Kovač

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Disambig.svg
Za drugo značenje, pogledajte članak Kovač (višeznačna odrednica).

Kovač

‎‎Kovač je zanatlija specijalizovan za obradu gvozdenih metalnih predmeta kao ‎što su kapije od kovanog gvožđa, razne rešetke, nameštaj, ‎skulpture, oružje, ukrasni i sakralni predmeti, kuhinjski pribor i alat. ‎Uopšteno govoreći, kovači se ne bave obradom metala koji nisu gvožđe, kao što ‎su kalaj, bronza, bakar i slično. Njihovom obradom se bave samo usko ‎specijalizovane zanatlije. U početku, kovači gotovo da nisu pravili dekorativne ‎predmete (zbog relativno brzog rđanja gvožđa). Pronalaskom nerđajućeg čelika to ‎se veoma izmenilo. ‎

Tehnologija[uredi]

Kovač pri radu

Kovači rade tako što zagrevaju komad metala (kovano gvožđe ili čelik) dok on ne ‎postane dovoljno mekan da bi se oblikovao po želji na nakovnju pomoću čekića ‎ili drugog alata. Zagrevanje se vrši pomoću propana, prirodnog gasa, uglja, ‎ćumura, ili koksa. Savremeni kovači upotrebljavaju za zagrevanje metala i ‎oksiacetalenske baklje, kao i specijalne električne peći. Osim toga što se ‎koristi za omekšavanje metala, zagrevanje se može koristiti i u druge metalurške ‎svrhe. ‎‎

Kovač uz pomoć meha dobro razgori vatru u koju stavlja komade metala koje želi da obrađuje. Potom, kada metal postane dovoljno mek da može da se obrađuje uzima ga kliještima i stavlja na nakovanj. Jednom rukom drži kliješta sa komadom metala a drugom rukom uz pomoć čekića ga udara - obrađuje - oblikuje. Pri tome mora biti brz, jer se komad brzo hladi i ponovo postaje čvrst. Zato ga ponovo stavlja u vatru. Po nekad, kada je obrada završena, komad se onako vruć potapa u ulje i time kali. Kaljenjem gvozdeni komad postaje tvrđi ali i krtiji.

Kovač pri radu

Kada je u pitanju obrada većeg komada gde se traži veća snaga, tada kovač radi sa pomoćnikom. Kovač drži i okreće komad po potrebi i udara ga manjim čekićem i time obeležava mesto svome pomoćniku koji sa dve ruke velikim čekićem udara po mestu koje mu je pokazano. Pri tome se naizmenično čuju dva različita zvuka malog i velikog čekića.

Rad sa čelikom[uredi]

Osobenost kovačkog zanata je i to da kada se radi sa čelikom on može zagrevati, a ‎zatim uronjavati u vodu. Svrha ovoga je da se dobije specifična struktura metala. ‎Uronjavanjem u vodu krt čelik ojačava ali i postaje pogodniji za obradu. Ovo ‎zahteva zagrevanje metala do određene temperature. Kod mnogih tipova čelika pri ‎ovom procesu na površini metala se može videti oksidaciona boja. Različite ‎upotrebe zahtevaju različite kombinacije čvrstine i otpornosti, a samim tim i ‎različite načine obrade metala. Vešti kovači su u stanju da isti komad metala ‎obrade na nekoliko mesta na različite načine. Na primer, prednji deo čekića je ‎uvek tvrđi od zadnjeg dela što čini alatku izdržljivom i čvrstom. U Japanu ‎kovači prave mačeve katane sa izuzetno čvrstim prednjim sečivom, dok drugi deo ‎sečiva ostaje mekši. ‎

Kovačka vatra

Rad sa obojenim metalima[uredi]

Kovači rade sa 'obojenim' metalima, pogotovo sa gvožđem (vidi: kovano gvožđe), ‎dok ostali metalci rade sa 'neobojenim' metalima, kao što su kalaj i olovo). ‎Termin 'obojeni' metali potiče od sloja oksida koji se formira na površini ‎metala tokom zagrevanja, tzv. vatrene skale. Obojeni metali imaju tamniju vatrenu ‎skalu, dok neobojeni metali imaju svetliju, a neki je uopšte i nemaju. Umetnost ‎obrade dragocenih metala (uglavnom zlata i srebra) se naziva zlatarstvo. ‎Poslednjih godina kovanje nerđajućeg čelika je u sve većem porastu, naročito zbog ‎potreba u graditeljstvu. ‎

Užareni metal koji obrađuje kovač

Kovački proizvodi[uredi]

Nekada (početkom 20. veka) spektar proizvoda kovača je bio veoma širok. Kovači su pravili:

Kovači, danas, ponegde još prave potkovice za konje i volove, sekire, klanfe, mačeve i noževe. Kod kovanja materijal se po nekada savija i tanji, pa ponovo, kao kad domaćica mesi testo. Materijal postaje slojevit i veoma žilav. Priča (legenda)postoji da prilikom izrade Katane (čuveni Samurajski mač) materijal se 500 puta savija, kuje i kali. Takođe se priča da samurajski mač gotov kada se njime može odseći ekser a da na maču nema ogrebotine.

Neki kovači su se ranije bavili i potkivanjem konja i volova. Potkovica se pomoću eksera pričvrsti konju za kopita ili volu za papke. Naravno, potkovice za konje i volove nisu iste. Pri tome se mora paziti da se ne povredi kopito/papak. Ovo je i opasan posao jer konj može i da se ritne i da povredi potkivača. Postojali su i majstori potkivači koji su se samo bavili potkivanjem konja i volova (krava)

Nova fabrički izrađena sekira se po nekad nosi kovaču da je „poklepa“. To znači da na osnovu potreba domaćina koji ju je doneo on je ponovo, naročito sečivo, stavi u vatru i okali da sečivo bude tvrđe ili mekše.

Kovački alat[uredi]

Kovači umetnici[uredi]

Dolaskom masovne proizvodnje došlo je do smanjenja tržišta za kovače, izuzev u ‎Africi, Indiji, Jugoistočnoj Aziji i Južnoj Americi gde su mnoge zanatlije ‎nastavile da se bave tradicionalnim poslovima. Velika potražnja za umetničkim ‎predmetima od kovanog gvožđa dovela je do pojave nove vrste zanatlija, tzv. kovača ‎umetnika. Pionir ove vrste umetnosti je Filip Simons (Philip Simmons) iz ‎‎Čarlstona u Južnoj Karolini. ‎

Najpoznatiji kovač u antičkoj mitologiji (vidi: grčka mitoligija i rimska ‎mitologija) je bio grčki bog Hefest, odnosno njegov rimski ekvivalent ‎‎Vulkan. Kao kovač bogova pravio je sva njihova oružja, posebno ‎‎munje za Zevsa (tj. rimskog Jupitera), koje je on bacao na ‎zemlju.‎

Verovanja[uredi]

Naći negde isluženu potkovicu koja je spala nekom konju se smatra srećom. Takva se potkovica prikiva iznad ulaznih vrata kuće i smatra se da donosi sreću.

Nakovanj je imao poseban karakter kultnog predmeta. Postojalo je verovanje da nakovanj treba da iskuju devet kovača.

Spoljašnje veze[uredi]