Kolonija Rt dobre nade

Mapa Kolonije Rt dobre nade.

Kolonija Rt dobre nade je bila nekadašnja britanska kolonija pored grada Kejptauna koju su oni u vreme napoleonskih ratova 1806. preoteli Holanđanima. Kolonija je postojala sve do 1910. kad je ujedinjena u Južnoafričku Uniju kao Provincija Rt dobre nade.

Istorija

Osnivanje i doba holandske vlasti

Holandska istočnoindijska kompanija poslala je 1652. svog moreplovca Jana van Ribeka da osnuje trgovačku stanicu na Rtu dobre nade, on je bio prvi upravitelj kolonije od 1652. do 1662, a nasledio ga je Zaharijas Vagener.

Kolonija Rt dobre nade postala je važna stanica za opskrbu brodova Holandske istočnoindijske kompanije koji su plovili do Molučkih ostrva u indonežanskom arhipelagu tokom 17. i 18. veka. Kompanija je dobila kraljevsku dozvolu da naseljava protestante i tako ojača koloniju. Tako su se u koloniji pored holandskih seljaka (hol. Boer) naselili i brojni francuski Hugenoti. S vremenom su se ove dve zajednice spojile u etničku skupinu znanu kao Buri (današnji Afrikaneri).

Tokom sledećih 150 godina, Buri su se polako ali stalno širili na teritorije domorodačkih plemena, Hoihoi i Bušmana, koji zbog velikog tehnološkog jaza nisu mogli da se tome odupru, pa su ili izbegli u nepristupačne pustinje ili postali robovi burskih kolonista.

Mapa Kolonije Rt dobre nade iz 1809.

Kolonija se stalno širila, zemljište neposredno uz Kejptaun bilo je pogodno za ratarstvo, ali udaljeniji krajevi prema severu i istoku u koje su se brojni burski kolonisti otisnuli, bile su sušne savane pogodne jedino za ispašu stoke. U stvari daleki sever i ne toliko, jer je to bio pustinski kraj. Zato su se širili na istok, ali su se ubrzo sudarili sa lokalnim domorocima iz plemena Kosa koji su takođe bili stočari i bili su im potrebni veliki komadi zemlje za stoku. Oni su bili i puno bolje organizovani od Hoihoija i Bušmana. Uskoro su usledili brojni mali ratovi između burskih kolonista i plemena Kosa. Na kraju su potpisali mirovni sporazum po kojem je Velika riblja reka postala granica kolonije prema istoku.

Britanci su postali zainteresovani za Rt dobre nade za napoleonskih ratova. Oni su iz preventivnih razloga zauzeli strateški važnu luku Kejptaun 1795, kad su napoleonske trupe zauzele Holandiju. Znajući da su posade po kolonijama zbunjene i oslabljene, britanska vojska poslala je general-majora Henrija Džejmsa Krega da zauzme Kepjtaun. Holandski guverner prvobitno je odbio predaju, ali je na pretnju silom predao grad bez borbe. Britanci su upravljali kolonijom do 1803, a tada su je vratili Holanđanima, kad je dogovoreno primirje u Evropi.

Britanska era

Kad je evropsko primirje propalo, Britanci su se vratili u Kejptaun. Nakon pomorske bitke u januaru 1806. u zalivu Tejbl Bej, holandska posada Utvrde Rt (Cape Castle) predala se britanskoj vojsci koje je vodio David Bejrd. Kraljevska mornarica se toliko oduševila lukom i njenoj strateškoj poziciji na putu za Indiju, da je uverila sve britanske državnike da Kejptaun treba zadržati u britanskim rukama. Tako su na kraju napoleonskih ratova, Britanci, umesto da vrate Koloniju Rt dobre nade, isplatili Holanđanima 6 miliona funti kao odštetu za koloniju.

Buri su teško prihvatili promenu vlasti, osobito oni po udaljenim farmama. Britanski sudije počele su da ih pozivaju na red zbog svirepog i brutalnog postupka prema svojim crnim robovima. Oni su na se sudske pozive najčešće oglušivali. Zbog toga je 1815. izbila prava mala pobuna. Na istoku kolonije kod Slagter's Neka, zbog nje su osudili petoricu Bura na vešanje. Za izvršenja kazne, puklo je uže i četvoro palo je na pod. Tada je bio običaj da se takve osuđenike nakon toga pomiluje, ali su oni uprkos molbi ponovno obešeni. Oni su postali prvi burski martiri u sukobu koji će se nastaviti sledećih decenija.

Nezadovoljni Buri počeli su da se sele preko Velike riblje rijeke tako da su to Kose shvatili kao ratnu provokaciju pa je granica postala ponovno nesigurna. Zbog tog su Britanci izgradili 1812. utvrdu Grahamstaun, a zatim čitav niz utvrda duž Velike riblje reke. Veliki napad Kosa na Grahamstaun 1819. primorao je tadašnjeg guvernera Samerseta da formira tampon zonu duž Velike riblje reke u kojoj je bilo zabranjeno ropstvo, a svi beli kolonisti su postali automatizmom članovi granične milicije. Suše sledećih godina upropastile su projekat, koji je kasnije spašen uvođenjem merino ovaca, koje su omogućile kolonistima da pristojno žive.

Pritisak na Bure i njihovu kulturu pojačao se 1827. kad je engleski jezik zamenio holandski kao službeni jezik kolonije. Dodatni udarac bilo je favorizovanje britanskih misionara, za evangelizaciju crnačkog stanovništva, kojima su se oni rado obraćali i žalili na postupke kod burskih poslodavaca. To je dovelo do mnogih tenzija među Burima.

Kap koja je prelila čašu burskog nezadovoljstva bilo je ukidanje ropstva 1834. godine. Burski farmeri imali su tad oko 40.000 robova, koje je trebalo da oslobode. Kolonijalne vlasti su obećale i naknadu, koja se jedino mogla isplatiti u Londonu. Većina burskih farmera bila je toliko siromašna da si nije mogla ni unajmiti agenta koji bi ih zastupao u Londonu, a o putu su mogli samo da sanjaju.

Nakon toga su Buri počeli da se iseljavaju iz kolonije Rt dobre nade. Lider im je postao Pit Retif, koji je nakon otvorenog novinskog članka 1837. poveo 3.000 Bura preko Masiva Drakensberg na put koji je kasnije nazvan Veliki put (Groot Trek). Oni su se naselili u Natalu, proterali nešto malo zatečenih britanskih kolonista i osnovali svoju Republiku Natal s Pitermaricburgom kao glavnim gradom 1939. godine. Britanci iz Kolonije Rt dobre nade nisu se zbog toga previše uzbudili, već su tvrdili da je Natal i nadalje teritorija u nadležnosti njihove kolonije, te da se i na njih odnose isti zakoni. Zbog toga je većina Bura iz Natala ponovno krenula na put. Ovaj put zašli su dubinu u Južne Afrike do Hajvelda i reke Oranje.

Fotografija Kejptauna iz 1870.

Ipak, nisu se svi Buri iselili iz Kolonije Rt dobre nade i otisnuli na Veliki put. Brojni farmeri ostali su da žive na svojim imanjima. Iako ogorčeni na Britance, ipak su se prilagodili na nove prilike u koloniji, tako da je burska zajednica ostala velika i moćna manjinska zajednica unutar kolonije.

Kolonija Rt dobre nade bila je jedna od retkih destinacija na afričkom kontinentu, koja je bila relativno bezbedna i udobna za evropske koloniste. Po njoj nisu harale neugodne tropske bolesti kao po zapadnoj afričkoj obali. Ona je takođe bila van zone stočne kuge, a to je značilo da se mogu upotrebljavati konji, koji su po središnjoj Africi ugibali. Drugi ključni faktor za dolazak brojnih kolonista, bio je položaj kolonije. Mnogi putnici na putu prema Dalekom istoku i Australiji, odlučili su se skrasiti u njoj, impresionirani onim što su vidjeli u Kejptaunu i okušati svoju sreću tu. Ipak, za brojne britanske doseljenike kolonija je bila samo prolazna stanica, jer su vrlo brzo ustanovili da je najbolja zemlja već zaposednuta. Tako britanska većina u koloniji nikad nije značajno premašila broj burske manjine.

Kolonija Rt dobre nade teritorijalno se proširila na sever pravim diplomatskim majstorijama 1860-ih i 1870-ih. U zapadnom Grikalendu u donjem toku reke Val otkriveni su 1867. dijamanti. Oko tog područja izbio je spor između Kolonije Rt dobre nade i burske Južnoafričke Republike Transval koja je tvrdila da je to njena teritorija na temelju Mirovnog sporazuma iz Blumfontejna. Domorodački Grike hteli su radije da podpadnu pod Britance nego pod Bure, tako da je nezavisna komisija odlučila da teritorija pripada Koloniji Rt dobre nade, koja je 1871. anektirala tu teritoriju.

Ratovi sa burskim republikama

Britansko carstvo dalo je 1872. Koloniji Rt dobre nade pravo na samoupravu. Jedan od prvih koraka nove kolonijalne vlade bio je uvođenje afrikansa (holandskog) kao drugog službenog jezika. Buri su nakon toga počeli da se slobodnije osećju i osnovali svoju političku organizaciju Afričku uniju (Afrikaner Union). Novu pomutnju u britansko-burske odnose donela je prva aneksija Južnoafričke Republike Transval i Prvi burski rat nakon toga. Nakon toga su i britanski stanovnici kolonije osnovali svoju organizaciju Britanski carski savez (British Empire League) tako da su se odnosi još više zakomplikovali.

Otkriće zlata u burskoj koloniji Južnoafričke Republike Transval dovelo je do kulminacije sukoba: Drugog burskog rata. Prvo je tadašnji premijer Kolonije Rt dobre nade, Sesil Rouds pokušao da isprovokuje unutrašnji sukob u Transvalu preko Džejmsonove bune u decembru 1895. uz pomoć policajaca iz Rodezije i Bečuanalenda i britanskih građana na radu u Transvalu zvanih uitlenders, koja je neslavno završila, tako da je na kraju morao da podnese ostavku.

Neuspeh Roudsa da anektira Transval nije značio da su ostali britanski moćnici prestali biti zainteresovani da prisvoje te ogromne količine zlata za sebe. Nevil Čemberlen i Alfred Milner jasno su iskazali namere za aneksijom burskih republika Transval i Slobodna Država Oranje u Britansko carstvo]milom ili silom. Na kraju je izbio Drugi burski rat koji je odneo mnogo žrtava, poljuljao međunarodni ugled Britanije i doveo do aneksije tih dveju republika u Britansko carstvo 1902. kao krunskih kolonija.

Kraj Kolonije Rt dobre nade

Na kraju su sve britanske krunske kolonije u Južnoj Africi (Kolonija Natal, Kolonija Transval, Kolonija Oranje i Kolonija Rt dobre nade) ujedinjene 1910. u Južnoafričku Uniju koja je dala začuđujuće puno prava poraženim Burima.

Geografske karakteristike i stanovništvo

Na svom vrhuncu 1910. Kolonija Rt dobre nade prostirala se od Poluostrva Kejp sve do Velike riblje reke na istok, a na sever sve do reke Oranje i granice sa Namibijom uz obale Atlantskog i indijskog okeana, na površini od 569 020 km². Tada je imala 2 564 965 stanovnika.

Spoljašnje veze

• Cape-Colony - Brief History (jezik: engleski)
• Kolonija Rt dobre nade na portalu Encyclopædia Britannica (jezik: engleski)