Konak kneza Miloša u Topčideru

Milošev konak

Konak kneza Miloša u Topčideru je konak koji je za Miloša Obrenovića podignut 1831. godine, nakon što je Srbija dobila autonomni status u okviru Osmanskog carstva, a knez Miloš nasledno kneževsko dostojanstvo. Ispred ovog zdanja je jedan od najstarijih i najlepših platana u Evropi, zaštićen kao prirodna retkost (ima više od 160 godina).

Posle konaka za svoju ženu i decu u beogradskoj varoši, knez Miloš Obrenović podigao je 1831-1834. i za sebe konak u Topčideru.

Zgrada je izgrađena u stilu uobičajenom za reprezentativne osmenske rezidencije. Konak su sagradili majstori Janja Mihailović i Nikola Đorđević, a radove vodio Hadži-Nikola Živković, nadzornik i neimar skoro svih građevinskih poduhvata kneza Miloša. Bogata unutrašnja dekoracija plafona, zidova i niša, delimično je sačuvana do danas. Za vreme svoje prve vladavine (1815-1839), Miloš je samo povremeno ovde boravio, a za druge vladavine sve vreme (1858-1860) proveo je u Konaku i tu umro 14. septembra 1860. Jedno vreme u Konaku je bio Muzej kneza Miloša i Mihaila Obrenovića, zatim Šumarsko-lovački muzej, osnovan 1929.

Prilikom proslave 150-godišnjice Prvog srpskog ustanka (1954), u Konaku je otvoren Muzej Prvog srpskog ustanka sa tematikom posvećenom čitavom periodu oslobodilačkih borbi protiv Turaka (od 1804. do drugog hatišerifa 1839). Eksponati Muzeja poslužili su kao polazna osnova za formiranje Istorijskog muzeja Srbije, 1963.

Spoljašnje veze

Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Konak kneza Miloša u Topčideru