Kim Il Sung

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
U korejskoj tradiciji prezime (Kim) prethodi imenu.
Kim Il Sung
Lični podaci
Datum rođenja(1912-04-15)15. april 1912.
Mesto rođenjaPjongjang, Japanska Koreja
Datum smrti8. jul 1994.(1994-07-08) (82 god.)
Mesto smrtiPjongjang, DNR Koreja
DržavljanstvoDNR Koreja
NarodnostKorejac
Religijaateista, prethodno prezviterijanac
Politička karijera
Politička
stranka		Radnička partija Koreje
Čin
kapetan
(ranije u ratu)

generalisimus DNR Koreje
9. septembar 1948 — 8. jul 1994.
Prethodnikniko
NaslednikKim Džong Il
Predsednik DNRK
28. decembar 1972 — 8. jul 1994.
Prethodnikniko
Naslednikposthumno proglašen Večnim Predsednikom DNRK
Premijer DNRK
9. septembar 1948 — 28. decembar 1972.
Prethodnikniko
NaslednikKim Il
Predsednik Nacionalnog komiteta odbrane DNRK
28. decembar 1972 — 9. april 1993.
Prethodnikniko
NaslednikKim Džong Il
Vrhovni komandant Korejske narodne armije
Generalni sekretar Radničke partije Koreje
11. oktobar 1966 — 8. jul 1994.
Prethodnikon sam (Predsednik Radničke partije Koreje)
NaslednikKim Džong Il
Predsednik Radničke partije Koreje
30. jun 1949 — 11. oktobar 1966.
PrethodnikKim Tu Bong
Naslednikon sam (Generalni sekretar Radničke partije Koreje)
Predsednik Centralne vojne komisije Radničke partije Koreje
1950 — 8. jul 1994.
Prethodnikniko
NaslednikKim Džong Il
Potpis

Kim Il Sung (korej. 김일성; Pjongjang, 15. april 1912 — Pjongjang, 8. jul 1994[1]) bio je lider Demokratske Narodne Republike Koreje, tj. Severne Koreje, od njenog nastanka 1948. pa sve do njegove smrti 1994. godine.

Od 1948. do 1972. bio je premijer, a od 1972. do smrti predsednik Demokratske Narodne Republike Koreje. Njegova faktička vlast proizlazila je iz funkcije predsednika/generalnog sekretara Radničke partije Koreje. Do 1991. godine bio je i Vrhovni komandant Korejske narodne armije, kada je tu dužnost prepustio sinu Kim Džong Ilu. Severna Koreja ga spominje pod titulom „veliki vođa“ a nakon smrti u ustav je upisan kao „večni vođa“. Dani njegovog rođenja i smrti su neradni dani u Severnoj Koreji. Na vlasti ga je nakon smrti nasledio sin Kim Džong Il, što je bio presedan u nasleđivanju vlasti u socijalističkim zemljama. Posthumno je proglašen Večnim predsednikom DNR Koreje.

Detinjstvo[uredi | uredi izvor]

Kuća u kojoj je rođen Kim

Rođen je u selu Mangjongdae 15. aprila 1912. godine, sa imenom Kim Džong Su. Mangjongdae se nalazi na obodu planinskih venaca u blizini Pjongjanga. Dan rođenja Kima se u DNR Koreji obeležava kao Dan sunca.[2] Podaci o njegovom detinjstvu su veoma oskudni. Kasnije je tvrdio da je živeo u veoma siromašnoj porodici koja je pripadala hrišćanskoj verskoj grupi prezviterijanaca. Prema zvaničnim podacima njegova porodica je učestvovala u aktivnostima protiv Japanske okupacije već od početka 1910. godine. Ove aktivnosti su bile usmerene protiv Japanske represije tokom koje je oko 52.000 Korejaca uhapšeno samo u 1912. godini. S obzirom na vrlo jaku kontrolu informacija od kasnijih vlasti Severne Koreje, nije potpuno jasno učešće Kimove familije u ovim aktivnostima. Izvesno je da u njima prednjačila Kimova majka Kang Ban Suk. Kao i mnoge familije i Kimova je izbegla u Mandžuriju 1920. godine zbog Japanske represije.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Još u mladosti pokazivao je izuzetne sposobnosti u organizovanju pre svega militantnih grupa, kao i naklonost komunizmu kao ideologiji.[3] Dana 17. oktobra 1926. godine osnovao je Savez za uništenje imperijalizma, 28. avgusta naredne godine formirao je Savez komunističke omladine Koreje. U jula 1930. formirao je Korejsku revolucionarnu armiju — prvu oružanu organizaciju korejskih komunista. S obzirom da Komunistička partija Koreje bila isključena iz Kominterne zbog nacionalističkog stava, Kim se 1931. priključio Kineskoj komunističkoj partiji. Kim je bio vrlo aktivan u organizaciji borbe protiv Japanskih okupatora i najviše je delovao u gerilskom jedinicama na području severne Kine. Dana 25. aprila 1932. godine organizovao je Korejsku narodno-revolucionarnu armiju i postao njen komandant. Oko 1935. godine Kim je promenio ime u Kim Il Sung, što bi u slobodnom prevodu značilo „postati sunce“. Tih godina bio je komandant gerilske šeste divizije poznate kao „divizija Kim Il Sunga“, koju je činilo nekoliko stotina boraca. S obzirom na naglo jačanje vojnog položaja Japana, Kim je bio prinuđen da 1940. godine pobegne u SSSR. Tamo je bio smešten u kampu sa većinom komunističkih Korejaca, a ubrzo je postao major u Crvenoj armiji.

Vladavina[uredi | uredi izvor]

Kim Il Sung 1946. godine

Kako se rat približavao kraju i kada je bila izvesna pobeda saveznika došlo je do pitanja uređenja Korejskog poluostrva. Staljin je tražio savet od Lavrentij Berija ko bi mogao da bude vođa Koreje. Posle nekoliko susreta sa Kimom, on je njega preložio Staljinu. [4] Kim se vratio u Koreju 22. avgusta 1945. godine posle 8 godina provedenih u egzilu. Dana 10. oktobra 1945. formirao je Centralni organizacioni komitet Komunističke partije Severne Koreje, posle čega je usledilo formiranje drugih masovnih organizacija na severu Koreje. Dana 28. avgusta 1946. godine objedinio je Komunističku partiju Severne Koreje i Novu demokratsku partiju Koreje obrazujući Radničku partiju Koreje. Bio je generalni sekretar Radničke partije Koreje od 1945. do 1966. godine kada postaje predsednik iste.

Premijer[uredi | uredi izvor]

Pod velikim tenzijama se nalazilo celo poluostrvo u posleratnim godinama. UN su pokušavale da sprovedu izbore na teritoriji čitave Koreje. Međutim, pod uticajem SSSR severni deo je brzo formirao zasebnu državu. Odmah nakon formiranja Demokratske Narodne Republike Koreje, 9. septembra 1948. godine, postao je prvi predsednik vlade DNR Koreje. Ubrzo ga zbog graničnog incidenta očekuje veoma turbulentan Korejski rat. Uz veliku pomoć Kine u ljudstvu i Sovjetskog Saveza u oružju, Severna Koreja je uspela da se vrati na pređašnje granice na 38 paraleli. Korejski rat je odneo veliki broj žrtava na obe strane. Procenjuje se da je poginulo preko 1,2 milina ljudi. [5]

U februaru 1953. godine Kimu je dodeljeno zvanje maršala. Tih godina u SSSR se dešavaju određene promene, pre svega zbog smrti Staljina kojeg je Kim izrazito cenio.[3] Samim tim Kim Il Sung, se našao u problemu kao izraziti komunista. Ovi odnosi su se znatno zakomplikovali kad je SSSR vodio Brežnjev. Ipak odnosi sa Sovjetskim Savezom su bili veoma bitan faktor za razvoj Severne Koreje. U tim godinama Kim je uspeao da održi stabilan rast domaće industrije, a samim tim ekonomije. Paralelno sa jačanjem zemlje jačao je i kult ličnosti te je postao nezamenljiv kao vrhovni vođa Severne Koreje.

Predsednik[uredi | uredi izvor]

Kim Il Sung u parlamentu Istočne Nemačke 1984. godine

Posle usvajanja novog Ustava DNR Koreje Kim Il Sung postaje predsednik Severne Koreje. Ubrzo razvija nove odnose sa komunističkim predvodnicima u drugim zemljama. Pre svega sa Erihom Honekerom i Istočnom Nemačkom i Nikolajem Čaušeskuom i Rumunijom. Čaušesku je naročito bio opčinjen Kimovim načinom vladavine.[6] Kim je u dva navrata posećivao tadašnju SFRJ, a od toga jednom je došao da bi prisustvovao Titovoj sahrani.[7] 1980. godine je proglasio svog sina Kim Džong Ila za naslednika, nakon njegovog povlačenja sa predsedničke funkcije. Aprila 1992. godine dobio je titulu generalisimusa DNR Koreje. S obzirom na slabljenje Varšavskog pakta i komunističkih zemalja uopšte, Kim je dobija sve manje pomoći od „crvenog“ bloka. Severna Koreja je početkom 90-ih ušla u veliki problem i nestašicu osnovnih životnih namirnica. Pretpostavlja se da je početkom devedesetih u Severnoj Koreji od gladi umrlo nekoliko stotina hiljada ljudi. [8]Početkom 1994. godine zbog nestašice električne struje naredio je istraživanje u nuklearnoj energiji. Uprkos negodovanju svetskih sila istraživanja su nastavljena sve do jula, kada je američki predsednik Džimi Karter došao do dogovora sa Kimom oko zaustavljanja istraživanja. Činilo se tada da je Kim na putu da zemlju ponovo otvori ka zapadu.

8.jula 1994. godine Kim Il Sung je iznenada umro od srčanog udara. Odmah nakon srčanog udara njegov sin Kim Džong Il je naredio da svi doktori koji su bili uz Kim Il Sunga odmah napuste prostoriju, a da najbolji doktori u Pjongjangu odmah dođu. Ipak, i oni su po dolasku mogli da konstatuju smrt. Njegovo telo je bilo javno izloženo i na stotine hiljada ljudi je dolazilo u mauzolej. Nakon smrti je dobio titulu „večitog vođe“. [9]

Ostalo[uredi | uredi izvor]

Jedan od najvećih spomenika od bronze Kim Il Sunga u centru Pjongjanga

Ženio se dva puta. Prva žena bila mu je Kim Džong Suk, a druga Kim Song Ae. Sa prvom ženom je imao dva sina i jednu ćerku. Najstariji sin Kim Džong Il ga je nasledio nakon smrti, a drugi sin Kim Man Il se udavio 1947. godine zajedno sa svojom ženom. Sa drugom ženom se oženio 1953. godine i veruje se da ima još troje dece sa njom.[10]

Nosilac je velikog broja severnokorejskih i stranih odlikovanja, priznanja i zvanja. Trostruki je heroj DNR Koreje i Heroj rada DNR Koreje. Autor je velikog broja dela štampanih na velikom broju jezika. Njegova sabrana dela štampana su u oko 40 tomova. Njegovi memoari „U korak sa vekom“ štampani su i kod nas. S obzirom da izrazit kult ličnosti koji je ostavio za sobom, u Severnoj Koreji postoji preko 500 njegovih bista i spomenika. Jedan od najvećih bronzanih spomenika ne samo u Koreji nego i čitavom svetu posvećen je njemu i nalazi se u Pjongjangu.[11] Kasnije je pored njegove dodata i bista njegovog sina.[12] Takođe ostalo je nebrojano mnogo portreta, na kojima je veličana njegova slava. Sa narodom je prikazivan u srdačnoj atmosferi ideališući čitavu državu.[13]

Veruje se da je preko milion ljudi ubijeno tokom njegove vladavine u koncentracionim logorima.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Kim Il Sung : Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. Pristupljeno 09. 11. 2013. [mrtva veza]
  2. ^ „RTS :: Dan Sunca u znaku atomske napetosti” (na jeziku: srpski). Rts.rs. 15. 04. 2013. Pristupljeno 09. 11. 2013. 
  3. ^ a b „U Severnoj Koreji opet izašlo sunce: Glas Rusije”. Serbian.ruvr.ru. 15. 04. 2013. Arhivirano iz originala 19. 10. 2013. g. Pristupljeno 09. 11. 2013. 
  4. ^ „Wisdom of Korea”. Ysfine.com. Pristupljeno 09. 11. 2013. 
  5. ^ [1]
  6. ^ „About Nicolae CeauÈ™escu - Portal TOL On-Line Technology”. Articles.portal-tol.net. Arhivirano iz originala 17. 10. 2013. g. Pristupljeno 09. 11. 2013. 
  7. ^ „Tita, ipak, dvaput sahranili :: Istorija sveta ~ Mitovi i Legende ~ Burek.mobi”. Forum.burek.com. Pristupljeno 09. 11. 2013. 
  8. ^ „Vesti online / Štampano izdanje / 24-10-2011 / Svet / Severna Koreja gladuje”. Vesti-online.com. 24. 10. 2011. Arhivirano iz originala 23. 10. 2013. g. Pristupljeno 09. 11. 2013. 
  9. ^ „FOTO: Mladi i naočiti Kim Il Sung razgovara s korejskim seljacima - 1945. - Portal Dnevno Srbija”. Dnevno.rs. Arhivirano iz originala 23. 10. 2013. g. Pristupljeno 09. 11. 2013. 
  10. ^ „ITCC Member Forum Articles”. Itcc.org. Arhivirano iz originala 26. 03. 2007. g. Pristupljeno 09. 11. 2013. 
  11. ^ „Severna Koreja proslavlja godišnjicu rođenja Kim Il Sunga | MEĐUNARODNI RADIO SRBIJA” (na jeziku: (jezik: srpski)). Glassrbije.org. 15. 04. 2013. Arhivirano iz originala 19. 10. 2013. g. Pristupljeno 09. 11. 2013. 
  12. ^ „Severna Koreja: 100 mil dolara za izgradnju kulta ličnosti vladara”. Bizlife.rs. Arhivirano iz originala 19. 10. 2013. g. Pristupljeno 09. 11. 2013. 
  13. ^ „Cveće Za Kim Il Sunga U Beču”. Mojenovosti.com. Pristupljeno 09. 11. 2013. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ким_Ил_Сунг&oldid=27421627”