Kilski sporazum

Kristijan Frederik ili Kristijan VIII

Kilski sporazum predstavlja sporazum zaključen 14. januara 1814. godine između Švedske i Danske-Norveške. Kralj Danske je izgubio u Napoleonskim ratovima, pa je morao da preda Norvešku Švedskoj. Zauzvrat je dobio švedske delove Pomeranije.

Sporazum nije sproveden

Međutim Kilski sporazum nikad nije sproveden. Pomeranija je postala deo Pruske, a Norveška je proglasila nezavisnost, usvojila ustav i izabrala Kristijana Frederika za kralja. Nakon kratkog rata Norveške i Švedske, Norveška je ušla u personalnu uniju sa Švedskom po odredbama konvencije iz Mosa. Kilski sporazum je Grenland, Island i Farska ostrva davao Danskoj.

Personalna unija Švedske i Norveške

Kada je Kristijan Frederik čuo za Kilski sporazum, osnovao je pokret za nezavisnost Norveške, sa verovatnim ciljem da se ponovo ujedini sa Danskom. Pokret nezavisnosti je bio dosta uspešan zbog jake želje za nezavisnošću u Norveškoj, ali i i zbog danske podrške pokretu. Skupština Norveške se sastala 10. aprila sa ciljem da se donese ustav. Norveška je proglasila nezavisnost 17. maja 1814. godine. Kristijan Frederik je postao kralj. Posle kratkog rata sa Švedskom i norveškog poraza, zbačen je Kristijan Frederik, a kralj Norveške je postao Karl XIII, koji je bio i kralj Švedske. Stvorena je unija Švedske i Norveške, koja je trajala do 1905. godine.

Kralj Karl XIII

Spoljašnje veze

• Treaty of Kiel (in Swedish and French)