Kašika

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kolekcija kašika

Kašika je deo pribora za jelo u obliku eliptične plitke posudice na kraju dugačke drške. Služi za zahvatanje tečne i polutečne hrane, kao i pojedinih vrsta čvrste hrane (pirinač, zrnevlje). Kašika važi i kao mera u kulinarstvu (supena kašika od 15ml i kafena kašičica od 5ml). Kašike se izrađuju od metala, drveta i plastike.

Kašika i viljuška iz Takovskog dvorca, presovano srebro, slonovača, spajanje, livenje, dužina 28,5 cm, kraj 19. veka

Poreklo reči[uredi | uredi izvor]

Kašika je dobila naziv po namirnici kaša, koja u svim slovenskim jezicima ima isto značenje. Česta je zabluda da je kašika reč turskog porekla (tur. kaşık), a Turci su po dolasku na Balkan prvi put videli pribor za jelo.

Terminologija[uredi | uredi izvor]

Srednjovekovne kašike sa pečatnim vrhom

Kašika se sastoji od zdele i drške. Drška u obliku vitkog štapa se često naziva stabljika. Stabljika se može završavati oštrim vrhom ili biti ovenčana kvrgom, ukrasnom kvrgom.[1] Kvrgasti vrhovi kašika sa različitim oblicima zadebljanja opisani su raznolikim terminima kao što su „žir“, „zapisani kraj“ (spiralni ukras na kugli), „devojačka glava“ (bista), „dijamantski vrh“, „apostol“ su bile posebno popularane u Engleskoj od 14. do 17. veka.[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Sačuvani primeri različitih oblika kašika koje su koristili stari Egipćani uključuju one od slonovače, kremena, škriljevca i drveta, od kojih mnoge imaju uklesane verske simbole.[3] Tokom neolitske civilizacije Ozieri na Sardiniji već su bile u upotrebi keramičke kutlače i kašike. U Kini dinastije Šang, kašike su bile napravljene od kosti. Rane bronzane kašike u Kini bile su dizajnirane sa oštrim vrhom, a možda su se koristile i kao pribor za jelo.[4] Kašike Grka i Rimljana uglavnom su bile pravljene od bronze i srebra, a drška obično ima oblik šiljka ili šiljastog stabla.[3] U Britanskom muzeju postoji mnogo primera iz kojih se mogu utvrditi oblici različitih tipova, a glavne tačke razlike nalaze se u spoju zdele sa drškom.[3]

Kašika iz doba krstaškog rata iz 1017. godine koja je pronađena na arheološkim iskopavanjima Tursijanotko u Pirkali, Finska

U ranom muslimanskom svetu kašike su se koristile za konzumaciju supe.[5] Srednjovekovne kašike za kućnu upotrebu obično su bile napravljene od kravljeg roga ili drveta, ali izgleda da su mesingane, kalajne i bakarne kašike bile uobičajene u 15. veku.[3] Potpuni opisi i upisi koji se odnose na srebrne kašike u inventarima kraljevskih i drugih domaćinstava ukazuju na njihovu posebnu vrednost i retkost.[3] Čini se da je najranija engleska referenca u testamentu iz 1259. godine.[3] U računima za garderobu Edvarda I za 1300. godinu pominju se neke zlatne i srebrne kašike označene ljiljanom, parizkom oznakom.[3] Jedna od najzanimljivijih srednjovekovnih kašika je krunska kašika koja se koristila u pomazanju engleskog, a kasnije i britanskog suverena; ovaj objekat iz 12. veka je najstariji sačuvani predmet u britanskim kraljevskim regalijama.[3]

Kompleti apostolskih kašika,[6][7] popularni kao pokloni za krštenje u doba Tjudora, čije se drške završavaju glavama ili bistama apostola, posebna su forma za koju se vezuje antikvarni interes.[3] Ranije engleske drške kašike završavaju se žirom, običnim dugmetom ili dijamantom; krajem 16. veka postaje uobičajeni završetak balustra i pečat, zdela je u obliku smokve.[3] Tokom restauracije, drška postaje široka i ravna, zdela je široka i ovalna, a završetak je isečen u obliku poznatom kao stražnja noga.[3]

U prvoj četvrtini 18. veka zdela postaje uska i eliptična, sa jezikom ili pacovskim repom na zadnjoj strani, a drška je na kraju okrenuta nagore. Savremeni oblik, sa vrhom zdele užim od osnove i zaobljenim krajem drške okrenutim nadole, ušao je u upotrebu oko 1760. godine.[3]

Vrste i upotrebe[uredi | uredi izvor]

Izbor kašika gruzijsko-viktorijanskog engleskog sterling srebra (oko 1790 – 1850)

Kašike se prvenstveno koriste za jelo tečne ili polutečne hrane, kao što su supa, čorba ili sladoled, i veoma sitnih ili praškastih čvrstih predmeta koji se ne mogu lako podići viljuškom, kao što su pirinač, šećer, žitarice i zeleni grašak. U jugoistočnoj Aziji, kašike su primarni pribor za jelo; viljuške se koriste za guranje hrane kao što je pirinač na kašiku, kao i njihova zapadnjačka upotreba za probadanje hrane.[8][9] Upotreba kašike za rezanje[10] je uobičajena na Filipinima, ali je rezultirala disciplinskim merama protiv učenika koji to radi u Kanadi.

Kašike se takođe široko koriste u kuvanju i serviranju. U pečenju, testo je obično dovoljno retko da se sipa ili ispusti sa kašike;[11] mešavina takve konzistencije se ponekad naziva i „kapno testo“.[12] Valjano testo koje se spušta sa kašike na pleh za kolače može se napraviti u kamene torte i druge kolače, dok se džonijeva torta može pripremiti tako što se kašike kukuruznog brašna sipaju na vrelu podmazanu rešetku.

Srodni i izvedeni pojmovi[uredi | uredi izvor]

Za drugu upotrebu, pogledajte članak kašikara.
Kašika na Vikimedijinoj ostavi.

U širem smislu, kašike su svi predmeti sličnog oblika, poput:

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Forgeng, Singman & McLean 1995, str. 167.
  2. ^ Veitgh 1923, str. 121.
  3. ^ a b v g d đ e ž z i j k  Jedna ili više prethodnih rečenica uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Spoon”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 25 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 733. 
  4. ^ Needham, Joseph (2000). Science and Civilisation in China: Fermentations and Food Science. Cambridge University Press. str. 106. ISBN 978-0-521-65270-4. 
  5. ^ Lindsay, James E. (2005). Daily Life in the Medieval Islamic WorldNeophodna slobodna registracija. Greenwood Publishing Group. str. 128. ISBN 0-313-32270-8. 
  6. ^ T. Wilson, 'Spoons with a Taste of History', British Museum Society Bulletin, 46 (July 1984), pp. 24–2
  7. ^ Fleming, John & Hugh Honour (1977). The Penguin Dictionary of Decorative Arts. London: Allen Lane. str. 27. ISBN 0713909412. 
  8. ^ „South China Seas Culture & Cuisine”. www.satayusa.com. 
  9. ^ „UKTV Food: Recipes: Southeast Asian cuisine”. 
  10. ^ „Spoons: The Filipino Utensil of Choice”. 10. 5. 2018. 
  11. ^ Cech, Mary (2013-05-14). Savory Baking: 75 Warm and Inspiring Recipes for Crisp, Savory Baking (na jeziku: engleski). Chronicle Books. ISBN 9781452100234. 
  12. ^ Lincoln, Mary Johnson (1915). The School Kitchen Textbook: Lessons in Cooking and Domestic Science for the Use of Elementary Schools (na jeziku: engleski). Little, Brown. str. 242. „batter is usually thin enough to pour or drop from a spoon called drop batter.” 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kašika na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кашика&oldid=27555088”