Kes Eliot

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kes Eliot
Lični podaci
Ime po rođenjuElen Naomi Koen
Druga imenaMama Kes
Datum rođenja(1941-09-19)19. septembar 1941.
Mesto rođenjaBaltimor, Merilend, SAD
Datum smrti29. jul 1974.(1974-07-29) (32 god.)
Mesto smrtiLondon, Ujedinjeno Kraljevstvo
Zanimanjepevačica
Muzički rad
Aktivni period1963—1974.
ŽanrPop, folk rok
Izdavačka kućaDanhil rekords
Er-si-ej rekords
Ostalo
Veb-sajt[1]

Kes Eliot (engl. Cass Elliot; 19. septembar 1941 — 29. jul 1974), rođena kao Elen Naomi Koen (engl. Ellen Naomi Cohen), takođe poznata kao Mama Kes, bila je američka pevačica, članica pop kvarteta Mamas end papas. Kada se grupa razišla, napravila je uspešnu solo karijeru izdavši devet albuma. Eliotova je nađena mrtva u svojoj sobi u Londonu nakon dva rasprodana koncerta u Paladijumu, a uzrok smrti bio je srčani udar. Poznata je po pesmama: Dream a Little Dream of Me, Make Your Own Kind of Music i It's Getting Better. 1998, zajedno sa ostalim članovima grupe, uvrštena je u Rokenrol kuću slavnih.[1]

Detinjstvo, mladost i karijera[uredi | uredi izvor]

Elen Naomi Koen je rođena u Baltimoru, saveznoj državi Merilend, od oca Filipa i majke Bes Koen. Odrasla je u Baltimoru, a onda se porodica preselila u Aleksandriju, u Virdžiniji (predgrađe Vašingtona). Ime Kes usvojila je u srednjoj školi, a uzela ga je, prema rečima Denija Doertija, od glumice Pegi Kes, ali u svakom slučaju ime je samo Kes, ne Kasandra. Prezime Eliot uzela je nešto kasnije, u znak sećanja na prerano umrlog prijatelja.

Glumačku karijeru počela je kao srednjoškolka ulogom u mjuziklu The Boy Friend. Srednju školu Džordž Vašington napustila je malo pre mature da bi otišla u Njujork gde je nastupila u brodvejskom hitu The Music Man. Interesantno da joj je Barbra Strajsend 1962. otela ulogu Mis Marmelstajn u mjuziklu I Can Get It for You Wholesale .[2]

Iz Njujorka, tačnije Grinič Vilidža, gde je radila na raznim poslovima, Eliotova se vratila u Vašington, upisala univerzitet i započela pevačku karijeru. U to vreme, kada je američka folk scena bila u usponu, zajedno sa bendžistom Timom Rouzom i pevačem Džonom Braunom osnovala je folk trio „Triumvirejt“ (engl. The Triumvirate). Godine 1963. Džejms Hendriks je zamenio Brauna i trio je promenio ime u „Big Tri“ (engl. The Big Three). Winkin', Blinkin' and Nod, njen prvi snimak sa triom, objavila je 1963. kuća Ef-mi rekords.

Kada je Tim Rouz 1964. napustio grupu, Eliotova i Hendriks su sa Kanađanima Zalom Jankovskim i Denijem Doertijem osnovali grupu The Mugwumps. Grupa se održala osam meseci, a potom je Eliotova neko vreme nastupala samostalno. Jankovski je sa Džonom Sebastijanom ponovo formirao grupu „Lavin spunful“ (engl. The Lovin' Spoonful), dok je Doerti sa bračnim parom Filips, Džonom i Mišel, osnovao „Nju džernimen“ (engl. The New Journeyman). Godine 1965. Doerti je konačno ubedio Filipsa da Kes treba da im se pridruži što je Eliotova zvanično i uradila dok su bili na odmoru na Devičanskim ostrvima.

Urbana legenda kaže da se vokalni raspon Kes Eliot povećao za tri tona nakon što je, neposredno pred dolazak u grupu, glavom udarila o bakarnu cev. U intervjuu za magazin Roling stoun, 1968, Eliotova je potvrdila priču:

Istina je. Udarila sam glavom o cev i moj raspon je povećan za tri tona. Oni su cepali tu motku sa strane, prepravljali je, stavljali na plesni podijum. Radnik je ispustio tanku metalnu cev koja me udarila. Dobila sam potres mozga i otišla u bolnicu. Imala sam jaku glavobolju dve nedelje i nakon toga sam počela da pevam više tonove. Istina je. Kunem se Bogom.[3]

Međutim, ljudi koji su je dobro poznavali, kažu da to nije tačno - Eliotova je oduvek imala izvanredan glas. Njeni prijatelji smatraju da joj je priča o cevi poslužila kao uverljivo objašnjenje zašto je Džon (Filips) tako dugo nije primao u grupu, dok je pravi razlog bio u činjenici da je Filips Eliotovu smatrao predebelom.[4]

Mamas end papas[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Mamas end papas

Sa dva ženska člana, The New Journeyman je tražio novo ime. Prema Doertiju, novo ime bendu smislila je sama Eliotova. Na svom veb-sajtu Doerti navodi:

Mišel Filips, Kes Eliot, Deni Doerti i Džon Filips.

Samo smo se izležavali, gledali TV i diskutovali o novom imenu za grupu. The New Journeyman nije bilo ime koje bi pisalo na našoj odeći. Džon je bio za naziv The Magic Cyrcle. To je bilo bezveze, ali niko od nas nije mogao da smisli ništa bolje. U jednom trenutku promenili smo kanal na TV-u i u nekoj emisiji se pojavi neki „anđeo pakla“ (pripadnik velike grupe motorista, obožavalaca motora marke Harli dejvison). Prvo što smo čuli bilo je kako govori drugaru: „Ne uzbuđuj se, Hos. Neki zovu naše žene jeftinim, ali mi njih zovemo našim mamama“. Kes je poskočila: Da! Hoću da budem mama. I Mišel je ustala: Mi smo mame! Mi smo mame! U redu. Pogledao sam Džona. On je pogledao u mene i rekao: Tate? I problem je bio rešen. Nazdravimo za Mame i tate (Mamas and Papas). Posle puno, puno zdravica, Kes i Džon su popadali.[5]

Doerti je objavio da su on i Mišel u vezi što je Eliotovu razljutilo jer je bila zaljubljena u njega. On je jednom prilikom izjavio da ga je Kes čak i zaprosila, ali da je on bio toliko zatečen da joj nije mogao ništa odgovoriti.[6]

Eliotova je bila poznata po svom optimizmu i smislu za humor, pa su je neki smatrali najharizmatičnijim članom grupe. Uspehu grupe su najviše doprineli njena toplina i poseban glas. Pamti se njen vokal u pesmama California Dreamin', Monday, Monday i Words of Love. Poznata je i po solo vokalu u pesmi Dream a Little Dream of Me koju je grupa snimila 1968. nakon vesti da je umro Fabijan Andre, jedan od kompozitora pesme, kojeg je Mišel srela godinu dana ranije. Verzija u interpretaciji Kes Eliot bila je balada, za razliku od skoro svih starijih verzija (uključujući i snimak Net King Kola), koje su bile mnogo brže. Pesma je, u stvari, napisana 1931. kao dens numera za tadašnje noćne klubove.[7]

Zvanični razlog zašto je Kes Eliot napustila grupu je bila njena želja da ostvari solo karijeru. Međutim, neposredan povod za tu odluku bio je incident na jednoj žurci na kojoj je Džon na sav glas izvređao Eliotovu u trenutku dok je razgovarala sa Mikom Džegerom. Uvređena Kes je odmah napustila žurku, a nedugo zatim i grupu.[8]

Ipak, kako je bend bio na vrhuncu popularnosti, uspeli su da je nagovore da se vrati u grupu, pa se su ponovo okupili i izdali novi album, nazvan po imenu grupe.

Nastavili su da snimaju da bi ispunili uslove ugovora sa izdavačkom kućom do izdavanja poslednjeg albuma, 1971.

Solo karijera[uredi | uredi izvor]

Mama Kes u crtanom filmu Skubi Du

Posle raspada grupe, Eliotova je napravila uspešnu solo karijeru. Njena najznačajnija pesma iz tog perioda bila je Dream a Little Dream of Me sa istoimenog albuma objavljenog 1968. u produkciji kuće Dunhill Records iako je ta pesma objavljena nešto ranije te iste godine na albumu The Papas & the Mamas Presented By The Mamas and the Papas. Eliotova je nastupala i u lasvegaskoj Cezarovoj palati za u to vreme visok honorar od 40.000 američkih dolara po nedelji, iako je poseta bila ispod očekivanja.[9]

Često je nastupala u zabavnim TV emisijama i šou-programima tokom 70-ih, od kojih su najpoznatiji Sat sa Džuli Endruz (engl. The Julie Andrews Hour), Šou Džonija Keša (engl. The Johnny Cash Show), Šou Majka Daglasa (engl. The Mike Douglas Show), Šou Endija Vilijamsa (engl. The Andy Williams Show), Hollywood Squares i Šou Karol Bernet (engl. The Carol Burnett Show). Bila je gost-voditelj u emisiji Džonija Karsona The Tonight Show gostujući u još 13 emisija. Eliotova je bila gost panelist nedelju dana krajem 1973. godine u hit emisiji Match Game '73. Nastupila je 1973. u TV specijalu Saga of Sonora sa tadašnjim zvezdama Džil Sent Džonom, Vinsom Edvardsom, Zirom Mostelom i Lesli En Voren. Takođe je pevala džingl Hurry on down to Hardee's, where the burgers are charco-broiled u reklami za Hardijevu brzu hranu.

Nastavila je i sa glumom. Između ostalog, glumila je u filmu Pufnstuf iz 1970. i bila gostujuća zvezda u The New Scooby-Doo Movies,[10] Mladi doktor Kilder (Young Dr. Kildare), Ljubav, američki način (Love, American Style) i Šou Reda Skeltona (engl. The Red Skelton Show)

Iako joj se u početku prefiks „mama“ dopadao, kasnije joj je smetao, što pokazuje i činjenica da se njen poslednji album, snimljen uživo, zove Don't Call Me Mama Anymore (srp. Немој ме више звати „мама“).

Porodica i smrt[uredi | uredi izvor]

Eliot se dvaput udavala. Prvi brak, za Džejmsa Hendriksa, kolegu iz benda, počeo je 1963. To je bila isključivo platonska veza na njegov nagovor, kako bi izbegao poziv u vojsku tokom Vijetnamskog rata.[11] Brak nije ovekovečen prvom bračnom noći i poništen je 1968.[12] 1971, Kes se udala za novinara, barona Donalda fon Videnmena,[13][14] koji je bio naslednik Bavarske baronije. Taj brak završio se razvodom posle par meseci.

Eliotova je rodila ćerku, Oven Vanesu Eliot, 26. aprila 1967. Iako nikada nije javno identifikovala njenog biološkog oca, mnogo godina kasnije, Mišel Filips pomogla je Oven da ga pronađe.[15] Međutim, E! True Hollywood Story televizijska biografija se bavi mogućnošću da je Bitls Džon Lenon otac Eliotove kćerke.[16] Oven je želela da takođe postane pevačica i išla je na turneju sa bivšim članom grupe Bič bojsi, Alom Džardinom.[17]

Na vrhuncu svoje pevačke karijere 1974, Kes je održala dva rasprodana koncerta u Paladijumu, u Londonu. Telefonirala je Mišel posle finalnog koncerta, krajnje ushićena što je oba puta dobila ovacije publike. Potom se odmarala te noći i umrla u snu, a neki izvori navode da je uzrok bio srčani udar.[18]

Odmah nakon njene smrti žuta štampa je počela da širi priču kako se Kes udavila dok je jela sendvič od šunke. Te špekulacije zasnivale su se na izjavama policije koja je, nakon pronalaska tela naglasila da je delimično pojeden sendvič nađen u njenoj sobi i da se možda ugušila dok ga je jela. Međutim, kad je urađena autopsija, nije nađena hrana u njenom dušniku i ustanovljeno je da je razlog smrti bio slabo srce. Ipak, lažna priča već je bila usvojena, a pravi razlog retko kad se pominjao. Takva priča postala je deo popularne kulture.

Pevačica je umrla u istom stanu, broj 12, Kurzon plejs 9, Mejfer, gde je umro i Kit Mun, bubnjar grupe Hu, četiri godine kasnije.[19]

Sahranjena je u Mount Sinej spomen-parku i groblju.

Nakon Eliotine smrti, njena mlađa sestra, Lija Kankel, uzela je starateljstvo nad Kesinom ćerkom Oven, tada starom samo sedam godina. Kankel je takođe pevačica i postigla je uspeh 1984, kao članica grupe Coyote Sisters, sa singlom Straight From The Heart (Into Your Life). Takođe, napisala je nekoliko pesama za sestru. Lija je 1997. dala intervju za televiziju Vi-ejdž-van, za koju je pričala o svojoj poznatoj sestri, u epizodi Mamas & Papas, u sklopu dokumentarne serije Behind the Music.

Počasti i pojavljivanje u popularnoj kulturi[uredi | uredi izvor]

Život i muzika Kes Eliot su bili tema pozorišne predstave u Dablinu, 2004. godine, The Songs of Mama Cass, sa Kristen Kapeli kao glavnim vokalom.[20] Album grupe Krozbi, stils end neš, Greatest Hits, izdat 2005, posvećen je Kes Eliot. Jedan od primera je i pesma Mama, I Remember You Know švedske pop pevačice Merit Bergman.[21]

Britanski film Prelepa stvar (engl. Beautiful Thing) na svom saundtreku sadrži mnoge pesme Mame Kes, a puštane su i u filmu, dok sećanje na Kes igra ulogu u životu jednog lika.

Snimak pesme Make Your Own Kind of Music moguće je čuti u različitim epizodama druge i treće sezone serije Izgubljeni. Njena pesma It's Getting Better se koristi u epizodi Meet Kevin Johnson četvrte sezone iste serije.

Entoni Kidis, pevač grupe Red Hot Čili Pepers, naveo je grupu Mamas end papas, a posebno Eliotovu kao uticaj, u intervjuu za magazin Roling Stoun. Takođe je rekao: „Bilo je vremena kada sam bio stvarno loše i zvuk njenog glasa davao mi je razlog da nastavim dalje.“[22]

Boj Džordž, bivši pevač grupe Kalčer klab i k. d. leng su je takođe naveli kao uticaj[23], kao i Bet Dito, pevačica grupe Gosip, koja je Eliotovu navela kao muzičku i modnu inspiraciju i izjavila: „Odrastajući, zaista sam želela da zvučim kao Mama Kes”.[24][25] Džordž ju je opisao kao „najbolju belu žensku pevačicu svih vremena“.[26]

Solo diskografija[uredi | uredi izvor]

Albumi[uredi | uredi izvor]

  • 1968: Dream a Little Dream - SAD #87
  • 1969: Bubblegum, Lemonade, And... Something for Mama - SAD #91
  • 1969: Make Your Own Kind of Music - SAD #169 (reizdanje albuma Bubblegum, Lemonade, And... Something for Mama sa dodatom hit pesmom sa naslova)
  • 1971: Mama's Big Ones (najveći solo hitovi) - SAD #194
  • 1971: Dave Mason and Cass Elliot - SAD #49
  • 1972: Cass Elliot
  • 1972: The Road Is No Place for a Lady
  • 1973: Don't Call Me Mama Anymore

Singlovi[uredi | uredi izvor]

  • 1968: "Dream a Little Dream of Me" (Mama Kes sa grupom Mamas end papas) - SAD #12 Pop/#2 AC, VB #11
  • 1968: "California Earthquake" - SAD #67
  • 1969: "Move in a Little Closer, Baby" - SAD #58 Pop/#32 AC
  • 1969: "It's Getting Better" - SAD #30 Pop/#13 AC, VB #8
  • 1969: "Make Your Own Kind of Music" - SAD #36 Pop/#6 AC
  • 1970: "New World Coming" - SAD #42 Pop/#4 AC
  • 1970: "A Song That Never Comes" - SAD #99 Pop/#25 AC
  • 1970: "The Good Times Are Coming" - SAD #104 Pop/#19 AC
  • 1970: "Don't Let the Good Life Pass You By" - SAD #110 Pop/#34 AC

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rockhall.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. septembar 2009), Pristupljeno 9. 4. 2013.
  2. ^ Mama Kes na sajtu whosdatedwho.com, Pristupljeno 9. 4. 2013.
  3. ^ Roling stoun magazin, 26. oktobar 1968, br. 20
  4. ^ Priča o cevi sa sajta snopes.com, Pristupljeno 9. 4. 2013.
  5. ^ DennyDoherty.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. oktobar 2008), Pristupljeno 9. 4. 2013.
  6. ^ Članak o Deniju Doertiju sa sajta telegraph.co.uk, Pristupljeno 9. 4. 2013.
  7. ^ Pesma na sajtu songs.rimchiguy.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. decembar 2015), Pristupljeno 9. 4. 2013.
  8. ^ Biografija grupe na sajtu barikada.com[mrtva veza], Pristupljeno 9. 4. 2013.
  9. ^ Cassidy & Shaver 1999, str. 1.
  10. ^ The New Scooby-Doo Movies video na sajtu Jutub
  11. ^ Kes Eliot umrla u 32. godini, Pristupljeno 9. 4. 2013.
  12. ^ Upoznajte grupu The Mugwump Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. februar 2008), Pristupljeno 9. 4. 2013.
  13. ^ 12. juli 1971. Tajm magazin objavljuje da se Kes udala za Videnmena Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. avgust 2013), Pristupljeno 9. 4. 2013.
  14. ^ Za fotografiju, pogledajte sajt Kes Eliot, Pristupljeno 9. 4. 2013.
  15. ^ „California Dreamgirl”. Vaniti fejr. decembar 2007. Pristupljeno 28. 11. 2008. 
  16. ^ basicfamouspeople.com, Pristupljeno 9. 4. 2013.
  17. ^ Bič bojs faks, Pristupljeno 9. 4. 2013.
  18. ^ „Smrt Kes Eliot uzrokovana srčanim udarom” (plaćena arhiva). Njujrok Tajms. 6. 8. 1974. Pristupljeno 20. 6. 2008. 
  19. ^ Wilkes, R. (2001) "Unutar priče: Kurzon plejs 9 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. maj 2008)", Telegraf., Pristupljeno 2. 1. 2008.
  20. ^ „Pop: Kristin Kapeli”. Sandej Tajms (London). 11. 1. 2004. Pristupljeno 30. 10. 2007. 
  21. ^ Sajt Marit Bergman Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. april 2009), Pristupljeno 9. 4. 2013.
  22. ^ Intervju Entoni Kidisa u Roling Stoun magazinu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. februar 2009), Pristupljeno 9. 4. 2013.
  23. ^ Kes Eliot na sajtu veryimportantpotheads.com, Pristupljeno 9. 4. 2013.
  24. ^ Wooten, Amy (6. 9. 2006). „Gossiping with Beth Ditto”. Windy City Times. Pristupljeno 19. 4. 2010. 
  25. ^ Alexander, Hilary (06. 7. 2009). „Beth Ditto's collection for Evans”. Telegraph Media Group. Arhivirano iz originala 24. 05. 2010. g. Pristupljeno 19. 4. 2010. 
  26. ^ Fiegel 2005, str. 372

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kes Eliot na Vikimedijinoj ostavi.
Vikicitat ima citate vezane za članak Kes Eliot.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кес_Елиот&oldid=27555124”