Kirgistan

Iz projekta Википедија

Kirgistan ili Kirgizija (kirgiški Кыргызстан, rus. Кирги́зия, Кыргызста́н) je država u Srednjoj Aziji. Graniči se sa NR Kinom, Kazahstanom, Tadžikistanom i Uzbekistanom. Glavni grad Kirgizije je Biškek (bivši Frunze).

Kыrgыz Respublikasы
Kыrgыzskaя respublika


(Zastava Kirgizije)	(Grb Kirgizije)

Nacionalni moto: ne postoji

Službeni jezik

Glavni grad

Predsednik

Predsednik vlade

Površina
- Ukupno
- % vode

86. u svetu
199.900 km²
3,6%

Stanovništvo
- Ukupno (2000)
- Gustina

111. u svetu
5.264.000
26/km²

Nezavisnost
- Proglašena
- Priznata

Od SSSR-a
31. avgust, 1991.

Moneta

som

Vremenska zona

UTC +5

Himna

Himna Kirgizije

Internet domen

.kg

Pozivni telefonski broj

+996

Veći deo Kirgistana zauzima planinski lanac Tjen Šan i njegovi ogranci. U njemu se, na krajnjem istoku zemlje, nalazi i najviši vrh, Džengiš čokusu (Vrh pobede, 7.439 m). Na istoku je i najveće kirgisko jezero Isik-Kul. Na jugu zemlje se nalaze ogranci planinskog lanca Pamira. Većina stanovništva koncentrisana je u planinskim kotlinama i pograničnim područjima koja se nastavljaju na nizije i prigorja u susednim državama.

Oko 70% stanovništva čine Kirgizi čiji jezik, vrlo srodan kazaškom, pripada turkijskoj grupi i koji su tradicionalno muslimani suniti. U Kirgistanu žive i Uzbeci (oko 14,5%) i Rusi (oko 9%).

Raspad Sovjetskog Saveza teško je pogodio kirgistansku privredu. Glavni sektori su poljoprivreda i rudarstvo. Izvozi se i električna energija proizvedena u hidroelektranama. U 1999. BDP po glavi stanovnika iznosio je 2.300 USD mereno po PPP-u.

Nakon parlamentarnih izbora u februaru i martu 2005. koje su inostrani promatrači ocenili nezadovoljavajućima te brojnih protestnih akcija po modelu ukrajinske Narandžaste revolucije opozicione snage iz južnog dela zemlje preuzele su vlast, a dotadašnji predsednik Askar Akajev napustio je zemlju.

[uredi] Administrativna podela

Administrativna podela Kirgizije

Države i teritorije u Aziji

Suverene države
Avganistan • Azerbejdžan¹ • Bangladeš • Bahrein • Brunej • Butan • Vijetnam • Gruzija¹ • Egipat³ • Izrael • Indija • Indonezija² • Irak • Iran • Istočni Timor² • Japan • Jemen • Jermenija • Jordan • Južna Koreja • Kazahstan¹ • Kambodža • Katar • Narodna Republika Kina • Kipar • Kirgizija • Kuvajt • Laos • Liban • Maldivi • Malezija • Mijanmar • Mongolija • Nepal • Oman • Pakistan • Rusija¹ • Saudijska Arabija • Severna Koreja • Singapur • Sirija • Sri Lanka • Tajland • Tadžikistan • Turkmenistan • Turska¹ • Uzbekistan • Ujedinjeni Arapski Emirati • Filipini
Entiteti, zavisne teritorije i nepriznate države
Akrotiri i Dekelija • Republika Kina (Tajvan) • Makau • Nagorno-Karabah • Palestina • Hongkong • Turska Republika Severni Kipar

Napomene: (1) Delom u Evropi; (2) delom u Okeaniji; (3) većim delom u Africi.

Države članice Zajednice nezavisnih država
Azerbejdžan • Belorusija • Gruzija • Jermenija • Moldavija • Rusija • Ukrajina • Tadžikistan • Kirgizija • Uzbekistan • Kazahstan Pridružena članica: Turkmenistan