Džomonska keramika

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Keramika ranog džomonskog perioda

Džomonska keramika (縄文式土器) predstavlja skup različitih stilova keramike zastupljenih tokom japanskog neolitskog perioda džomona, koji je trajao od 14.000. godine p. n. e.- 300. godine p. n. e.[1][2] Sam naziv džomon (縄文 - u bukvalnom prevodu šare užeta), dobio je ime po karakterističnim šarama stvaranim utiskivanjem užeta u svežu glinu koja bi se zatim pekla na temperaturi od 600 do 900 °C.

Keramika džomona se odlikuje nizom karakteristika koje obezbeđuju priznanje njene pripadnosti japanskoj umetnosti i svedoči o detaljnoj razradi i razvijenosti stila, pokazuje stalnu promenu tradicionalnog stila, od ranijih pa do kasnijih perioda, i samim tim i o postojanju dugog niza stvaraoca.[3]

Džomonska keramika drevnog Japana, smatra se jednom od najstarijih na svetu. Neki od ovih primeraka datiraju čak iz 12.700. godine p. n. e.; starosti utvrđene putem radiometrijskih ispitivanja.[4] Mnogi smatraju da džomonska keramika potiče iz još ranijih vremena, čak od 14,000. p. n. e.[5]; međutim, zbog brojnih ambivalentnosti u procesu utvrđivanja starosti keramike, nije moguće odrediti tačan datum.

Većina nađenih posuda datira iz kasnijih razdoblja džomonskog perioda, iako se mogu naći i one sa samog početka.

Podela unutar Džomonskog perioda[uredi | uredi izvor]

Glavna podela unutar džomonskog perioda zasniva se na tipovima keramike koji formiraju inicijalni period i pet faza razvoja.

  1. Inicijalni džomon (10.750 - 7.500 god. pre. n. e.)
  2. Najraniji džomon (7.500 - 5.000 god. pre. n. e.)
  3. Rani džomon (5.000 - 3.500 god. pre. n. e.)
  4. Srednji džomon (3.500 - 2.400 god. pre. n. e.)
  5. Kasni džomon (2.400 - 1.000 god. pre. n. e.)
  6. Završni džomon (1.000 - 300 god. pre. n. e.)

Tipovi džomonske keramike[uredi | uredi izvor]

Uprkos raznolikosti i bezbrojnim mogućim varijacijama u tipološkom smislu, arheolozi su ipak pronašli način da uspostave relativno fiksne norme klasifikacije keramike perioda džomon.

Od džomonskih predmeta, odnosno posuda nađenih u oblasti Kanto, mogu se izdvojiti pet velikih i skoro trideset manjih etapa razvoja oblika i formi keramike

  • Igusa - keramika najstarijeg džomonskog perioda; njemu pripadaju: daimaru, nacušima, inaridai, hirašika, mito, tato1, tato2, šibonći, kajama keramika.
  • Gorjodai, Kacusaka - posude srednjeg perioda, koje obuhvataju atamadai, kasori E1, kasori E2.
  • Posude kasnog perioda - horinoući 2, kasori B1, kasori B2, kasori B3, soneja, jasujuki 1, jasujuki 2.
  • Posude najkasnijeg perioda - jasukuki 3a, jasujuki 3b, jasujuki 3c.

Ove nazive dali su arheolozi prema imenima naselja u blizini kojih su pronađeni navedeni lokaliteti. Sve ovo nas dovodi do zaključka da se oblik posuda keramike džomona menjao tokom vremena, pri čemu je taj proces bio dugotrajan.

Osnovne karakteristike[uredi | uredi izvor]

Većina keramike džomonskog perioda ima oblo dno i posude su obično male veličine. Ovo ukazuje na to da su verovatno korišćene za kuvanje hrane i bile praktične za smeštanje u vatru[6]. Keramika poznijeg džomona je dosta bolje izrađena a rubovi i ivice su složeniji i dekorisani sa više veštine.

U najranijem periodu posude su imale jednostavnu šaru, koja se na površinu posude nanosila predmetom nalik na uvrnutu nit. U ranom period posuda dobija pravu konopčanu šaru, dobijajući pri tom sve složeniji oblik. U srednjem period to je već posuda sa ukrasima reljefnog oblika, sa dekorativnim otvorima na gornjem delu. U kasnom i najkasnijem periodu javljaju se različiti predmeti: duboki lonci, zdele, lonci na postolju, tanjiri, glineni čajnici, kadionice, koje su po svom obliku I po ornamentima veoma raznovrsni. Raznovrsnost oblika izrade keramike džomona, a i razvijene tehnike obrade kamena koji su omogućili pravljenje otvora u tvrdom materijalu, daju osnovu za pretpostavku da je u toj epohi već postojala razvijena visoka tehnologija umetničke obrade predmeta, što predstavlja jednu od karakteristika perioda Džomon.[7]

Džomonska posuda 3000-2000 godine p. n. e.

Utiskivanje konopca na površinski deo glinene posude je korišćeno kao način ukrašavanja najvećeg dela keramike neolitskog perioda na teritoriji japanskih ostrva. Promene od najranije faze kada je konopčana šara nanošena vertikalno I to samo jednim konopcem, do faze kada je konopac uvrtan i kotrljan na površini glinene posude ostavljajući šaru koja podseća na otisak riblje kosti, karakteriše rani džomonski period. Dekorisanje keramike u srednjem džomonskom periodu karakteriše dijagonalna linija ukrašavanja što ovoj keramici daje ton geometrijski ukrašene keramike. Kasni period Džomon doneo je stil koji se proširio u sve krajeve Japana i za koji je karakteristično bilo nanošenje šare u više pravaca istovremeno, ili kao šara „tekuće vode”, ili kratkim rotacijama konopca koje su po nanošenju oblaš brisane, te je tako ovaj tip šare dovio naziv „izbrisana šara konopca”.

Kanto regija i tehnike ukrašavanja[uredi | uredi izvor]

Iako su faze Džomona generalno prihvaćene kao sukcesivne, njihova zastupljenost nije bila pravilna i obavezna tj. zavisila je od teritorije. Zapravo, nijedna regija osim Kanto ravnice ne prolazi pravilno kroz ove faze. U nekim krajevima Japana, standardne metode utiskivanja konopčane šare ostaju opšte prihvaćene tokom gotovo celog perioda džomonske keramike, dok se u nekim oblastima, poput regije Tohoku, primenjuju mnoge eksperimentalne i neobične tehnike ukrašavanja.

Najraniji dominantni model ukrašavanja u južnom Japanu bio je rotaciono utiskivanje izrezbarenog drvenog štapića preko površine vlažne gline. Primenjuje se na jednom od najranijih tipova posuda – posudama sa špicastim dnom, pronađenim na lokalitetima ostrva Kjušu. Ova tehnika se primenjuje i na keramičkim posudama sa ravnim dnom, osim u centralnom planinskom i zapadnom delu regije Kansai.[8]

Nova otkrića keramike na ostrvu Hokaido 1956. kao i kasnije otkriveni predmeti na lokalitetima Haćinohe, prefektura Aomori i regije Tohoku dokazuju znatno prošireniju distribuciju keramike ukrašene utiskivanjem izrezbarenog drvenog štapića. Kako je ova tehnika prodirala u Kanto ravnicu, tako se širila i u druge delove Japana. Cik-cak šara je jedna od prvih i najrasprostranjenijih šara unutar same tehnike, a druge prisutne varijante ukrašavanja doprinose bogatstvu pomenute tehnike.

Savremenik tehnike utiskivanja izrezbarenog drvenog štapića na ostrvu Honšu jeste tehnika ukrašavanja utiskivanjem školjki i raniji oblici utiskivanja konopca. Ostavljanje školjčanih otisaka je bilo rasprostranjeno i može se primetiti na jugozapadnom delu ostrva Kjušu i na lokalitetima širom regije Kansai.

Najranije faze keramike u regiji Kanto ravnice, jesu sa primesama vlakana radi povećane čvrstoće. Na severu se prelaz sa dodavanja vlakana na dodavanje peska glini dešava u periodu kada grnčari počinju da proizvode posude cilindrične forme (Ento).

Uz razvoj Sekijama grnčarije, koja je bivala ukrašavana samo u predelu donje dve trećine posude, razvija se i tehnika ukrašavanja bambusovim štapićem, koji je na kraju morao biti rascepljen na dva dela, stvarajući tako dve paralelne linije. Ukrašavanje rascepljenim bambusovim štapićem, ili možda čak i noktima karakteristično je za rani period Džomon, od regije Ćugoku, pa sve do regije Tohoku.

Kacusaka keramika[uredi | uredi izvor]

Keramika džomonskog perioda se razlikovala od perioda do perioda, kao i od regije do regije.Tako su za Srednji Džomon najkarakterističnije keramike Kacusaka i Atamadai.

Keramika Kacusaka se razvijala u planinskim predelima, te je imala dosta lovačkih motiva.Za razliku od nje, keramika Atamadai, koja se razvijala na priobalnim ravnicama, imala je izražene ribarske motive. Kacusaka i Atamadi keramike su bile slične, ali se ipak Kacusaka keramika smatrala veštijom.Kacusaka keramika je bila toliko izuzetna za to vreme, da su je prozvali „najsavršenijom keramikom srednjeg džomonskog perioda”. A neki su je čak i poredili sa čuvenom minojskom keramikom sa ostrva Krit.Pritom se mora uzeti u obzir da je minojska keramika nastala oko 2000 godina kasnije, te da se Kacusaka keramika sa pravom može smatrati izvanrednom.

Za vreme Kacusaka keramike nastaju mnogobrojne poude i ukrasi najrazličitijih oblika i veličina. Između ostalog, tad su se koristile činije, pehari, čaše, lonci, kao i posude za čuvanje hrane.Ukrasi su se urezivali ili lepili na posude(kao u Sekijama keramici) i to obično oko njenog otvora ili, pak, ponekad i po čitavoj (spoljašnoj) površini. Često su se mogli naći i reljefni ukrasi u obliku ručica sa životinjskim ljudskim glavama (ovo je takođe jedna od karakteristika Sekijama keramike). Po svemu sudeći, Kacusaka keramika je mnogo nalikovala Sekijama keramici iz Ranog Džomon perioda, s tim što je bila dosta kompleksnija.

Keramika Kacusaka, koja pripada periodu srednjeg džomona, prepoznatljiva je po slobodi ophođenja sa formom posude i ukrasima na posudi i tipično neolitskom simbolikom, punom dubokog sadržaja. Karakter ovih posuda govori o postojanju rituala koji su bili kosmogonijske sadržine.

Nije jasno moguće odvojiti ritualne posude od neritualnih, samo je nekad moguće biti sasvim uveren u njihovu ritualnost. Svaka posuda je mogla da bude ritualna, mogla je da se koristi pri vršenju obreda, svaka posuda je mogla da bude od ritualnog značenja.

Kacusaka posude su pravljene ručno i ukrašavane biljnim i geometrijskim ornamentima što jasno prikazuje njihovu povezanost sa ljudima tog vremena i njihovim životnim stilom.

Figurine[uredi | uredi izvor]

Zemljoradnja predstavlja materijalnu osnovu porasta socijalne uloge žene što se posebno ogleda u pojavi ženskih glinenih figura – dogu. Po arheološkim nalazima, glinene figure su ulazile u inventar skoro svakog domaćinstva i smatra se da su bile od posebnog značaja za ženske članove domaćinstva kao simboli plodnosti i kao amajlije koje je trebalo da ih štite pri porođaju. Jedna figurina pronađena na lokalitetu Nagasaki bila je ispečena sa jednom kosti deteta utisnutom u nju, što je verovatno znak molbe božanstu plodnosti za potomstvo. U prefekturi Nagano, bili su pronađeni kamenčići postavljeni u krug u čijem se centru nalazila figurina. Na lokalitetu Kosigo, takođe u prefekturi Nagano, pronađene su dve figure okružene kamenčićima koji formiraju grobnicu.

Neke figurine perioda Džomon pronađene su ukopane u plitke jame i prekrivene velikim kamenjem, bile su okružene sa tri kamena u predelu glave i ramena, a glava im je bila okrenuta ka severu. Premda je broj figurina pronađenih u ovim okolnostima mali, on ukazuje na njihov značaj i potencijalno značenje za džomonski narod. Figurine su često imale probušivane uši, a kasnije su bile su bojene u crvenu boju. Koliko su često one bile u upotrebi u svakodnevnom životu govori nam činjenica da su na mnogim figurinama površni slojevi dekoracije skoro potpuno istrošeni.

Dogu figurina

Figurine su bile predmeti od velikog značaja, do te mere da se mogu smatrati čak Penatima Džomon društva, koji su kasnije evoluirali u Ainu božanstva kuće i doma. Sve figurine sa lokaliteta Hiraide bile su pronađene u jednom staništu. Međutim, ne može se tvrditi da je ono bilo kuća šamana ili šamanke zbog nedovoljno razlikovanja sa ostalim kućama sa istog lokaliteta, a u isto vreme nije ni verovatno da se radi o nekoj vrsti radionice u kojoj bi se izrađivale same figurine, zbog nedoslednosti u njihovoj izradi. Pretpostavlja se da se radi o građevini koja je odvojena od zajednice radi specifične namene, kao na primer za porođaj žena, o kakvim kućama nalazimo podatke u ranoj japanskoj književnosti. Takođe je utvrđeno da je ova kuća bila spaljena, a stručnjeci tvrde da je verovatno u pitanju bila neka vrsta ritualnog spaljivanja radi pročišćenja.

Najstarija figurina pronađena je na lokalitetu Hanava-dai u prefekturi Ibaraki. Figurina je spljoštena po formi i pripada inicijalnom džomonskom periodu. Nalazi figurina iz inicijalnog perioda su retki, a u ranom periodu ne postoje. Međutim, nalazi srednjeg perioda postaju mnogobrojni, pa zbog toga neki naučnici sumnjaju u kontinuitet stvaranja figura u džomonskom periodu. Bez obzira na tačnost ove teorije, proučavanje evolucije figurina džomonskog perioda je svakako težak zadatak.

Oblici najstarijih figurina iz srednjeg perioda džomona ponekad ukazuju na totemsku prirodu. Posle takve faze, figurine poprimaju humanoidni oblik. Forma im je obično jednostavna, a polne karakteristike normalno izražene. Za to vreme se u severnom Japanu javljaju figurine koje imaju samo torzo, a u centralnom i planinskom japanu figurine čije je telo u obliku zvona da bi mogle samostalno da stole. Ekstremiteti su im odvojeni a grudi viseće.

Karakteristična figura ovog perioda je ona nađena a Satohara lokalitetu u prefekturu Gunma, čija je glava u obliku srca, leđa blago povijena, a ekstremiteti odvojeni od tela.

Pri kraju kasnog džomonskog perioda, javljaju se figurine sa prikazima trudnoće. Grudi i stomak su im bili neproporcionalno povećani, oči su im bile okrugle, nos im se stapao sa obrazima, usta im bila oslikavana konopcem, a vilica naglašena od uva do uva.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Habu, Junko (29. 07. 2004), Ancient Jomon of Japan, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-77670-7 
  2. ^ Perri, Angela R. (2016). „Hunting dogs as environmental adaptations in Jōmon Japan” (PDF). Antiquity. 90 (353): 1166—1180. doi:10.15184/aqy.2016.115. 
  3. ^ Japan : An Illustrated Encyclopedia カラーペディア 英文日本大事典. Kodansha Ltd. 10. 11. 1993. 
  4. ^ Rice, Prudence M. “On the Origins of Pottery.” Journal of Archaeological Method and Theory 6, no. 1 (1999): 1-54. Database on-line. Springerlink; accessed October 3, 2007.
  5. ^ Kuzmin, Yaroslav V. “Chronology of the earliest pottery in East Asia: progress and pitfalls.” Antiquity 80, (2006): 362-371. Database on-line. EBSCOhost; accessed October 3, 2007.
  6. ^ Pearson, Richard. “Debating Jomon Social Complexity.” Asian Perspectives 46, no.2 (2007): 361-388. Database on-line. Project Muse; accessed October 5, 2007.
  7. ^ Habu 2004.
  8. ^ Jović Đalović & Marković 2004

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Jović Đalović, Marina; Marković, Ljiljana (2004). Stari Japan. Kokoro. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Džomonska keramika na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џомонска_керамика&oldid=27406290”