Koala

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Koala
Koala climbing tree.jpg
Status ugroženosti:
Status iucn2.3 NT sr.svg
Niži stepen opasnosti - skoro ugroženi takson (IUCN 2.3)[1]
Sistematika
carstvo: Animalia
tip: Chordata
klasa: Mammalia
infraklasa: Marsupialia
red: Diprotodontia
podred: Vombatiformes
porodica: Phascolarctidae
rod: Phascolarctos
Binomijalna nomenklatura
Phascolarctos cinereus
(Goldfuss 1817)
Ekologija taksona

Koala (lat. Phascolarctos cinereus) je australijski torbarski biljojed i jedini živi predstavnik istoimene familije Phascolarctidae.

Naseljava obalska područja istočne i južne Australije, od blizine Adelejda do južnih delova rta Jork. Koale Južne Australije su intenzivno lovljene tokom 20. veka, pa su repopulisane sa koalama u Viktoriji. Na Tasmaniji i u Zapadnoj Australiji nema koala.

Ime[uredi]

Reč koala dolazi od reči aboridžinskog australijskog jezika (Daruk jezika) gula.[2] Opšte je prihvaćeno da je naziv „koala“ aboridžinska reč i znači „bez vode“. To je zbog činjenice da koale zapravo ne piju vodu, ili veoma retko, što zavisi od njihove ishrane koja se sastoji od lišća eukaliptusa koja sadrže dovoljnu količinu vode u sebi.

Rani evropski doseljenici u Australiji su dali ime koali starosedelački medved. Koale se i danas ponekad nazivaju koala medvedi, što je pogrešno, jer one ne pripadaju porodici medveda. Štaviše, koale čak nisu ni placentalni sisari, oni su primitivni sisari - torbari. Njihovo naučno ime (Phascolarctos cinereus) dolazi od grčkih reči phaskolos što znači „torba“ i arktos što znači „medved“. Epitet cinereus na latinskom jeziku znači „pepeljasta boja“.

Podvrste[uredi]

Tri podvrste koala su opisane. Prema Bergmanovom pravilu, jedinke koje žive na jugu gde je hladnija klima su veće. Viktorijanska koala (P. cinereus victor) ima duže i deblje krzno sa svetlijim čokoladno-braon nijansama boje na leđima i podlakticama i raščupane bele uši. Mužjaci ovih koala teže 12 kg, dok su ženke nešto manje, 8,5 kg. S druge strane, u tropskim i suptropskim predelima Kvinslenda koale, latinskog imena P. cinereus adustus, su manje (mužjaci teže 6.5 kg, a ženke samo 5 kg), svetlije i imaju sivu, prljavu boju krzna koje je tanje i kraće od južnijih koala. Treća podvrsta koala je iz Novog Južnog Velsa (P. cinereus cinereus). Fosili koala su relativno retki, ali neki nađeni u severnoj Australiji su stari 20 miliona godina. Na osnovu drugih fosila, starih 50.000 godina, džinovske koale su naseljavale južne regione Australije.

Fizički opis[uredi]

Koala na drvetu.

Spoljašnji izgled koale je najsličniji izgledu vombata, ali koala ima deblje, raskošnije krzno, mnogo veće uši, duže udove koji su opremljeni velikim, oštrim kandžama prilagođenim za penjanje po drveću. Masa varira od otprilike 14 kg kod većih, južnijih mužjaka, do 4 kg kod manjih, severnijih ženki. Koala je jedna od malo vrsta sisara koji imaju otisak prstiju. Zapravo, otisak prstiju koala je osobito sličan otisku prstiju čoveka; čak i pod elektronskim mikroskopom bi bilo teško razlikovati ova dva otiska.

Mozak koale je neobično malih dimenzija; oko 40% kranijalne šupljine je ispunjeno tečnošću. To je jedina životinja sa tako smanjenom veličinom mozga.[3]

Generalno je tiha i mirna životinja, ali mužjaci proizvode veoma glasne oglašavajuće zvukove u vreme sezone parenja koji se mogu čuti sa daljine od skoro jednog kilometra. Ne postoje tačne informacije o životnom veku koala, ali se zna da koale u zatočeništvu žive i do 15 godina; s tim da ženke mogu poživeti i do 20, dok mužjaci do 13 godina.

Životni ciklus[uredi]

Ženke stiču polnu zrelost sa 2 do 3 godine, a mužjaci sa 3 do 4 godina. Ako je u zdravom stanju, ženka koale može da na svet donese po jedno mladunče svake godine za otprilike 12 godina. Ženka je bremenita 35 dana i veoma retko se rađaju dva mladunčeta. Parenje traje od decembra do marta, tj. za vreme leta Južne hemisfere.

Mladunče koale se rađa bez dlake, slepo i gluvo. Kada se rodi, veličine zrna pasulja, dopuzi do stomaka majke u torbu. U torbi će provesti oko šest meseci hraneći se samo majčinim mlekom. Za to vreme mu rastu dlaka, oči i uši. Sa 30 nedelja počinje da jede polutečan oblik majčinog ekskreta. Beba koala će sa majkom ostati narednih šest meseci ili više, držeći se za njena leđa i hraneći se mekim delovima lišća. Mladi mužjaci često ostanu u majčinskom dometu dok ne napune 2 ili 3 godine.

Ekologija i ponašanje[uredi]

Koala skoro ceo svoj životni vek provede na drveću eukaliptusa. Kao i vombati i lenjivci, i koale imaju spor metabolizam za sisara (što čuva energiju), spavajući i po 20 sati dnevno. Ove životinje provode 3 od 5 njihovih aktivnih sati jedući, u bilo koje doba dana, obično noću. Prosečna koala pojede 500 grama lišća eukaliptusa dnevno, žvaćući ga u svojim snažnim vilicama pretvarajući ga u finu kašu dok ga ne proguta. Koale ponekad jedu zemlju, koru drveta i šljunak da bi lakše svarile hranu. Hrana se vari u narednih 100 sati uz pomoć posebnih mikroba koji žive u njihovim crevima da bi se iskoristio svaki hranljivi molekul. Postoji više faktora koji određuju kojim će lišćem, od 800 vrsta drveća eukaliptusa, koala da se hrani.

Status[uredi]

Koale su se lovile skoro do istrebljenja u ranim godinama 20. veka, uglavnom zbog krzna. Koale zahtevaju velike površine zdravih i povezanih šumskih oblasti, prelazeći velike razdaljine između drveća. Neprekidni rast stanovništva obalnih delova kontinenta ne prestaje da krči te šume praveći mesta za puteve, poljoprivredne i stambene oblasti. Ostale opasnosti dolaze od šumskih i domaćih životinja, saobrađaja i zaraza.

Koale nastanjuju četiri države u Australiji: u Kvinslendu su česte i najmanje zabrinjavajuće životinjske vrste[4] ; u Novom Južnom Velsu su popisane kao ugrožene[5] ; u Južnoj Australiji koale su retke[6] ; dok populacija koala u Viktoriji se smatra naprednom i u velikom broju.[7]

Zanimljivosti[uredi]

  • Koala je 1971. godine proglašena za nacionalnu životinju Kvinslenda.

Reference[uredi]

  1. ^ Australasian Marsupial & Monotreme Specialist Group (1996). Koala. 2006 IUCN crvena lista ugroženih vrsta. IUCN 2006. Dobavljeno: 2006-05-09.
  2. ^ Koala, Pristupljeno 9. 4. 2013.
  3. ^ Flannery, T.F. (1994). The Future Eaters: An ecological History of the Australasian Lands and People. Sydney: Reed New Holland. стр. 86. 
  4. ^ Queensland Parks and Wildlife Service. „EPA/QPWS Koala designation“. 
  5. ^ New South Wales Parks and Wildlife Service. „NSWPWS Koala designation“. 
  6. ^ Australian Koala Foundation. „Koala conservation status (FAQs)“. 
  7. ^ Department of Sustainability and the Environment. „Victorian Koala designation“. 

Literatura[uredi]

  • Flannery, T.F. (1994). The Future Eaters: An ecological History of the Australasian Lands and People. Sydney: Reed New Holland. стр. 86. 

Spoljašnje veze[uredi]