Komunistička partija Ruske Federacije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Komunistička partija Ruske Federacije
Kommunističeskaя partiя Rossiйskoй Federacii
VođaGenadij Zjuganov
OsnivačiValentin Kupcov i Genadij Zjuganov
Slogan«Rossiя! Trud! Narodovlastie! Socializm!»
«Rusija! Rad! Narodna vlast! Socijalizam!»
Osnovana13. februar 1993.
PrethodnikKomunistička partija RSFSR
SedišteMoskva
 Rusija
NovinePravda
Mladi ogranakLenjinski komunistički savez omladine Ruske Federacije
Broj članova  (2015.)161.569[1]
IdeologijaKomunizam,
Marksizam-lenjinizam,
Antifašizam,
Antikapitalizam.
Politička pozicijalevica
Religijaateizam,
pravoslavlje
Međunarodno članstvoSKP — KPSS
Boje  crvena
HimnaInternacionala na ruskom ,Hor i orkestar Sovjetskog radija
Državna duma
57 / 450
Zastava stranke
Veb-sajt
www.kprf.ru

Komunistička partija Ruske Federacije (rus. Коммунистическая партия Российской Федерации) je politička partija u Rusiji koja je iznikla iz bivše KPSS i KP RSFSR. Zasnovana je na ideologiji marksizma-lenjinizma za svoj politički cilj istakla je borbu za uspostavljanje socijalističkog društvenog poretka na principima društvene svojine i kolektivizma.

KPRF je „partija patriota, internacionalista, seljaštva, radnika i poštene inteligencije“. Partija zasniva svoje postojanje na načelima svog programa i statuta. Partija deluje isključivo u okvirima Ustava i zakona Ruske Federacije. Partija je pravno lice od momenta registracije kod nadležnog organa vlasti. KPRF je parlamentarna partija, a na parlamentarnim izborima u Rusiji 2016, KPRF je osvojila 42 mandata u Državnoj dumi, čime je postala druga po jačini stranka u zemlji.[2] Na predsedničkim izborima 2012, kandidat KPRF Genadij Zjuganov je osvojio 17,18% glasova, završivši na drugom mestu iza Vladimira Putina.[3]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Partija je osnovana februara 1993. godine na svom Drugom vanrednom kongresu, kada se proglasila i legalnom naslednicom Komunističke partije Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike, osnovane 1990. godine. U ustavu KPRF je istaknuto da „KPRF nastavlja delo KPSS i KP RSFSR kao njihova idejna naslednica“.[1] Na Trinaestom kongresu KPRF dodano je da KPRF „vuče svoje korene od Ruske socijaldemokratske radničke partije — RSDRP (boljševika) — Ruske komunističke partije (boljševika) — Svesavezne komunističke partije (boljševika) — KPSS — KP RSFSR“.

KPRF je jedna od osnivača 1996. i član Saveza komunističkih partija - Komunistička partija Sovjetskog Saveza.

Vođa KPRF od 1993. je Genadij Zjuganov, koji je ujedno bio i jedan od osnivača partije.

Jula 2004, iz partije se izdvojila frakcija koja je za vođu odabrala Vladimira Tihonova. Ova frakcija je kasnije formirala Sverusku komunističku partiju za budućnost. Partija nije doživela naročit uspeh i Tihonov trenutno radi na ponovnom zbližavanju sa KPRF.

Partijski program[uredi | uredi izvor]

S obzirom na sadašnje stanje u Rusiji, ciljevi KPRF su [1]:

  • Zaustavljanje negativnog demografskog prirasta, vraćanje beneficija za velike porodice, rekonstrukcija mreže javnih vrtića i osiguravanje povoljnog smeštaja za nove porodice.
  • Nacionalizacija prirodnih bogatstava Rusije i strateški važnih sektora u ekonomiji.
  • Povratak državnih rezervi iz stranih banaka u Rusiju i njihovo korišćenje za ekonomski i socijalni razvoj.
  • Uklanjanje mogućnosti lažiranja izbora.
  • Stvaranje istinski nezavisnog pravnog sistema.
  • Hitno provođenje mera za borbu protiv siromaštva i bede i uspostavljanje razumnih cena na osnovne namirnice.
  • Nepodizanje dobne granice penzionisanja.
  • Vraćanje odgovornosti vlade za smeštaj i održavanje ustanova, sprečavanje izbacivanja ljudi na ulice, proširenje javnog stanovanja.
  • Povećavanje finansiranja nauke i naučnika i osiguravanje uslova adekvatnih za njihov rad.
  • Vraćanje najviših standarda univerzitetskog i višeg obrazovanja, kakvo je postojalo tokom postojanja Sovjetskog Saveza.
  • Osiguravanje pristupnosti i kvalitete zdravstva.
  • Razvoj industije visoke tehnologije.
  • Podupiranje razvoja velikih kolektivnih farmi za proizvodnju dovoljne količine hrane za svo stanovništvo.
  • Stavljanje prioriteta na rešavanje unutrašnjeg državnog duga, umesto na spoljni.
  • Omogućavanje progresivnog poreznog sistema, građani sa niskim prihodima biće izuzeti od plaćanja poreza.
  • Poboljšanje efikasnosti državne administracije, smanjenje broja činovnika i širenje ovlasti radničkih kolektiva i sindikata.
  • Stvaranje mogućnosti za napredovanje malih i srednjih preduzeća.
  • Omogućavanje pristupa kulturnim dobrima, zaustavljanje komercijalizacije kulture, odbrana Ruske kulture kao temelja duhovnog jedinstva svih građana Rusije.
  • Zaustavljanje obezvređivanja ruske i sovjetske istorije.
  • Preduzimanje drastičnih mera radi suzbijanja korupcije i kriminala.
  • Jačanje narodne odbrane i proširenje socijalnih jamstava oficirima i čuvarima javnog reda i mira.
  • Osiguranje teritorijalnog jedinstva Rusije i zaštita kompatriota u inostranstvu.
  • Spoljni odnosi zasnovani na međusobnom poštovanju naroda i zemalja kako bi se osigurala dobrovoljna obnova Saveza republika.

Kongresi i konferencije KPRF[uredi | uredi izvor]

Prizor sa XIII kongresa KPRF 2008. godine.
  • Prvi osnivački kongres KP RSFSR (20. — 23. jun, 5. — 6. septembar 1990, Moskva)
  • Drugi vanredni kongres KP RSFSR; partija preimenovana u KPRF (13. — 14. februar 1993, Podmoskovlje) — tada je Ustavni sud zabranio legalno delovanje KPSS-a, čiji je republički ogranak bila KP RSFSR. Kongres je izabrao 148 novih članova Centralnog komiteta.
  • Prva sveruska konferencija KPRF (26. oktobar 1993, Moskva) — na konfereciji su izabrani poslanici za Prvi saziv Dume
  • Druga sveruska konferencija KPRF (23. — 24. april 1994, Moskva)
  • Treći kongres KPRF (21. — 23. januar 1995, Moksva)
  • Treća sveruska konferencija KPRF (26. avgust 1995) — konferecnija je izabrala poslanike za Drugi saziv Dume
  • Četvrta sveruska konferencija KPRF (15. februar 1996) — konferencija je izabrala Genadija Zjuganova za kandidata na predsedničkim izborima
  • Četvrti kongres KPRF (19. — 20. april 1997, Moskva)
  • Peti kongres KPRF (23. maj 1998, Moskva)
  • Šesti kongres KPRF (4. septembar, 21. septembar 1999, 15. januar 2000, Moskva) — Kongres je izabrao poslanike za Treći saziv Dume i Genadija Zjuganova za kandidata na predsedničkim izborima
  • Sedmi kongres KPRF (2. — 3. decembar 2000, Moskva)
  • Osmi kongres KPRF (19. januar 2002, Moksva)
  • Deveti kongres KPRF (6. septembar, 28. decembar 2003, Moskva) — Kongres je izabrao poslanike za Četvrti saziv Dume i Nikolaja Haritonova za kandidata na predsedničkim izborima
  • Deseti kongres KPRF (3. jul 2004, Moskva)
  • Jedanaesti kongres KPRF (29. oktobar 2005, Moskva)
  • Dvanaesti kongres KPRF (22. septembar 2007, Moskva; 15. decembar 2007, Podmoskovlje) — Kongres je izabrao poslanike za Peti saziv Dume i Genadija Zjuganova za kandidata na predsedničkim izborima
  • Trinaesti kongres KPRF (29. — 30. novembar 2008, Moskva) — Kongres je usvojio nove tačke u programu KPRF
  • Četrnaesti kongres KPRF (24. septembar, 17. decembar 2011, Moskva) — Kongres je izabrao poslanike za Šesti saziv Dume i Genadija Zjuganova za kandidata na predsedničkim izborima

Struktura partije[uredi | uredi izvor]

Delovanje KPRF temelji se na programu i statutu partije. Partija deluje sukladno Ustavu Ruske Federacije na njenoj celoj teritoriji i ima regionalna odeljenja u 81 administrativnoj jednici Federacije.[1] Regionalnim odeljenjima upravljaju regionalni (oblasni, gradski, itd.) komiteti na čelu sa prvim sekretarom. Sedište partije nalazi se u Moskvi, glavnom gradu Ruske Federacije. Unutar partije takođe deluje i omladinska organizacija — Lenjinski komunistički savez omladine Ruske Federacije.

Rukovodstvo KPRF[uredi | uredi izvor]

Rukovodeće telo partije je Centralni komitet KPRF.[4] Centralni komitet provodi odluke donesene na Kongresu. Središnji organi partije su Prezidijum CK KPRF i Sekretarijat CK KPRF. Sekretarijat je podređen Prezidijumu. Centralna kontrolno-reviziona komisija KPRF je kontrolni organ koji nadzire delatnost članova i struktura KPRF.[4]

Genadij Zjuganov, lider KPRF.

Trenutni članovi Prezidijuma KPRF, izabrani 24. februara 2013, su:

  • Genadij Zjuganov
  • Ivan Meljnikov
  • Vadimir Kašin
  • Valerij Raškin
  • Dmitrij Novikov
  • Jurij Afonjin
  • Nikolaj Vasiljev
  • Leonid Kalašnjikov
  • Andrej Kljičkov
  • Nikolaj Kolomejcev
  • Boris Komocki
  • Sergej Levčenko
  • Vladimir Nikitin
  • Sergej Obuhov
  • Valerij Raškin
  • Sergej Rešuljski
  • Valentin Romanov
  • Nikolaj Haritonov
  • Valentin Šurčanov

Izborni rezultati KPRF[uredi | uredi izvor]

Izborni rezultati KPRF
Datum Vrsta izbora Glasova % Broj mandata
1993. Parlamentarni 6.666.402 12.40 42
1995. Parlamentarni 15.432.963 22.30 157
1996. Predsednički 24.211.686 32.00 -
1996. Predsednički (2. krug) 30.113.306 40.30 -
1999. Parlamentarni 16.196.024 29.29 113
2000. Predsednički 21.928.468 29.21 -
2003. Parlamentarni 7.647.820 12.61 52
2004. Predsednički 9.513.313 13.69 -
2007. Parlamentarni 8.046.886 11.57 57
2008. Predsednički 13.243.550 17.96 -
2011. Parlamentarni 12.599.507 19.19 92
2012. Predsednički 12.282.581 17.14 -
2016. Parlamentarni 7.019.752 13.34 42
2021. Parlamentarni 10.660.599 18.93 57

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Političeskaя partiя «Kommunističeskaя partiя Rossiйskoй Federacii»”. Ministerstvo юsticii Rossiйskoй Federacii. Arhivirano iz originala 14. 12. 2009. g. Pristupljeno 18. 12. 2011. 
  2. ^ „Election results - official information”. Pristupljeno 9. 4. 2013. 
  3. ^ „Final report on the presidential election in the Russian Federation”. Pristupljeno 9. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. mart 2018)
  4. ^ a b Ustav političeskoй partii «Kommunističeskaя partiя Rossiйskoй Federacii». Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. januar 2012) kprf.ru.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Комунистичка_партија_Руске_Федерације&oldid=27707881”