Kelej
Kelej (grč. Κελεός) su u grčkoj mitologiji bili kralj Eleusine (i ujedno prvi sveštenik boginje Demetre) i jedan Krićanin.[1]
Etimologija[uredi | uredi izvor]
Ime Kelej može da znači „onaj koji pati ili gori ili zove“, ali i „čarobnjak“ i „detlić“.[2]
Kralj Eleusine[uredi | uredi izvor]
Zajedno sa svojom suprugom Metanirom i decom gostoljubivo je primio boginju Demetru, kada je stigla u Eleusinu. Želeći da im uzvrati, Demetra je bila odlučila da Kelejevog sina Demofonta učini besmrtnim i iste noći ga je držala iznad vatre kako bi mu izgorela smrtnost. Međutim, Metanira je pre vremena ušla u sobu, pa čini nisu uspele i dečak je umro. Pre toga, Demetra je Abanta, Kelejevog najstarijeg sina pretvorila u guštera, jer ju je uvredio rečima da halapljivo pije iz krčaga, videvši je kako pije ječmenu vodu začinjenu metvicom. Ovaj dvostruki gubitak je naterao suze na oči Keleju, pa je otuda dobio nadimak Disaul. Demetra ga je utešila rečima da će njegovog trećeg sina, Triptolema, obdariti božanskim darovima. I pre nego što je napustila Eleusinu, Keleja je naučila svojim obredima i misterijama i zemljoradnji.[2] Prema nekim izvorima, Kelejeva i Metanirina deca su osim pomenutih bili i Sesara, Diogenija, Pameropa, Klisidika, Demo, Kalitoja i Kalidika,[3] a pominje se i kćerka Jamba koja je hramala.[2]
Krićanin Kelej[uredi | uredi izvor]
Kelej je bio i Krićanin koji je sa drugovima, Lajem, Kerberom i Egolijem pokušao da ukrade med iz pećine na planini Idi u kojoj je Reja rodila Zevsa. U pećini su živele svete pčele koje su othranile Zevsa. Pristup je bio zabranjen i ljudima i bogovima, a iz pećine je svake godine izbijala vatra, jer bi uzavrela krv prolivena prilikom Zevsovog rođenja. Kradljivci su radi zaštite navukli na sebe bronzane pancire, ali su se oni istopili kada su videli krv i Zevsove pelene. Zevs je hteo da ih ubije munjom, ali su ga mojre i Temida sprečile, jer niko nije smeo da umre na ovom svetom mestu. Umesto toga, Zevs ih je pretvorio u ptice, pa je Kelej postao žuna. Pojava ove ptice je smatrana dobrim znakom, jer je ona videla božansku krv.[4]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Greek Myth Index: Celeus Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. avgust 2010), Pristupljeno 9. 4. 2013.
- ^ a b v Robert Grevs. 1995. Grčki mitovi. 6. izdanje. Nolit. Beograd.
- ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Eleusis; King Celeus 1
- ^ Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.