Kitovi

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
"Kit“ se preusmerava ovde. Za članak o naseljenom mestu u Francuskoj, pogledajte Kit (Oaza).
Kitovi
Istorija grupe: rani eocen - danas
Humpbackwhale37.jpg
Sistematika
carstvo: Animalia
tip: Chordata
podtip: Vertebrata
klasa: Mammalia
red: Cetacea
Brisson, 1762
podredovi

Mysticeti
Odontoceti
Archaeoceti (izumrli)

Ekologija taksona

Kitovi (Cetacea) su red sisara koji broji više od 80 vrsta. Svi žive isključivo u vodi.

Kitove odlikuje neobična dugovečnost. Neke vrste, kao npr. grenlandski kit, mogu doživeti i više od 200 godina. Do sada najstariji poznati primerak, mužjak, je uginuo u 211. godini.[1]

Osobine[uredi]

Kitovi su, pored morskih krava, ili morskih sirena, jedini sisari potpuno prilagođeni životu u vodi. Oni čitav svoj život provode u vodi, a na kopnu ne mogu preživeti. Na kopnu bi ih ugušila sopstvena težina, osušili bi se ili bi zbog jako dobre toplotne izolacije uginuli od toplotnog udara. Čitava građa tela kao i sve telesne funkcije su primerene životu u vodi. A uprkos tome, imaju sve najvažnije osobine zajedničke svim sisarima:

  • Kitovi, umesto škrga imaju pluća i moraju disati vazduh. Kako je njihov respiratorni sistem savršeno prilagođen životu u vodi, dugo vremena mogu provesti ispod površine. Udisanje kiseonika znatno je ekonomičnije od njegovog preuzimanja iz vode. Neke vrste kitova mogu s jednim udisajem roniti i do dva sata.
  • Imaju srce čije su radne sposobnosti izvrsne. Za razliku od ribljeg srca, srce kita je podeljeno na više komora. To pomaže da se kiseonik, apsorbovan u krvi, mnogo efikasnije rasporedi u telu.
  • Kitovi su toplokrvne, a ne životinje promenljive toplote kao ribe.
  • Svi kitovi rađaju živu mladunčad i doje ih krajnje masnim majčinim mlekom iz posebnih mlečnih žlezda. Čitav razvoj embriona se odvija u telu majke, i za to vreme se embrion hrani preko placente.

U kitove spadaju neke od najvećih životinja koje su ikada živele na zemlji. Plavi kit (Balaenoptera musculus) je sa svojih 33 metara i 190 tona najveća vrsta na Zemlji živećih životinja, ali i veća od svih svojih fosilnih predaka[2], dok je ulješura (Phuseter catodon) najveći mesožder koji je ikada živeo na Zemlji.

Spoljašnji izgled[uredi]

Izgled kitovog tela jako je sličan kao kod velikih riba, što govori o njihovoj prilagođenosti životnoj sredini. Telo im je izrazito aerodinamično, a prednji udovi su poprimili izgled peraja. Na leđima imaju leđno peraje koje je kod različitih vrsta različitog izgleda, a neke vrste ga uopšte nemaju. U suštini, leđno peraje uopšte i ne zaslužuje taj naziv, jer kod onih koji ga imaju to je zapravo samo nakupina masnog tkiva. I leđno i prednje peraje kitu služe isključivo za stabilizovanje i upravljanje u vodi. Rep se završava velikim repnim perajem u kojem nema delova kostiju nego je hrskavičasto. Repno peraje je postavljeno vodoravno u odnosu na telo, i to je lako prepoznatljiva razlika u odnosu na ribe čiji rep je uvek okomit. Kitovi plivaju vertikalnim udarcima repnim perajem.

Kitovi uopšte nemaju zadnje udove, kao ni druge telesne izrasline koje bi mogle narušavati aerodinamičnost tela, kao što su uši ili dlaka. Muški polni organi kao i mlečne žlezde uronjeni su u nabore kože.

Svi kitovi imaju izdužene glave, što posebno kod kitova usana poprima ekstremne razmere zbog njihovih izduženih čeljusti. Otvori za disanje su postali svojevrsne mlaznice. Kitovi zubani imaju samo jednu takvu mlaznicu, a kitovi usani dve. One su smeštene na gornjem delu glave tako da kit ne treba izroniti da bi disao. Dovoljno je da iz vode izroni gornji deo glave s disajnim otvorom. Kod izdisanja se vlaga sadržana u izdahnutom vazduhu kondenzuje i stvara tzv. mlaz.

Telo im je obloženo debelim slojem sala. Salo im služi kao toplotni izolator i daje im glatku telesnu površinu. Naročita građa kože i način kako je povezana sa salom omogućuje sitnim nabiranjem smanjenje otpora vode i njenog vrtloženja kod brzog plivanja. Naročito brzi plivači, recimo delfini, imaju znatno bolje aerodinamične osobine od mehaničkog tela potpuno jednakog oblika upravo zahvaljujući takvoj funkciji kože, što je eksperimentima dokazano.

Kostur[uredi]

Kitov kostur uglavnom nema kompaktnih kostiju, jer ga voda stabilizuje. Zbog toga su uobičajene kompaktne kosti kopnenih sisara kod kitova zamenjene lakšim i elastičnijim. Osim toga, na mnogim mestima su koštani elementi zamenjeni hrskavicom a ponegde čak masnim Tkivo (biologija)m što dodatno poboljšava hidrostatične osobine kitovog tela. Kod kitova se samo u uvu i na zadnjem delu nalazi jedna vrsta kostiju izuzetne gustine tako da podseća na porculan. Ta kost ima naročita akustična svojstva i provodi zvuk bolje od svih drugih kostiju.

Prednji udovi kitova oblikom podsećaju na vesla. Građeni su od skraćene podlaktice i izduženih kostiju prstiju radi stabilizovanja i pomaganja kretanju, a međusobno su povezani hrskavicom. Jedini gibak zglob je rameni dok su svi drugi (osim kod amazonskog delfina) nepokretni. Kako kretanje kitova kopnom više nije potrebno, a kod velikih kitova zbog težine ne bi ni bilo moguće, zadnji udovi su potpuno zakržljali i postoje još samo kao kosturni rudiment.

Način života[uredi]

Većina kitova su izraženo druželjubive životinje s visoko razvijenim društvenim međuodnosima. Samo nekoliko vrsta žive u parovima ili kao samci.

Grupe kitova, koje se često zovu škole, sastoje se najčešće od 10 do 50 životinja. U određenim okolnostima (u slučaju masovne pojave hrane ili u razdoblju parenja) grupe mogu brojati i daleko više od 1000 jedinki. Pri tome je moguće i druženje s drugim vrstama kitova.

Pojedine škole imaju čvrsto utvrđenu hijerarhiju, pri čemu se mesto u hijerarhiji utvrđuje ugrizima, guranjem ili sudaranjem. Ponašanje unutar grupe postaje agresivno samo u krajnje stresnim situacijama kao što su nedostatak hrane ili u zatočeništvu. U normalnim okolnostima kontakti se uspostavljaju vrlo miroljubivo i ljubazno. Veliku ulogu pri tome igra kontaktno plivanje, uzajamno glađenje perajima i dodirivanje noseva. Isto tako, poznata su i razigrana ponašanja, iskakanje iz vode, izvođenje salta i udaranje perajima po površini vode. Takvom su ponašanju sklone i odrasle životinje.

Za sporazumevanje kitovi ispuštaju glasove slične pevanju koji se šire stotinama kilometara daleko. Novija istraživanja su pokazala, da svaka grupa kitova razvija svoju tipičnu pesmu. Ponekad se neki kit može prepoznati po svojoj specifičnoj nezamenjivoj pesmi. Kako grupe ili pojedini kit iz sezone u sezonu menja samo jedan manji deo svoje pesme, neki stručnjaci smatraju da je moguće po sličnosti pesme razaznati međusobnu srodnost pojedinih grupa kitova.

Love u grupi, a često se pri tome udružuju i s drugim vrstama. Tako mnoge vrste delfina imaju lovačke pohode na velika jata riba zajedno s velikim tunama. Čitave škole orki (Orcinus orca) zajedno love druge, čak i veće kitove. Grbavi kitovi zaokruže jato manjih riba pa ispuštanjem mehurića naprave zavesu oko njih što izbezumljenu lovinu navede da se zbije u svojevrsnu kuglu u koju se oni onda stušte otvorenih usta i tako ih love.

Razmnožavanje[uredi]

Kod većine vrsta kitova je utvrđeno da im je vreme razmnožavanja povezano uz godišnja doba, a sazrevanje jajašaca se vremenski podudara s razdobljem intenzivne aktivnosti testisa mužjaka. To razdoblje se kod velikog broja vrsta podudara s njihovim sezonskim selidbama. Većina kitova zubana ne zasniva za vreme parenja trajne veze, a kod velikog broja vrsta ženke se u jednoj sezoni pare s više mužjaka. Za razliku od njih, kitovi usani su uglavnom monogamni tokom jedne sezone parenja, ali ni oni ne zasnivaju trajne veze.

Ženke nose mladunce od 9 do 16 meseci, a trajanje skotnosti ne zavisi od veličine vrste. Kitovi po pravilu donose na svet jedno mladunče, a ako se rode blizanci, jedan mladunac uglavnom ugine, jer majka nema dovoljno mleka da podigne oba mladunca. Porođaj uglavnom počinje s izlaskom repa. Na taj se način opasnost od utapanja novorođenčeta svodi na minimum. Nakon rođenja se mladunče brzo gura na površinu radi prvog udisaja vazduha. Snimljene su scene prave pomoći „babica“, drugih ženki koje se okupe oko ženke koja rađa i koje uzrujano plivaju oko rodilje i one gurkanjem dovode mladunca do prvog udisaja na površinu. Taj proces je dokumentovan kod nekih vrsta delfina, pa se veruje da je slično i kod drugih vrsta kitova. Dojenje se razlikuje od dojenja sisara. Majka doslovno štrca mleko u usta mladunca jer kitovi nemaju usne pa nisu u stanju sisati.

Razdoblje dojenja je uglavnom dugo, i kod velikog broja vrsta je duže od godinu dana, pa je povezanost majke s potomkom izrazito velika. Kod svih vrsta kitova se o podizanju mladunaca brine samo majka. Polnu zrelost kitovi po pravilu dosežu relativno kasno, tek u razdoblju od 7 do 10 godina. Takva strategija razmnožavanja rezultuje s malo potomaka, ali se nadoknađuje velikim procentom preživljavanja mladunaca.

Ugroženost[uredi]

Kitove uglavnom ugrožavaju ljudi. Prirodni neprijatelji kitova su samo neke vrste velikih morskih pasa kao i drugi kitovi, na primer orke koje love male kitove, ali i mladunce velikih kitova. Ugroženost od strane ljudi se može podeliti na dva dela: jedan je direktna ugroženost lovom na njih, a drugi je indirektan i sastoji se od ribolova i zagađenja okoline.

Lov na kitove[uredi]

U srednjem veku su razlog za lov na kitove bile velike količine mesa, trana koji se koristio za gorivo kao i čeljusne kosti koje su služile za gradnju kuća. Krajem srednjeg veka su isplovljavale čitave flote u lov na velike kitove, uglavnom glatke i grenlandske kitove.

Tokom 18. i 19. veka lovljeni su prvenstveno kitovi usani. Većina vrsta izlovljavanih kitova je ozbiljno ugrožena. Neke vrste velikih kitova su jako izlovljavane sve do kasnog 20. veka, čime je populacija tih vrsta dovedena do ruba istrebljenja. Oni su i danas desetkovani jer je njihov prirodni priraštaj vrlo spor. U tom su vremenu potpuno istrebljeni atlantski sivi kit, korejanski sivi kit i biskajski kit.

Ubijanje kitova za komercijalne svrhe je od 1985. u celom svetu zabranjeno do 2005. godine, ali ih se i danas izlovljava s različitim obrazloženjima.

Ribolov[uredi]

Iako uopšte nisu za kitolov zanimljivi, neke vrste malih kitova, kao, recimo, delfini koji spadaju u porodicu kitova zubana, su ozbiljno desetkovani. Oni su često usputne žrtve tunolova jer se zadržavaju u blizini jata tuna. Tunolovci to dobro znaju, i po isprašnim mlazovima delfina određuju položaj jata tuna. Ribari spuštaju mreže oko grupe delfina u očekivanju da će tako uloviti tune. Kad se mreže skupljaju, delfini se u njih ulove i utapaju se. Pri tome se događa još jedan, do danas nerazumljiv fenomen. Delfini, koji u igri skaču iz vode kao pravi akrobati, kad se nađu uz rub mreže ne mogu je „preskočiti“ i iz nje izaći u otvoreno more. Niko još nema odgovor na pitanje zašto je to tako, ali jeste, i mnogi delfini plaćaju životom tu činjenicu. U novije vreme im se pokušava pomoći na način da u zatvoren krug mreže uđu ljudi i spuštaju rub mreže ispod ruba vode kako bi omogućili delfinima da iz nje isplivaju, ali to nije ni približno dovoljno.

Sistematika[uredi]

Red Cetacea se klasično deli na dva podreda:

  • Kitovi usani su dobili ime po usima, rožnatim izraslinama u gornjoj čeljusti koje su na završecima raščlanjeni, a kitovi uz pomoć njih cede plankton iz ogromnih količina vode koju u tu svrhu uzimaju u usta. Kod grenlandskih kitova usi mogu biti i duže od 4 metra.
  • Kitovi zubani, u koje se ubrajaju i delfini, imaju red čunjastih zuba u obe ili samo u donjoj čeljusti. Odlikuju se i sposobnošću snalaženja u okolini pomoću ultrazvuka.

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :