Koverat

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Koverat

Koverat ili koverta (franc. couvert) je zavoj ili omot za pismo.[1] To je vrsta ambalaže za pisane pošiljke.[2] Po pravilu se izrađuju mašinskim putem, a mogu i ručno[3], najčešće savijanjem i lepljenjem papira oblika romboida.[4]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Do danas najstariji očuvani oblik pošiljke sa omotom potiče od Vavilonaca (oko 2000. godine p. n. e.).[5] Oni su, svoje zvanične poruke, da se ne bi oštetile prilikom transporta, obmotavali pečenom glinom, tako da je primalac, morao da polomi omot, kako bi pročitao poruku. U srednjem veku, ručno pisane poruke su se obmotavale papirom, a zatim pečatile voskom. Koverat, kakav danas poznajemo, nastale su sa pojavom britanske i francuske poštanske službe, u 17. veku.[4] Osim organizovanja pošte, uticaj na pojavu ovog izuma imala je i zamena pergamentnog običnim papirom, a uticaj je imao i razvoj evropske buržoazije.[5]

Prva poštanska marka sa likom kraljice Viktorije

U srednjem veku ima više grafičkih dokaza o upotrebi ambalaže za pismo, a 1671. godine, franc. Antoine de Courtin u svom (franc. Nouveau traité de civilité) prvi put pominje kako je na omotaču za pismo ispisana adresa primaoca. Na francuskoj skupštini (1792) zatim je odlučeno da svako pismo mora da ima ispisanu adresu primaoca, kako osoba koja ih nosi ne bi morala da otvara i proverava kome je pošiljka upućena. Još kasnije, 23. februara 1820. godine, takođe je u francuskoj odlučeno da se u Parizu svim ulicama daju imena, a od 1830. godine zvanično je počelo i raznošenje pošte po kućama.[5]

U Londonu je 1837. godine Roulend Hil (engl. Rowland Hill) objavio je prvu brošuru o reformi pošte, u kojoj je predložio uvođenje jedinstvenog omotača, koji bi služio za plaćanje poštarine. Tako je, na njegovu ideju, 1. maja 1840. godine nastala prva poštanska markica, crne boje, u vrednosti od jednog penija, sa svima prepoznatljivim likom kraljice Viktorije, kada je imala 18 godina. Smatrao je da markica tako neće biti krivotvorena. Nalazila se u upotrebi tokom narednih 60 godina, sve dok je kraljica bila na vlasti.[5][6]

Formati[uredi | uredi izvor]

Različiti standardni formati koverata
Tablica formata koverata
Oznaka za format Dimenzije u mm Format papira
C7 90 x 140 posetnice
C6 114 x 162 A4 savija se 2 h = A6
DL 110 x 220 A4 savija se 2 h = 1/3 A4
C6/C5 114 x 229 A4 savija se 2 h = 1/3 A4
C5 162 x 229 A4 savija se 1 h = A5
C4 229 x 324 A4
C3 324 x 458 A3
B6 125 x 176 C6 koverat
B5 176 x 250 C5 koverat
B4 250 x 353 C4 koverat
E4 280 x 400 B4

C format je definisan ISO 269 standardom. DL format (od engl. Dimension Lengthwise) nije standardan. Nešto većih dimenzija, ali dosta praktičniji je format C6/C5, u koji može da stane nekoliko listova papira A4 formata, savijen tri puta, zbog čega se najčešće koristi za slanje poslovne dokumentacije.[4]

Osim ovih formata, postoje koverti sa prozorom, najčešće DL i C5 formata, zatim za avionsku poštu, za pakovanje kompakt-diskova (CD), za posetnice (60 x 95 mm), koverti sa vazdušnim jastucima i drugi.

Adresiranje[uredi | uredi izvor]

Pošiljalac treba da stavi pismo u koverat, i adresira ga. Radi bržeg optičkog čitanja adrese primaoca i efikasnijeg sortiranja pošiljki, na adresnoj strani koverta, odnosno na onoj, na kojoj ne postoji prelom i to paralelno sa dužom stranicom koverta je neophodno upisati adresu primaoca.[7] Na adresnoj strani se inače razlikuju 4 područja, koja služe za[8]:

  • ispisivanje adrese najmanje 15 mm od desne i donje ivice, najmanje 40 mm od gornje ivice i najviše 140 mm od desne ivice
  • označavanje poštarine i otisak žiga, u visini 40 mm od gornjeg, 74 mm dužine od desnog ruba
  • detekciju adrese, najviše 15 mm od leve i desne ivice, 40 mm ispod gornje ivice i 15 mm iznad donje ivice
  • kodiranje, širok 15 mm od donje ivice i dugoj 140 mm od desne ivice pošiljke

U području za ispisivanje adrese primaoca, potrebno je upisati sledeće podatke[9]:

  • ime i prezime ili naziv primaoca
  • ulica, kućni broj, broj ulaza, sprat, broj stana, selo, zaselak, naselje i sl. ili poštanski pregradak s brojem
  • poštanski broj i naziv mesta (po pravilu velikim slovima)
  • naziv ili skraćeni naziv države[10], u slučaju da se radi o međunarodnoj pošiljci

i tim se redosledom ispisuju, jedan ispod drugog.[9] U slučaju da se pošiljka registruje i postoji zahtev za potvrdu o prijemu, u gornjem levom uglu adresne strane, ili na poleđini koverta, potrebno upisati i adresu pošiljaoca. Za unutrašnji saobraćaj može se koristi ćirilica, dok na međunarodnim pošiljkama adresa treba da bude ispisana latinicom, dok ime države, osim latinicom, može da stoji i na pismu zemlje u koju se šalje.[7][a] Dozvoljeno je da se adresa ispiše na posebnom papiru ili platnu i u takvom obliku zalepi za koverat.  Adresa se nikada ne ispisuje grafitnom olovkom.[7]

Specijalni koverti[uredi | uredi izvor]

Sakupljanje poštanskih maraka[uredi | uredi izvor]

Prigodni koverat se specijalno izrađuje za obeležavanje nekog događaja ili jubileja. Obično se ilustruje na levoj strani, crtežom, određenim simbolom ili prigodnim tekstom, sa nalepljenim markama nekog izdanja i žigosan je odgovarajućim prigodnim poštanskim žigom.[12] Koristi se za redovan poštanski saobraćaj, ili u filatelističke svrhe.[13]

Koverat prvog dana (KPD), na engleskom FDC (engl. First day covers), je koverat sa nalepljenim markama, koje su žigosane žigom datuma izdanja, odnosno prvim danom kada počinje da važi novoizdata serija poštanskih marki. Ovakvi koverti obično izlaze sa žigom, koji nosi oznaku "prvi dan“.[12]

Plavi i crveni koverat[uredi | uredi izvor]

Sudsko pismo, je zatvorena pismonosna poštanska pošiljka koju pravosudni organi otpremaju preko javnih poštanskih operatera. Mogu se slati u plavom kovertu, ako se radi o građanskim i privredni pravnim, a crvenom kovertu u krivičnim i prekršajnim stvarima. Uz obe vrste koverata ide i sudska povratnica, koja je po pravilu iste veličine, kao i koverat, perforirana uz rub, tako da se ne oštećuje koverat prilikom odvajanja.[14]

Zapečaćeni koverat[uredi | uredi izvor]

Zapečaćeni koverat je zatvoren i osiguran, tako da ne može lako da se otvori. Pečaćenje se po pravilu vrši utiskivanjem metalnog žiga na poleđini koverta, preko lako rastopljivog pečatnog voska.[15] Umesto žiga, nekada se koristio pečatnjak, naročito oblikovana metalna ploča sa drškom (ili na prstenu), na koji je ugraviran neki znak, slovo ili drugi simbol. Uz njega se za npr. novčane pošiljke (amanetnike) koristio i amanetni konac ili traka, obično u boji nacionalne zastave.[16]

Ostale upotrebe koverata[uredi | uredi izvor]

Ikona, otvoren koverat
  • Koverat ikonu, na displeju mobilnog telefona, mnogi proizvođači koriste za označavanje pristiglih SMS poruka. Slična ikona se koristi i za obeležavanje elektronske pošte, kao simbol potomka „tradicionalne korespondencije“,[17] s obzirom da se mehanizmi sistema elektronske pošte umnogome poklapaju sa mehanizmima klasične pošte. Tako na primer, elektronska pošta, isto kao i klasično pismo, poseduje dva dela: omotnicu, koja odgovara klasičnom kovertu i sadržaj same poruke. Koverat (omotnica) i u ovom slučaju sadrži osnovne podatke potrebne za prenos, kao što su adresa primaoca, podaci o pošiljaocu, prioritet i bezbednosni nivo. Ovi podaci su potpuno odvojeni od same poruke i koriste ih agenti za prenos poruke, kako bi je dostavili na isti način kao što poštari koriste koverat za isporuku klasičnog pisma.[18]
  • Modeli koverata sa obaveznim promotivnim logotipom, kao grafičko-likovni elementi u vizuelnoj komunikaciji i prezentaciji, definišu se u knjizi grafičkih standarda nekog preduzeća ili institucije i pomažu u stvaranju imidža o njima. Osim koverata, ovi grafički standardi mogu uključivati: pečate, štambilje, grbove, posetnice (vizit karte), sprovodnice za faks, memorandume, članske karte, stone zastavice, fascikle, omotnice, identifikacione kartice, koncept za elektronsku poštu, internet prezentaciju, sistem obeležavanja u enterijeru i eksterijeru, na službenim vozilima, promotivnom materijalu i dr.[19][20]
  • Deblji ili puniji koverat u žargonu se odnosi na veće[21][22][23], a tanji na manje plate,[24] ili neke druge vrste isplate u novcu, kada se predaju lično, „na ruke“.[25][26]
  • Poverljiv koverat - osim za držanje novca, koverat se koristi za čuvanje i predavanje važne i poverljive informacije ličnog[27], ali i internacionalnog karaktera[28] , koja se može predati lično, bez posredstva pošte, jednoj osobi ili grupi ljudi[29].

Napomena[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Prema rezultatima jedne ankete, u mnogim zemljama poštari ipak uspevaju da dostave pisma adresirana isključivo ćirilicom, dok u nekim zemljama postoji rizik da ovako adresiran koverat ipak ne stigne na svoje odredište[11]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Vujaklija, Milan (1996). Čedomir Mirković, Milutin Stanisavac, ur. Leksikon stranih reči i izraza (5. izd.). Beograd: Prosveta. str. 418. ISBN 978-86-07-00621-2. 
  2. ^ „Pakovanje pošiljaka Brza Pošta”. postesrpske.com. Pošte Srpske. Arhivirano iz originala 01. 06. 2013. g. Pristupljeno 11. 9. 2013. 
  3. ^ „Kako napraviti kovertu”. kakonapraviti.net. Kako napraviti. 12. 1. 2013. Pristupljeno 13. 9. 2013. 
  4. ^ a b v Jovanović, Draško (2006). „Osnovi ofset štampe” (PDF). mindtegral.com. Beograd: Mindintegral. str. 4, 5, 8, 9. Pristupljeno 11. 9. 2013. [mrtva veza]
  5. ^ a b v g „Evolución e historia del sobre”. tompla.com (na jeziku: (jezik: španski)). Tompla. Arhivirano iz originala 20. 05. 2013. g. Pristupljeno 11. 9. 2013. 
  6. ^ Zefirino Grasi, ur. (2008). Oksford školska enciklopedija. Beograd: Politika a.d. str. 44—45. ISBN 9788677122003. 
  7. ^ a b v „Adresovanje pismonosnih pošiljaka”. posta.rs. Pošta Srbije. Pristupljeno 13. 9. 2013. 
  8. ^ „Pozicija adrese na pošiljci” (PDF). postesrpske.com. Pošte Srpske. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 05. 2012. g. Pristupljeno 11. 9. 2013. 
  9. ^ a b „Adresovanje poštanskih pošiljaka”. postesrpske.com. Pošte Srpske. Arhivirano iz originala 25. 09. 2013. g. Pristupljeno 11. 9. 2013. 
  10. ^ „ISO kodovi zemalja” (PDF). postesrpske.com. Pošte Srpske. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 03. 2016. g. Pristupljeno 11. 9. 2013. 
  11. ^ Filipović, Željko (24. 8. 2013). „Hrvati – necivilizovanost kao preporuka”. srpskikulturniklub.com. Zvonko Ilić. Srpski kulturni klub. Arhivirano iz originala 28. 9. 2014. g. Pristupljeno 16. 9. 2013. 
  12. ^ a b „Moj filatelistički rečnik”. postacg.me. Pošta Crne Gore. Arhivirano iz originala 06. 03. 2016. g. Pristupljeno 13. 9. 2013. 
  13. ^ „Poštanske koverte i marke”. beogradskonasledje.rs. Pristupljeno 15. 9. 2013. 
  14. ^ „Uputstvo za prenos i uručenje sudskih pisama putem javnih poštanskih operatera - nacrt” (PDF). hjpc.ba. Visoko sudsko i tužilačko veće. Pristupljeno 13. 9. 2013. [mrtva veza]
  15. ^ Kovač, Slobodan (23. 10. 2003). „Uputstvo o načinu vršenja kancelarijskog poslovanja ministarstva, službi, institucija i drugih tijela veća ministra BiH” (PDF). uino.gov.ba. Uprava za indirektno oporezivanje BiH. Pristupljeno 13. 9. 2013. 
  16. ^ „Poštanski rečnik”. posta.rs. Pošta Srbije. Pristupljeno 13. 9. 2013. 
  17. ^ Zukić, Branislav (1. 9. 2013). „U sumrak korespondencije”. Etna - časopis za satiru. XIII. 125. Pristupljeno 15. 9. 2013. 
  18. ^ „Informacione tehnologije - skripta” (PDF). ekfak.kg.ac.rs. Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu. str. 11. Arhivirano iz originala (PDF) 5. 3. 2016. g. Pristupljeno 15. 9. 2013. 
  19. ^ „Knjiga grafičkih standarda” (PDF). sindikatems.org.rs. Sindikat EMS. Arhivirano iz originala (PDF) 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 15. 9. 2013. 
  20. ^ Petrović, Nebojša (2009). „Knjiga grafičkih standarda grada Pančeva” (PDF). pancevo.rs. Pančevo: Grad Pančevo. Pristupljeno 15. 9. 2013. [mrtva veza]
  21. ^ Nikolić, A. (21. 7. 2007). „Od duvana najdeblji koverat”. politika.rs. Politika. Pristupljeno 14. 9. 2013. 
  22. ^ D. M. (25. 7. 2013). „Punije koverte u junu”. novosti.rs. Večernje novosti. Pristupljeno 13. 9. 2013. 
  23. ^ N. G. (11. 4. 2008). „Koverat „deblji“ za 2.000 dinara”. krusevacgrad.rs. Grad Kruševac. Pristupljeno 14. 9. 2013. [mrtva veza]
  24. ^ S. M. (28. 2. 2003). „Cariniku tanka koverta”. novosti.rs. Večernje novosti. Pristupljeno 14. 9. 2013. 
  25. ^ Stojković, Zoran Đipa (7. 4. 2011). „Humor - Đipanje”. vranjske.co.rs. Vranjske. str. 4. Arhivirano iz originala 15. 11. 2012. g. Pristupljeno 14. 9. 2013. 
  26. ^ „Policajci pronašli koverat s novcem”. rts.rs. RTS. 10. 11. 2011. Pristupljeno 15. 9. 2013. 
  27. ^ Bogdanović, V. (17. 12. 2004). „Budućnost zapečaćena u koverti”. novosti.rs. Večernje novosti. Pristupljeno 13. 9. 2013. [mrtva veza]
  28. ^ Lazanski, Miroslav (9. 3. 2007). „Podmornica, predsednik i premijer”. politika.rs. Politika. Pristupljeno 15. 9. 2013. 
  29. ^ „Afera "koverat" - Amerika izabrala predsednika "Kosova"”. 1389.org.rs. SNP 1389. 9. 4. 2011. Pristupljeno 15. 9. 2013. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Vujaklija, Milan (1996). Čedomir Mirković, Milutin Stanisavac, ur. Leksikon stranih reči i izraza (5. izd.). Beograd: Prosveta. str. 418. ISBN 978-86-07-00621-2. 
  • Zefirino Grasi, ur. (2008). Oksford školska enciklopedija. Beograd: Politika a.d. str. 44—45. ISBN 9788677122003. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Koverat na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Коверат&oldid=26901406”