Kiseonik

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Kiseonik (8O)
N - O - F
 
O
S  
 
 
O-TableImage.png

Tečni kiseonik
Tečni kiseonik

Opšti podaci
Pripadnost skupu nemetali
grupa, perioda VIA, 2
gustina, tvrdoća 1,429 kg/m3, bd
boja bezbojan
Osobine atoma
atomska masa 15,9994 u
atomski radijus 60 (48) pm
kovalentni radijus 73 pm
van der Valsov radijus 152 pm
elektronska konfiguracija [He]2s22p4
e- na energetskim nivoima 2, 6
oksidacioni broj ±2, 1
Osobine oksida nema
Kristalna struktura regularna
Fizičke osobine
agregatno stanje gasovito
temperatura topljenja 50,35 K
(-222,8 °C)
temperatura ključanja 90,18 K
(-182,97 °C)
molska zapremina 17,36×10-3 m³/mol
toplota isparavanja 3,4099 kJ/mol
toplota topljenja 0,22259 kJ/mol
brzina zvuka 317,5 m/s (293 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost 3,44 (Pauling)
2,50 (Alred)
specifična toplota 920 J/(kg*K)
specifična provodljivost bez podataka
toplotna provodljivost 0,02674 W/(m*K)
I energija jonizacije 1313,9 kJ/mol
II energija jonizacije 3388,3 kJ/mol
III energija jonizacije 3388,3 kJ/mol
IV energija jonizacije 7469,2 kJ/mol
Najstabilniji izotopi

Kiseonik (O, latinski oxygenium) je nemetal iz VIA.[1] On je najrasprostranjeniji element na Zemlji - količina kiseonika u zemljinoj kori iznosi 45%. On takođe čini i 20,8% Zemljine atmosfere.

Stabilni izotopi su mu 16O, 17O i18O

Osobine kiseonika[uredi]

Pod normalnim uslovima je u gasovitom agregatnom stanju. Neophodan za opstanak živih bića. Snažan oksidans. U tečno stanje prelazi na -183°C (1.013 bara) podržava gorenje, bez boje, ukusa i mirisa.

Kiseonik u čistom obliku se javlja u vidu molekula O2 i njegove Alotropske modifikacije, ozona O3.[2]

Primena[uredi]

  • U procesima sagorevanja radi postizanja viših temperatura.
  • U metaloprerađivačkoj industriji i metalurgiji za sečenje i zavarivanje, za intenziviranje tehnoloških procesa.
  • U industriji nemetala za postizanje viših temperatura.
  • U hemijskoj industriji za proizvodnju sintenznih gasova, u pirolitičkim procesima ...
  • U ostalim primenama (medicina, biološke nauke, prehrambena industrija, naučnotehnička istraživanja).

Postupak sa gasom[uredi]

Upotreba kiseonika pod pritiskom i upotreba tečnog kiseonika podležu posebnim propisima i merama zaštite.

Nije dozvoljen kontakt kiseonika sa organskim materijalima. Za tečni kiseonik se preporučuju austenitni čelici, aluminijum i legure, bakar i legure. Dozvoljena upotreba fluornih polimera (teflon). Za gasoviti kiseonik je pod određenim uslovima dozvoljena primena ugljeničnih lako legiranih čelika i legura bakra i aluminijuma.

Način dobijanja i distribucije[uredi]

U industriji se dobija rektifikacijom tečnog vazduha na temperaturi ispod -185°C

Najčešće se isporučuje u čeličnim sudovima - bocama, pod pritiskom od 150 bara. Boce su pojedinačne ili u baterijama - paletama sa zajedničkim ventilom za punjenje i pražnjenje, u baterijama sudova - boca trajno ugrađenim na transportno vozilo ili u tečnom agregatnom stanju specijalnim transportnim vozilima do rezervoara korisnika kiseonika.

Izvori[uredi]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Kiseonik