Kip slobode

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga


Koordinate: 40° 41′ 21" SG Š, 74° 2′ 40" ZGD

Kip slobode*
Svetska baština Uneska

Freiheitsstatue NYC full.jpg
Država Zastava Sjedinjenih Američkih Država SAD
Vrsta kulturna
Kriterijum i, vi
Referenca 307.
Regija Severna Amerika
Istorija upisa u svetsku baštinu
Upis 1984.  (8. sednica)
* Ime kao na zvaničnoj listi svetske baštine.
Regiju je klasifikovao UNESKO.

Kip slobode (engl. Statue of Liberty) je spomenik u Njujorku poznat i pod nazivom „Sloboda osvetljava svet“ (engl. Liberty Enlightening the World). Visok je 46,5 m, čemu treba dodati i 46,9 m visoko postolje. Nalazi se na Ostrvu slobode i predstavlja poklon Francuske Sjedinjenim Američkim Državama kao čin prijateljstva 1886. godine. Skulptor spomenika je Frederik Bartoldi, a unutrašnju konstrukciju je izradio čuveni inženjer Gistav Ajfel (projektant Ajfelove kule).

Popis[uredi]

Kip je visok 46 м sa 47 metarskim postoljem, tako da se vrh nalazi na 93 metara visine iznad zemlje. Kip je težak 205 tona. U obimu je kip 10,6 metara, usta su široka 91 centimetara a kažiprst je dugačak 2,4 metara. Kruna sa sedam zrakova je simbol slobode koju treba da žari kroz sedam mora u sedam kontinenata.

Istorija[uredi]

Kip slobode predstavlja prijateljstvo i pomoć koju je Francuska dala američkim naseljenicima u njihovoj borbi za nezavisnost od Velike Britanije koja je počela 1776. godine. Kip stoji na ostrvcetu ispred Njujorka od 1886. godine. Danas postoji njegova umanjena vrezija u Parizu kao napomena njegovog francuskog porekla.

Noseću konstrukciju Kipa slobode predložio i konsrtuisao je francuski građevinar pored ostalog i konstruktor pariske Ajfelove kula Gistav Ajfel.

Najpre je vajar Frederik Bartoldi predložio mali glineni model u visini dospelog čoveka. Drugi model je bio visine 3 metra. Treći model je bio četiri puta manji od kipa u prirodnoj veličini. Četvrti model je bio u prirodnoj stvarnoj veličini. Po modelu je bila odlivena skulptura u bakru. Gotova skulptura je predata američkoj ambasadi i bila je rastavljena na delove i dopremljena je francuskim brodom u Njujork. U Njujorku je sastavljana dve godine.

Vremenom je kip postao simbol Amerike. Tokom veka koji je prošao došlo je do velikih oštećenja skuppture i rekonstruisana je zahvaljujući javnom dobrovoljnom prihodu sredstava za rekonstrukciju skulpture.

1984. godine Kip slobode je uvršten u kulturnu baštinu UNESCO.

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :