Klinefelterov sindrom

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Klinefelterov sindrom
SinonimXXY sindrom
XXY kariotip
SimptomiIznad prosečna visine, slabiji mišići, loša koordinacija, manje dlaka na telu, rast grudi, manje interesovanje za seks, neplodnost.
KomplikacijeNeplodnost, autoimuni poremećaji, rak dojke, venska tromboembolija, osteoporoza
Vreme pojaveU toku fertilizacije
UzrociDva ili više H hromozoma kod muškarca
Faktori rizikaStarija majka
PrevencijaNema
LečenjeFizikalna terapija, govorna i jezička terapija, savetovanje
PrognozaSkoro normalan životni vek
Frekvencija1:500 do 1:1000 muškaraca

Klinefelterov sindrom je hromozomopatija čiji je uzrok numerička hromozomska aberacija, dizomija X hromozoma muškarca (trizomija polnih hromozoma). Primarne karakteristike su neplodnost i mali, slabo funkcionišući testisi.[1][2] Često su simptomi suptilni i subjekti ne shvataju da su pogođeni.[1] Ponekad su simptomi očigledniji i mogu uključivati slabije mišiće, veću visinu, lošu motoričku koordinaciju, manje dlaka na telu, rast grudi i manje interesovanje za seks.[1] Često se ovi simptomi primećuju tek u pubertetu.[3] Inteligencija je obično normalna, ali poteškoće u čitanju i problemi sa govorom su češći.[1]

Iako lek nije poznat, brojni tretmani mogu pomoći.[4] Fizikalna terapija, radna terapija, govorna i jezička terapija, savetovanje i prilagođavanje nastavnih metoda mogu biti korisni.[5] Zamena testosterona se može koristiti kod onih koji imaju znatno niže nivoe.[5] Uvećane grudi se mogu ukloniti operacijom.[5] Otprilike polovina obolelih muškaraca ima šansu da napravi decu uz pomoć potpomognute reproduktivne tehnologije, ali to je skupo i nije bez rizika.[5] Čini se da muškarci XXY imaju veći rizik od raka dojke nego tipični, ali i dalje niži nego kod žena.[6] Ljudi sa ovim stanjem imaju skoro normalan životni vek.[4]

Sindrom je dobio ime po američkom endokrinologu Hariju Klinefelteru.

Simptomi i znaci[uredi | uredi izvor]

Primarne karakteristike su neplodnost i mali testisi koji loše funkcionišu.[3] Često simptomi mogu biti suptilni i mnogi ljudi ne shvataju da su pogođeni.[1] Ponekad su simptomi izraženiji i mogu uključivati slabije mišiće, veću visinu, lošu koordinaciju, manje dlaka na telu, rast grudi i nizak libido.[1] Često se ovi simptomi primećuju tek u pubertetu.[3]

Prenatalni[uredi | uredi izvor]

Procenjuje se da 60% fetusa sa Klinefelterovim sindromom završava pobačajem.[7]

Fizički[uredi | uredi izvor]

Kao bebe i deca, XXY muškarci mogu imati slabije mišiće i smanjenu snagu. Kako rastu, imaju tendenciju da postanu viši od proseka. Možda imaju manju kontrolu mišića i koordinaciju od drugih dečaka njihovog uzrasta.[8]

Tokom puberteta, fizičke osobine sindroma postaju očiglednije; jer ovi dečaci ne proizvode toliko testosterona kao drugi dečaci, imaju manje mišićavo telo, manje dlaka na licu i telu i šire kukove. Kao tinejdžeri, XXY muškarci mogu razviti tkivo dojke[9] i takođe imati slabije kosti i niži nivo energije od drugih muškaraca.[8]

U odraslom dobu, XXY muškarci izgledaju slični muškarcima bez ovog stanja, iako su često viši. Kod odraslih, moguće karakteristike uveliko variraju i uključuju malo ili nimalo znakova zahvaćenosti, mršavu, mladalačku građu i izgled lica, ili zaobljen tip tela sa određenim stepenom ginekomastije (povećano tkivo dojke).[10] Ginekomastija je prisutna kod oko trećine obolelih osoba, nešto veći procenat nego u populaciji XY. Oko 10% muškaraca XXY ima ginekomastiju dovoljno uočljivu da mogu izabrati estetsku operaciju.[11]

Pogođeni muškarci su često neplodni ili imaju smanjenu plodnost. Napredna reproduktivna pomoć je ponekad moguća. Procenjuje se da 50% muškaraca sa Klinefelterovim sindromom može da proizvodi spermu.[12]

Termin "hipogonadizam" u simptomima XXY često se pogrešno tumači kao "mali testisi", kada umesto toga označava smanjenu funkciju hormona testisa/endokrinu funkciju. Zbog (primarnog) hipogonadizma, pojedinci često imaju nizak nivo testosterona u serumu, ali visok nivo serumskog folikulostimulirajućeg hormona i luteinizirajućeg hormona, hipergonadotropni hipogonadizam. Uprkos ovom pogrešnom razumevanju termina, međutim, XXYmuškarci mogu takođe imati mikroorhidizam (tj. mali testisi).

XXY muškarci češće nego drugi muškarci imaju određene zdravstvene probleme, kao što su autoimuni poremećaji, rak dojke, venska tromboembolijska bolest i osteoporoza. Za razliku od ovih potencijalno povećanih rizika, smatra se da se retki recesivni uslovi povezani sa X hromozomom ređe javljaju kod XXY muškaraca nego kod XY muškaraca, pošto se ova stanja prenose geni na X hromozomu, a ljudi sa dva X hromozoma su obično samo nosioci, a ne pod uticajem ovih X-vezanih recesivnih stanja.

Kognitivni i razvojni[uredi | uredi izvor]

Fizički simptomi pokazani na muškom modelu obolelom od Klinefelterovog sindroma.

Može biti prisutan određeni stepen smetnji u učenju jezika ili čitanju, a neuropsihološko testiranje često otkriva deficite u izvršnim funkcijama, iako se ovi deficiti često mogu prevazići ranom intervencijom. Takođe, može doći do kašnjenja u motoričkom razvoju, što se može rešiti kroz radne i fizikalne terapije. XXY mužjaci mogu sedeti, puzati i hodati kasnije od druge bebe; oni takođe mogu imati muke u školi, kako akademski tako i u sportu. Procenjuje se da je 10% muškaraca sa Klinefelterovim sindromom autisti.

Muškarci Klinefelter imaju manji kapacitet verbalne memorije i umerene do ozbiljne nedostatke u razradi i obradi složenih misli i ideja. Dodatne abnormalnosti uključuju smanjenu pažnju, smanjene organizacione sposobnosti i sposobnosti planiranja, nedostatke u rasuđivanju (često predstavljene kao sklonost da se nepreteći stimulansi tumače kao preteći) i nefunkcionalno procesuiranje odluka.

U poređenju sa osobama sa normalnim brojem hromozoma, muškarci pogođeni Klinefelterovim sindromom pokazuju abnormalnosti u ponašanju. Oni su fenotipski prikazani kao viši nivo anksioznosti i depresije, poremećaj regulacije raspoloženja i ozbiljno oštećenje kontrole impulsa. Štaviše, Klinefelter muškarci su manje otvoreni, manje savesni i manje društveni od muškaraca sa normalnim hromozomskim sastavom. Ove neurokognitivne abnormalnosti su najverovatnije posledica prisustva dodatnog X hromozoma, na šta ukazuju studije sprovedene na životinjskim modelima koji nose dodatni X hromozom.

Nastanak[uredi | uredi izvor]

Klinefelterov sindrom nije nasledno stanje.[13] Starost majke je jedini poznati faktor rizika.[14] Žene sa 40 godina imaju četiri puta veći rizik za dete sa Klinefelterovim sindromom nego žene stare 24 godine.[15]

Dodatni hromozom se zadržava zbog događaja nedisjunkcije tokom očeve mejoze I, mejoze majke I ili mejoze majke II (gametogeneza). Relevantna nedisjunkcija u mejozi I nastaje kada se homologni hromozomi, u ovom slučaju X i Y ili dva X polna hromozoma, ne razdvoje, stvarajući spermu sa X i Y hromozomom ili jaje sa dva X hromozoma. Oplođenje normalnog (X) jajeta ovom spermom proizvodi XXY potomstvo (Klinefelter). Oplođenje duplog X jajeta normalnom spermatozoidom takođe proizvodi XXY potomstvo (Klinefelter).[16]

Drugi mehanizam za zadržavanje dodatnog hromozoma je kroz događaj nedisjunkcije tokom mejoze II u jajetu. Nedisjunkcija nastaje kada sestrinske hromatide na polnom hromozomu, u ovom slučaju X i X, ne uspeju da se razdvoje. Proizvedeno je XX jaje, koje kada se oplodi Y spermom, daje XXY potomstvo. Ovaj XXY raspored hromozoma je jedna od najčešćih genetskih varijacija XY kariotipa, koja se javlja kod jednog od 500 živorođenih muškaraca.[17]

Kod sisara sa više od jednog X hromozoma, geni na svim osim jednog X hromozoma nisu eksprimirani; ovo je poznato kao X inaktivacija. Ovo se dešava kod XXY muškaraca, kao i kod normalnih XX žena.[18] Međutim, kod XXY muškaraca, nekoliko gena koji se nalaze u pseudoautozomalnim regionima njihovih X hromozoma imaju odgovarajuće gene na svom Y hromozomu i mogu da se eksprimiraju.[18]

Varijacije[uredi | uredi izvor]

Stanje 48, XXYY ili 48, XXXY javlja se kod jednog od 18.000–50.000 rođenih muškaraca. Incidenca 49, XXXXY je jedan na 85.000 do 100.000 muških rođenih.[19] Ove varijacije su izuzetno retke. Dodatni hromozomski materijal može doprineti srčanim, neurološkim, ortopedskim i drugim anomalijama.

Nasumična X-inaktivacija[uredi | uredi izvor]

Žene obično imaju dva X hromozoma, pri čemu se polovina njihovih X hromozoma isključuje rano u embrionalnom razvoju. Isto se dešava i sa ljudima sa Klinefelterovim, uključujući u oba slučaja mali procenat pojedinaca sa iskrivljenim odnosom između dva X-a.[20]

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Čini se da je životni vek osoba sa Klinefelterovim sindromom smanjen za oko 2,1 godinu u poređenju sa opštom muškom populacijom.[21] Ovi rezultati su i dalje upitni podaci, nisu apsolutni i potrebno im je dodatno testiranje.[22]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development (na jeziku: engleski), 2021-10-24, Pristupljeno 2021-11-12 
  2. ^ Visootsak, Jeannie; Graham, John M (2006-10-24). „Klinefelter syndrome and other sex chromosomal aneuploidies”. Orphanet Journal of Rare Diseases. 1: 42. ISSN 1750-1172. PMC 1634840 Slobodan pristup. PMID 17062147. doi:10.1186/1750-1172-1-42. 
  3. ^ a b v „How do health care providers diagnose Klinefelter syndrome (KS)?”. https://www.nichd.nih.gov/ (na jeziku: engleski). decembar 2016. Pristupljeno 2021-11-12.  Spoljašnja veza u |website= (pomoć)
  4. ^ a b „Is there a cure for Klinefelter syndrome (KS)?”. https://www.nichd.nih.gov/ (na jeziku: engleski). decembar 2016. Pristupljeno 2021-11-12.  Spoljašnja veza u |website= (pomoć)
  5. ^ a b v g „What are the treatments for symptoms in Klinefelter syndrome (KS)?”. https://www.nichd.nih.gov/ (na jeziku: engleski). decembar 2016. Pristupljeno 2021-11-12.  Spoljašnja veza u |website= (pomoć)
  6. ^ Brinton, Louise A. (2011). „Breast Cancer Risk Among Klinefelter Syndrome Patients”. Acta Paediatrica (Oslo, Norway : 1992). 100 (6): 814—818. ISSN 0803-5253. PMC 4024394 Slobodan pristup. PMID 21241366. doi:10.1111/j.1651-2227.2010.02131.x. 
  7. ^ „Klinefelter Syndrome: Practice Essentials, Pathophysiology, Epidemiology”. 2020-04-27. 
  8. ^ a b „Klinefelter Syndrome”. 2012-11-27. Arhivirano iz originala 27. 11. 2012. g. Pristupljeno 2021-11-12. 
  9. ^ „47, XXY (Klinefelter syndrome)”. 2014-07-30. Arhivirano iz originala 30. 07. 2014. g. Pristupljeno 2021-11-12. 
  10. ^ Klinefelter, Harry F. (1986). „Klinefelterʼs Syndrome”. Southern Medical Journal. 79 (9): 1089—1093. PMID 3529433. doi:10.1097/00007611-198609000-00012. .
  11. ^ „Klinefelter Syndrome (KS)”. https://www.nichd.nih.gov/ (na jeziku: engleski). decembar 2016. Pristupljeno 2021-11-12.  Spoljašnja veza u |website= (pomoć)
  12. ^ „What are the treatments for symptoms in Klinefelter syndrome (KS)? | NICHD - Eunice Kennedy Shriver National Institute of Child Health and Human Development”. 2020-07-09. Arhivirano iz originala 09. 07. 2020. g. Pristupljeno 2021-11-12. 
  13. ^ „Klinefelter syndrome - Genetics Home Reference”. 2017-01-30. Arhivirano iz originala 30. 01. 2017. g. Pristupljeno 2021-11-12. 
  14. ^ Kanakis, George A.; Nieschlag, Eberhard (2018). „Klinefelter syndrome: More than hypogonadism”. Metabolism. 86: 135—144. PMID 29382506. S2CID 3702209. doi:10.1016/j.metabol.2017.09.017. .
  15. ^ Tuttelmann, F.; Gromoll, J. (12. 3. 2010). „Molecular Human Reproduction.”. academic.oup.com. 16 (6): 386—395. PMID 20228051. doi:10.1093/molehr/gaq019. Pristupljeno 2021-11-12. 
  16. ^ „Klinefelter syndrome: MedlinePlus Genetics”. medlineplus.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-11-12. 
  17. ^ „Klinefelter Syndrome”. 2012-11-27. Arhivirano iz originala 27. 11. 2012. g. Pristupljeno 2021-11-12. 
  18. ^ a b Chow, Jennifer C.; Yen, Ziny; Ziesche, Sonia M.; Brown, Carolyn J. (2005). „Silencing of the Mammalian X Chromosome”. Annual Review of Genomics and Human Genetics. 6: 69—92. PMID 16124854. doi:10.1146/annurev.genom.6.080604.162350. .
  19. ^ Hassold, Terry; Pettay, Dorothy; May, Kristin; Robinson, Arthur (1990). „Analysis of non-disjunction in sex chromosome tetrasomy and pentasomy”. Human Genetics. 85 (6). ISSN 0340-6717. PMID 1977687. S2CID 13366202. doi:10.1007/bf00193591. 
  20. ^ Kinjo, Kenichi; Yoshida, Tomoko; Kobori, Yoshitomo; Okada, Hiroshi; Suzuki, Erina; Ogata, Tsutomu; Miyado, Mami; Fukami, Maki (2020-01-24). „Random X chromosome inactivation in patients with Klinefelter syndrome”. Molecular and Cellular Pediatrics. 7 (1): 1. ISSN 2194-7791. PMC 6979883 Slobodan pristup. PMID 31974854. doi:10.1186/s40348-020-0093-x. 
  21. ^ Bojesen, Anders; Juul, Svend; Birkebæk, Niels; Gravholt, Claus H. (2004). „Increased Mortality in Klinefelter Syndrome”. The Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism. 89 (8): 3830—3834. PMID 15292313. S2CID 1767142. doi:10.1210/jc.2004-0777. Pristupljeno 2021-11-12. 
  22. ^ Swerdlow, Anthony J.; Higgins, Craig D.; Schoemaker, Minouk J.; Wright, Alan F.; Jacobs, Patricia A.; United Kingdom Clinical Cytogenetics Group (2005). „Mortality in Patients with Klinefelter Syndrome in Britain: A Cohort Study”. The Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism. 90 (12): 6516—6522. PMID 16204366. doi:10.1210/jc.2005-1077. Pristupljeno 2021-11-12. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Клинефелтеров_синдром&oldid=27439325”