Kirgistan

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kirgiska Republika
Кыргыз Республикасы  (kirgiski)
Киргизская Республика  (ruski)
Himna: Државна химна Киргиске Републике
(kirg. Республикасынын Мамлекеттик Гимни)
(rus. Государственный гимн Киргизской Республики)
Položaj Kirgistana
Glavni gradBiškek
Službeni jezikkirgiski, ruski[1]
Vladavina
 — PredsednikSadir Žaparov
 — PremijerAkilbek Žaparov
 — Predsednik Jogorću KenešaNurlanbek Šakiev
Istorija
Nezavisnost31. decembar 1991. od SSSR
Geografija
Površina‍
 — ukupno198.500 km2 (86)
 — voda (%)3,6
Stanovništvo‍
 — 2014.[2]5.776.570 (112)
 — gustina29,1 st./km2
Ekonomija
Valutasom
 — stoti deo valute‍KGS‍
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC +6 (KGT)
Internet domen‍.kg‍
Pozivni broj+996

Kirgistan ili Kirgizija (kirg. Кыргызстан;[3] rus. Киргизия, Кыргызстан), zvanično Kirgiska Republika (kirg. Кыргызстан Республикасы; rus. Киргизская Республика, Кыргызская Республика),[4][5] je država u srednjoj Aziji [6]. Graniči se sa NR Kinom, Kazahstanom, Tadžikistanom i Uzbekistanom. Glavni grad Kirgistana je Biškek.

Veći deo Kirgistana zauzimaju planinski lanac Tjen Šan i njegovi ogranci. U njemu se, na krajnjem istoku zemlje, nalazi i najviši vrh, Džengiš čokusu (Vrh pobede, 7.439 m). Na istoku je i najveće kirgisko jezero Isik Kul. Na jugu zemlje se nalaze ogranci planinskog lanca Pamira. Većina stanovništva koncentrisana je u planinskim kotlinama i pograničnim područjima koja se nastavljaju na nizije i prigorja u susednim državama. Oko 70% stanovništva čine Kirgizi[7] čiji jezik, vrlo srodan kazaškom, pripada turkijskoj grupi i koji su tradicionalno muslimani suniti. U Kirgistanu žive i Uzbeci (oko 14,5%) i Rusi (oko 9%).[8]

Raspad Sovjetskog Saveza teško je pogodio kirgistansku privredu. Glavni sektori su poljoprivreda i rudarstvo. Izvozi se i električna energija proizvedena u hidroelektranama. U 1999. BDP po glavi stanovnika iznosio je 2.300 USD mereno po PPP-u.[9][10][11] Od nezavisnosti, suverena država je zvanično bila unitarna parlamentarna republika, iako nastavlja da ispašta usled etničkih konflikata,[12][13] pobuna,[14] ekonomskih problema,[15][16] tranzicionih vlada[17] i političkih sukoba.[18] Kirgistan je član Zajednice nezavisnih država, Evroazijske ekonomske unije od 14. maja 2015, Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti, Šangajske organizacije za saradnju, Organizacije islamske saradnje, Turkijskog saveta, zajednice turkofona i Ujedinjenih nacija.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Položaj[uredi | uredi izvor]

Kirgistan je kontinentalna država u srednjoj Aziji. Graniči se sa Kazahstanom, Kinom, Tadžikistanom i Uzbekistanom. Površina države iznosi 199.951,0 km².

Geologija i reljef[uredi | uredi izvor]

Planinski venac Tjen Šan u Kirgistanu

Oko 80% površine države čine planine visoke preko 1500 m, a skoro polovina njih je visoka preko 3000 m. Planinski venac Tjen Šan zauzima preko 80% teritorije države, dok ostali deo države čine doline i kotline. Najveći vrh države nalazi se u vencu Kakšal-Tu, koji predstavlja granicu sa Kinom. Vrh Ženiš čokusu sa visinom od 7439 m je najviši vrh u zemlji.

Kirgistan ima velike rezerve ruda metala, među kojima su zlato i metali retke zemlje. Zbog dominantnog planinskog terena u državi, manje od 8% zemljišta se obrađuje, a obradivo zemljište je skoncentrisano u severnim nizijama i u džepovima doline Fergana.

Vode[uredi | uredi izvor]

Jezero Isik Kul u severoistočnom Tjen Šanu je najveće jezero u Kirgistanu i drugo najveće planinsko jezero na svetu posle Titikake. Veliki snegovi koji padnu tokom zime izazivaju prolećne poplave koje često izazivaju velike štete.

Najvažnija reka u Kirgistanu je Kara Darja, koja teče kroz Fergansku dolinu u Uzbekistan. Ova reka sa drugom kirginstankom rekom Narinom u Uzbekistanu obrazuju reku Sir Darju.

Flora i fauna[uredi | uredi izvor]

Klima[uredi | uredi izvor]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Glavni grad Biškek

Kirgizi su bili nomadski narod koji su živeli u prostoru stepa srednje Azije od reke Jenisej preko Altaja do Bajkalskog jezera. 840. godine su pobedili državu Ujgura i osnovali svoju vlastitu državu u prostoru Altaja i Tjen Šana. S vremenom su se selili prema jugu u prostor srednje Azije gde danas žive. U tom prostoru su živela razna turkijska plemena. 1207. su ih pobedili Mongoli (naslednici Džingis-kana). Kirgizi su tokom veka bili pod velikim uticajem Mongola, Kineza i muslimana te su se mešali s raznim narodima. U 17. st. su Kirgizi ratovali protiv mongolskih Džungura, a u 18. st. su priznali vlast Kineskog carstva za vreme dinastije Ćing. U 19. veku je na prostoru Kirgistana nastao islamski Kanat Kokand unutar kojeg su Kirgizi prihvatili islam. Godine 1876. Rusi su okupirali Kanat Kokand i tada su Kirgizi postali deo Ruske Imperije. Mnogi Kirgizi su iselili u današnji Avganistan.

Godine 1918, na vlast dolaze komunisti nakon velikih borbi između komunista i njihovih protivnika koji su imali značajan uticaj u srednjoj Aziji. Kirgistan postaje deo Sovjetskog Saveza. 1924. je osnovano Kara-Kirgisko autonomno područje, a 1926. Kirgiska Autonomna Sovjetska Socijalistička Republika u sklopu Ruske Sovjetske Socijalističke Republike. 1936. je proglašena Kirgiska Sovjetska Socijalistička Republika koja je bila posebna republika unutar Sovjetskog Saveza i nije bila deo Rusije. Pod sovjetskom vlašću je došlo do dramatičnih promena u kirgiskom društvu. Zabranjuje se nomadizam i osnivaju novi gradovi i sela u koje se naseljavaju Kirgizi. Osniva se industrija i modernizuje poljoprivreda i stočarstvo. Razvija se kultura i književnost te se standardizuje kirgiski jezik koji je 1928. prihvatio latinicu (dotad se pisalo arapskim pismom), a 1941. ćirilicu.

Godine 1990, dolazi do tenzija između Kirgistana i Uzbekistana unutar Sovjetskog Saveza oko područja grada Oš gde živi većina Uzbeka. Došlo je do borbi u kojima je poginulo 300 osoba. 1990. slabi moć komunista, a jača Kirgiski demokratski pokret čiji predstavnici ulaze u parlament. U avgustu 1990. je izabran novi predsednik Askar Akajev. 1991. je glavni grad Frunze preimenovan u Biškek. Nakon raspada Sovjetskog Saveza Kirgistan je 31. avgusta 1991. proglasio nezavisnost. Akajev je pobedio na prvim demokratskim izborima. U državi slabi privreda i jača siromaštvo. To dovodi do nezadovoljstva predsednikom koji je optužen za izbornu prevaru i svrgnut 4. aprila 2005. u Revoluciji lala. Na vlast je došao vođa opozicije Kurmanbek Bakijev.

I Bakijev je zbačen nakon nemira do kojih je došlo 3. aprila 2010. zbog poskupljenja energenata, a koja završava bekstvom i ostavkom dotadašnjeg predsjednika Kurmanbeka Bakijeva.

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Kirgizi

Administrativna podela[uredi | uredi izvor]

Administrativna podela Kirgizije
  1. Biškek (grad)
  2. Batkenska oblast
  3. Čujska oblast
  4. Džalal-Abadska oblast
  5. Narinska oblast
  6. Oška oblast
  7. Talaska oblast
  8. Isik-Kulska oblast
  9. Oš (grad)

Privreda[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Constitution of the Kyrgyz Republic” (PDF). www.refworld.org. Constitution of Kyrgyzstan. „
    Article 5
    1. The state language of the Kyrgyz Republic shall be the Kyrgyz language.
    2. In the Kyrgyz Republic, the Russian language shall be used in the capacity of an official language.    ”     
  2. ^ Nacionalna agencija za statistiku [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. novembar 2013)
  3. ^ Or /ˌkɪərɡɪˈstɑːn/ keer-GIH-stahn or with the stress on the first syllable. See J. C. Wells, Longman Pronunciation Dictionary, 3rd ed. (Harlow, England: Pearson Education Ltd., 2008).
  4. ^ „Vladimir Putin to meet with Azerbaijani delegation”. News.Az. 22. 2. 2018. Arhivirano iz originala 25. 12. 2019. g. 
  5. ^ „BBC News – Kyrgyzstan profile – Leaders”. Bbc.co.uk. 14. 12. 2011. Pristupljeno 26. 3. 2013. 
  6. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Arhivirano iz originala 13. 07. 2011. g. Pristupljeno 09. 04. 2014. 
  7. ^ Kyrgyzstan Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. novembar 2015) in the CIA World Factbook.
  8. ^ 5.01.00.03 Nacionalьnый sostav naseleniя. [5.01.00.03 Total population by nationality]. Bureau of Statistics of Kyrgyzstan (na jeziku: ruski, kirgiski i engleski). 2019. Arhivirano iz originala (XLS) 13. 11. 2018. g. Pristupljeno 17. 05. 2020. 
  9. ^ „World Economic Outlook Database, October 2019”. IMF.org. International Monetary Fund. Pristupljeno 14. 12. 2019. 
  10. ^ „GINI index (World Bank estimate) - Kyrgyz Republic”. data.worldbank.org. World Bank. Pristupljeno 22. 3. 2020. 
  11. ^ „Human Development Index (HDI)”. hdr.undp.org. HDRO (Human Development Report Office) United Nations Development Programme. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  12. ^ „Investigating Kyrgyzstan's ethnic violence: Bloody business”. The Economist. 12. 5. 2011. Pristupljeno 26. 3. 2013. 
  13. ^ „Foreigners in Kyrgyzstan: 'Will We Be Banned, Too?'”. EurasiaNet.org. 15. 6. 2011. Pristupljeno 26. 3. 2013. 
  14. ^ „Kyrgyz private armies incite "permanent revolution" – RT”. Rt.com. 17. 3. 2012. Pristupljeno 26. 3. 2013. 
  15. ^ „Kyrgyzstan: Economy globalEDGE: Your source for Global Business Knowledge”. Globaledge.msu.edu. 20. 12. 1998. Pristupljeno 26. 3. 2013. 
  16. ^ „Kyrgyz Republic Economy: Population, GDP, Inflation, Business, Trade, FDI, Corruption”. Heritage.org. Arhivirano iz originala 25. 02. 2021. g. Pristupljeno 26. 3. 2013. 
  17. ^ „BBC News – Kyrgyzstan profile – Timeline”. Bbc.co.uk. 10. 10. 2012. Pristupljeno 26. 3. 2013. 
  18. ^ „Kyrgyz Unrest”. EurasiaNet.org. Pristupljeno 26. 3. 2013. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Opšte informacije
Državne institucije
Pregled
Vesti
Fotografije

TV emisije

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Киргистан&oldid=27548862”