne individualne slike cvetova i ptica, uključujući izuzetno detaljne Makove i Jato kokoški.[14]

Kasniji život[uredi | uredi izvor]

Zmajev dim izlazi iz planine Fudži

Sledeći period koji započinje 1834. godine je Hokusaj započeo stvaralaštvo pod još jednim novim imenom, „Gakudžo Rodžin Mandži“, iliti Starac opčinjen umetnošću.[15] Tada je napravio Stotinu pogleda na planinu Fudži.[14]

U postsrkiptu ovog rada, Hokusaj piše:

Od svoje šeste godine života, imao sam strast da kopiram oblik stvari i od svoje pedesete godine objavio sam mnogo crteža, i od svega toga, što sam uradio do svoje sedamdesete godine nema ničeg vrednog uzimanja u obzir. U svojoj sedamdeset trećoj godini sam delimično shvatio strukturu životinja, ptica, insekata i riba, i život trava i biljaka. I tako, u svojoj osamdeset šestoj ću napredovati dalje; u devedesetoj ću još dalje prodreti u njihovo tajno značenje, a za sto ću možda zaista doći do nivoa veličanstvenog i božanskog. Kada budem imao sto deset, svaka tačka, svaka linija će imati sopstveni život.[16]

Godine 1839. njegov studio je bio zahvaćen vatrom koja je uništila većinu njegovih dela. Otprilike u to vreme mu je i opadala popularnost, jer se pojavio mladi umetnik pod imenom Ando Hirošige. Međutim, Hokusaj nikada nije prestao da slika i kompletirao je Patke u potoku u svojoj 87. godini.[17] Na samrti je rekao „Kad bi mi nebesa dala samo još deset godina...još samo pet godina i postao bih pravi slikar“.

Preminuo je 10. maja 1849.[11]

Šunga[uredi | uredi izvor]

San ribarove žene, 1814

Hokusaj je isto tako praktiovao erotsku umetnost, zvanu šunga na japanskom. Većina šunga radova su tipa ukijo-e, i obično su bili urađeni u drvoreznom štamparskom formatu.[18] U doslovnom prevodu, japanska reč šunga znači slika proleća; „proleće”.

U šungi su uživali i muškarci i žene svih klasa. Praznoverja i običaji vezani za šungu sugerišu da je to bio slučaj; na isti način na koji se samurajsko nošenje šunge smatralo srećnom amajlijom protiv smrti, ono se smatralo i zaštitom od požara u trgovačkim skladištima i kućama. Iz toga se može zaključiti da su samuraji, čonini i domaćice, svi posedovali šunge. Sve te tri grupe su bile pogođene separacijom od suprotnog pola; samuraji su živeli u kasarnama po više meseci, supružničko odvajanje proizilazilo iz sankin kotai sistema, a trgovci su morali da putuju da bi nabavili i prodali dobra.[19] Zapisi o ženama koje su same dobavljale šunge od pozajmljivača knjiga pokazuju da su ih one koristile.[18] Postojala je tradicionalna praksa predstavljanja mlade sa ukijo-e prikazujući pri tome erotske scene iz Priča o Gendžiju. Šunga je možda služila kao seksualni vodič za sinove i kćeri bogatih porodica.

Dela i uticaji[uredi | uredi izvor]

Hokusaj je imao dugu karijeru, ali je većinu svojih najpoznatijih dela napravio nakon 60. godine. Najpoznatije delo iz serija ukijo je „Trideset i šest pogleda na planinu Fudži“ koje je nastalo između 1826. i 1833. Ono se zapravo sastoji od 46 izdanja (10 od kojih je dodato nakon inicijalnog objavljivanja).[4] Ovaj njegov rad je transformisao umetničku formu iz stila portreta sa fokusom na kurtizanama i glumcima koji su bili popularnih tokom Edo perioda u japanskim gradovima, u mnogo širi stil umetnosti sa fokusom na pejzažima, biljkama, i životinjama.[6]

Hokusajev izbor imena umetnosti i česti opisi planine Fidži proističu iz njegovih religioznih verovanja. Ime Hokusai (北斎) znači „Severni studio (soba)”, što se skraćuje kao Hokushinsai (北辰際) ili „Studio severne zvezde”. Hokusaj je bio član Nićirenove sekte budizma, koja je smatrala da je Zvezda severnjača asocirana sa božanstvom Myōken (妙見菩薩).[4] Planina Fudži je tradicionalno bila povezivana sa večitim životom. Ovo verovanje se može pratiti do Priče o rezaču bambusa, gde božica polaže svoj eliksir života na vrh planine. Kako Henri Smit razjašnjava, „Tako je od ranog vremena planina Fuji smatrana izvorom tajne besmrtnosti, tradicije koja je bila u srcu Hukusajeve sopstvene opsesije sa ovom planinom.”[3]

Najveći Hokusajevi radovi su kolekcija od 15 tomova Hokusai Manga (北斎漫画), knjiga ispunjena sa skoro 4.000 skečeva koja je bila objavljena 1814.[4] Hokusaj manga se pogrešno smatraju pretečom današnjih stripova, jer je Hokusajeva Manga kolekcija skečeva (životinja, ljudi, objekata, itd.), što se razlikuje od na-priči-baziranog stila stripa moderne mange.[4]

Uticaji na umetnost i kulturu[uredi | uredi izvor]

Sam Hokusaj je bio pod uticajem Sesšu Toja i drugih stilova kineskog slikarstva.[20] On je uticao na zapadne slikare 19. veka, čiji je stil Jugendstil crpeo ideje iz japanske umetnosti, a naročito iz Hokusajevih dela. Impresionisti Klod Mone i Pjer Ogist Renoar su neka svoja dela bazirali na Hokusajevim. Edgar Dega, Pol Gogen, Gustav Klimt, Franc Mark, Mane i Van Gog su skupljali njegova dela.

Direktniji uticaj je bio nastanak termina žaponizam, koji je započeo kao „pomama za sakupljanjem japanske umetnosti, naročito ukijo-e grafika“.[21]

Hokusaj je služio kao inspiracija za priču naučne fikcije autora Rodžera Zelaznija koja je nagrađena Hjugo nagradom, „24 pogleda na planinu Fudži, po Hokusaju”, u kojoj protagonista obilazi prostor oko planine Fudži, zaustavljajući na lokacijama koje je Hokusaj obeležio. Knjiga iz 2011. godine o svesnosti završava se poemom „Hokusaj kaže” Rodžera Kiza, čemu prethodi objašnjenje da „ponekad poezija opisuje suštinu ideje bolje od bilo šta drugo.”[22]

U izdanju Enciklopedije Britanika iz 1985, Ričard Lejn spekuliše da je Hokusaj „od kasnog devetnaestog veka impresionirao zapadne umetnike, kritičare i ljubitelje umetnosti verovatno više od bilo kog drugog pojedinačnog azijskog umetnika.”[23]

Lista dela[uredi | uredi izvor]

  • Hokusaj manga
  • Trideset i šest pogleda na planinu Fudži
  • San ribareve žene
  • Okeani mudrosti
  • Sto pogleda na planinu Fudži
  • Knjiga ratnika

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Veliki talas kod Kanagave
    Veliki talas kod Kanagave
  • Putnici prelaze reku Oj
    Putnici prelaze reku Oj
  • Crveni Fudži
    Crveni Fudži
  • Munje ispod vrha
    Munje ispod vrha
  • Riba u brzaku
    Riba u brzaku
  • Hodogaja na Tokaidu
    Hodogaja na Tokaidu
  • San ribareve žene
    San ribareve žene
  • Ostrvo Cukada u provinciji Musaši
    Ostrvo Cukada u provinciji Musaši

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Nussbaum, Louis Frédéric. (2005). „Hokusai” in Japan Encyclopedia, p. 345.
  2. ^ MoonQueen. „„Veliki talas kod Kanagave”, Hokusaj”. ČASOPIS KUŠ!. Pristupljeno 29. 3. 2023. 
  3. ^ a b Smith
  4. ^ a b v g d Nagata, Seiji. Hokusai: Genius of the Japanese Ukiyo-e. Kodansha, Tokyo, 1999.
  5. ^ Kleiner, Fred S. and Christin J. Mamiya, (2009). Gardner's Art Through the Ages: Non-Western Perspectives, p. 115.
  6. ^ a b v Weston 1999, str. 117
  7. ^ „葛飾, 応為 カツシカ, オウイ” (na jeziku: Japanese). CiNii. Pristupljeno 22. 5. 2017. 
  8. ^ Weston 1999, str. 117–118
  9. ^ a b Weston 1999, str. 118
  10. ^ Tinios, Ellis (jun 2015). „Hokusai and his Blockcutters”. Print Quarterly. XXXII (2): 186—191. 
  11. ^ a b Nagata
  12. ^ a b Screech, Timon (2012). „Hokusai's Lines of Sight”. Mechademia. 7: 103—109. JSTOR 41601844. 
  13. ^ Weston 1999, str. 118–119
  14. ^ a b Weston 1999, str. 119
  15. ^ Hokusai Heaven retrieved March 27, 2009 Arhivirano 2009-09-03 na sajtu Wayback Machine
  16. ^ Calza, Gian Carlo. "Hokusau: a Universe" in Hokusai, p. 7. Phaidon
  17. ^ Weston 1999, str. 120
  18. ^ a b Forbidden Images – Erotic art from Japan's Edo Period (na jeziku: Finnish). Helsinki, Finland: Helsinki City Art Museum. 2002. str. 23—28. ISBN 978-951-8965-53-7. 
  19. ^ Kornicki, Peter F. The Book in Japan: A Cultural History from the Beginnings to the Nineteenth Century. Honolulu: University of Hawaii Press. str. 331—353. ISBN 978-0-8248-2337-5. 
  20. ^ Daniel Atkison and Leslie Stewart. "Life and Art of Katsushika Hokusai" in From the Floating World: Part II: Japanese Relief Prints, catalogue of an exhibition produced by California State University, Chico. Pristupljeno July 9, 2007; Arhivirano 2002-11-08 na sajtu Wayback Machine
  21. ^ Rhodes, David (novembar 2011). „Hokusai Retrospective”. The Brooklyn Rail. 
  22. ^ Mark Williams and Danny Penman (2011). Mindfulness: An Eight-Week Plan for Finding Peace in a Frantic World," pp. 249, 250-51.
  23. ^ Lane, Richard (1985). "Hokusai," Encyclopædia Britannica, v. 5, p. 973.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Kornicki, Peter F. The Book in Japan: A Cultural History from the Beginnings to the Nineteenth Century. Honolulu: University of Hawaii Press. str. 331—353. ISBN 978-0-8248-2337-5. 
  • Forbidden Images – Erotic art from Japan's Edo Period (na jeziku: Finnish). Helsinki, Finland: Helsinki City Art Museum. 2002. str. 23—28. ISBN 978-951-8965-53-7. 
  • Strejndž, Edvard F. (2008). Hokusai. Beograd: Liber. ISBN 978-86-85353-59-8. 
  • Meščerjakov, Aleksandar (2011). Planina Fuđi, između zemlje i neba. Beograd: Liber. ISBN 978-86-6133-074-2. 
  • Fenoloza, Ernest (2013). Od Amidinog raja do plutajućeg sveta - japanska umetnost po periodima. Beograd: Liber. ISBN 978-86-6133-072-8. 
  • Lane, Richard (1978). Images from the Floating World, The Japanese Print. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780192114471. OCLC 5246796. 
  • Mason, Penelope (2005). History of Japanese Art. New Jersey: Pearson. ISBN 978-0-13-117601-0. 
  • Marks, Andreas (2010). Japanese woodblock prints. North Clarendon: Tuttle. ISBN 978-4-8053-1055-7. 
  • Nagata, Seiji (1995). Hokusai: Genius of the Japanese Ukiyo-e. Kodansha International, Tokyo.
  • Smith, Henry D. II Hokusai: One Hundred Views of Mt. Fuji. George Braziller, Inc., Publishers. . New York. 1988. ISBN 978-0-8076-1195-1. .
  • Ray, Deborah Kogan (2001). Hokusai: The Man Who Painted a Mountain. New York: Frances Foster Books. ISBN 978-0-374-33263-1. 
  • Weston, Mark (1999). Giants of Japan: The Lives of Japan's Most Influential Men and Women. New York: Kodansha International. ISBN 978-1-56836-286-1. .
  • Bowie, Theodore (1964). The Drawings of Hokusai. Indiana University Press, Bloomington.
  • Forrer, Matthi Hokusai Rizzoli. . New York. 1988. ISBN 978-0-8478-0989-9. .
  • Forrer, Matthi; van Gulik, Willem R., and Kaempfer, Heinz M. Hokusai and His School: Paintings, Drawings and Illustrated Books. Frans Halsmuseum, Haarlem. 1982. ISBN 978-90-70216-02-3.
  • Hillier, Jack (1955). Hokusai: Paintings, Drawings and Woodcuts. Phaidon, London.
  • Hillier, Jack (1980). Art of Hokusai in Book Illustration. London: Sotheby Publications. ISBN 978-0-520-04137-0. .
  • Lane, Richard Hokusai: Life and Work. E.P. Dutton. 1989. ISBN 978-0-525-24455-4..
  • van Rappard-Boon, Charlotte (1982). Hokusai and his School: Japanese Prints c. 1800–1840 (Catalogue of the Collection of Japanese Prints, Rijksmuseum, Part III). Rijksmuseum, Amsterdam.
  • Hillier, Jack, and Dickens, F. W. (1960). Fugaku Hiyaku-kei (One Hundred Views of Fuji by Hokusai). Frederick, New York.
  • Kondo, Ichitaro (1966). Trans. Terry, Charles S. The Thirty-six Views of Mount Fuji by Hokusai. East-West Center, Honolulu.
  • Michener, James A. (1958). The Hokusai Sketch-Books: Selections from the 'Manga'. Charles E. Tuttle, Rutland.
  • Morse, Peter Hokusai: One Hundred Poets. George Braziller. . New York. 1989. ISBN 978-0-8076-1213-2. .
  • Narazaki, Muneshige (1968). Trans. Bester, John. Masterworks of Ukiyo-E: Hokusai – The Thirty-Six Views of Mt. Fuji. Kodansha, Tokyo.
  • Goncourt, Edmond de Essential Hokusai. Bournemouth, Parkstone International. 2014. ISBN 978-1-78310-128-3..
  • Goncourt, Edmond de Hokusai Mega Square. Bournemouth, Parkstone International. 2014. ISBN 978-1-78310-566-3..

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kacušika Hokusaj na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кацушика_Хокусај&oldid=27556122”