Kondom

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Kondom (višeznačna odrednica).
Kondom
Namotani kondom
Zaleđina
TipBarijera
Prva upotrebaDrevna[1]
Guma: 1855[2]
Lejteks: 1920-te[3]
Poliuretan: 1994
Poliizopren: 2008
Stope Trudnoća (prva godina, lejteks)
Perfektna upotreba2%[4]
Tipična upotreba18%[4]
Upotreba
OdgovornostDa
Korisnički podsetniciLejteks kondome oštećuju uljno bazirani lubrikanti[1]
Prednosti i mane
PPB protekcijaDa[1]
KoristiNisu potrebne posete zdravstvenoj ustanovi, i cene su niske[1]

Kondom ili prezervativ (lat. praeservare — sprečiti) predmet je izrađen od gume, lateksa ili sličnih elastičnih materijala koji se prevlači preko penisa i predstavlja sredstvo kontracepcije i zaštite od seksualno prenosivih bolesti kao i zaštite od zaraze HIV virusom putem seksualnih kontakata.[1] Postoji i ženski kondom sa istom namenom.[5] Postoje i specijalno pravljeni prezervativi sa zupcima i grbicama, čiji je cilj da pojačaju trljanje o ženske genitalije i njihovo draženje. Što se tiče veličine postoje S, M, L, XL, XXL. Prva veličina je uska i ona se preporučuje za ljude čija je veličina penisa do 14 cm. Sledeća veličina varira negde od 15 do 18 cm. Poslednje 3 veličine su kondomi od 18 do 20 cm i svi su iste dužine, ali različite širine. Uz pravilnu upotrebu i primenu pri svakom polnom odnosu, žene čiji partneri koriste muške kondome doživljavaju stopu trudnoće od 2% godišnje.[1] Uz tipičnu upotrebu, stopa trudnoće je 18% godišnje.[6] Njihova upotreba u velikoj meri smanjuje rizik od gonoreje, hlamidije, trihomonijaze, hepatitisa B i HIV/AIDS-a.[1] U manjoj meri štite i od genitalnog herpesa, humanog papiloma virusa (HPV) i sifilisa.[1]

Muški kondom se pre spolnog odnosa namotava na uspravni penis i deluje tako što stvara fizičku barijeru koja blokira spermu da uđe u telo seksualnog partnera.[1][7] Muški kondomi se obično prave od lejteksa, a ređe od poliuretana, poliizoprena ili jagnjećeg creva.[1] Muški kondomi imaju prednosti jednostavnosti upotrebe, pristupačnosti i malo nuspojava.[1] Muškarci sa alergijom na lejteks mogu da koriste kondome napravljene od drugih materijala, poput poliuretana.[1] Ženski kondomi su obično napravljeni od poliuretana i mogu se koristiti više puta.[7]

Kondomi kao metoda sprečavanja prenosa polnih bolesti se koriste bar od 1564.[1] Gumeni kondomi postali su dostupni 1855. godine, a zatim i kondomi od lejteksa tokom 1920-ih.[2][3] Kondom se nalazi na listi esencijalnih medikamenata Svetske zdravstvene organizacije.[8] U Sjedinjenim Državama kondomi obično koštaju manje od 1,00 USD.[9] Od 2019. godine, globalno, oko 21% onih koji koriste kontrolu rađanja koriste kondom, što ga čini drugim najčešćim metodom nakon sterilizacije žena (24%).[10] Stope korišćenja kondoma su najviše u istočnoj i jugoistočnoj Aziji, Evropi i Severnoj Americi.[10] Godišnje se proda oko šest do devet milijardi kondoma.[11]

Prikaz stavljanja kondoma na penis muškarca
Prikaz stavljenog kondoma na penis muškarca

Medicinska upotreba[uredi | uredi izvor]

Kontrola rađanja[uredi | uredi izvor]

Efikasnost kondoma, kao i većine oblika kontracepcije, može se proceniti na dva načina. Savršena upotreba ili metod stope efikasnosti uključuju samo ljude koji pravilno i dosledno koriste kondome. Stvarna ili tipična stopa efikasnosti upotrebe je za sve korisnike kondoma, uključujući i one koji koriste kondome pogrešno ili ne koriste kondome pri svakom činu snošaja. Stope se generalno predstavljaju za prvu godinu korišćenja.[12] Najčešće se koristi Perl indeks za izračunavanje stopa efikasnosti, mada neke studije koriste tabele smanjenja.[13]‍:141

Uobičajena stopa trudnoće kod korisnika kondoma varira u zavisnosti od populacije koja se proučava, i u rasponu od 10 do 18% godišnje.[14] Stopa savršene upotrebe kondoma je 2% godišnje.[12] Kondomi se mogu kombinovati sa drugim oblicima kontracepcije (poput spermicida) radi veće zaštite.[15]

Polno prenosive infekcije[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Bezbedni seks
Gigantska replika kondoma na obelisku Buenos Ajresa, Argentina, kao deo kampanje podizanja svesti povodom Svetskog dana borbe protiv side 2005.

Kondomi se široko preporučuju za prevenciju polno prenosivih infekcija (STI). Pokazalo se da su efikasni u smanjenju stope infekcije kod muškaraca i kod žena. Iako nije savršen, kondom je efikasan u smanjenju prenošenja organizama koji uzrokuju AIDS, genitalni herpes, rak grlića materice, genitalne bradavice, sifilis, hlamidiozu, gonoreju i druge bolesti.[16] Kondomi se često preporučuju kao dodatak efikasnijim metodama kontrole rađanja (poput IUD) u situacijama u kojima je takođe potrebna zaštita od polno prenosivih bolesti.[17]

Prema izveštaju američkog Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH) iz 2000. godine, dosledna upotreba kondoma od lateksa smanjuje rizik od prenošenja HIV-a za približno 85% u odnosu na rizik bez zaštite, postavljajući stopu serokonverzije (stopu infekcije) na 0,9 na 100 osoba-godina sa kondomom, što je smanjenje sa 6,7 na 100 osoba-godina.[18] Jedna analiza koju su 2007. godine objavili Medicinski ogranak Univerziteta u Teksasu[19] i Svetska zdravstvena organizacija[20] otkrila je slično smanjenje rizika za 80–95%.

Jedan NIH pregled iz 2000. je izveo zaključak da upotreba kondoma značajno smanjuje rizik od gonoreje kod muškaraca.[18] U jednoj studiji iz 2006. je izneto stanovište da pravilna upotreba kondoma smanjuje rizik prenošenja humanog papiloma virusa (HPV) na žene za približno 70%.[21] Druga studija iste godine pokazala je da je konzistentna upotreba kondoma efikasna u smanjenju prenošenja virusa herpes simpleks-2, poznatog i kao genitalni herpes, i kod muškaraca i kod žena.[22]

Iako je kondom efikasan u ograničavanju izloženosti, može doći do prenosa bolesti čak i pri upotrebi kondomom. Infektivna područja genitalija, posebno ako su prisutni simptomi, ne bivaju uvek pokrivena kondomom, te se kao rezultat toga neke bolesti poput HPV-a i herpesa mogu preneti direktnim kontaktom.[23] Primarni problem u pogledu efikasnosti upotrebe kondoma za sprečavanje polno prenosivih bolesti je, međutim, nedosledna upotreba.[24]

Kondomi takođe mogu biti korisni u lečenju potencijalno prekanceroznih promena grlića materice. Izloženost humanom papiloma virusu, čak i kod pojedinaca koji su već zaraženi virusom, povećava rizik od prekanceroznih promena. Upotreba kondoma pomaže u promovisanju regresije ovih promena.[25] Osim toga, istraživači u Velikoj Britaniji sugerišu da hormon u spermi može pogoršati postojeći rak grlića materice, te da upotreba kondoma tokom seksa može sprečiti izlaganje hormonu.[26]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l Hatcher, Robert Anthony; M.D, Anita L. Nelson (2007). Contraceptive Technology (na jeziku: engleski). Ardent Media. str. 297—311. ISBN 9781597080019. Arhivirano iz originala 2017-09-18. g. 
  2. ^ a b Allen, Michael J. (2011). The Anthem Anthology of Victorian Sonnets (na jeziku: engleski). Anthem Press. str. 51. ISBN 9781843318484. 
  3. ^ a b McKibbin, Ross (2000). Classes and Cultures: England 1918–1951 (na jeziku: engleski). Oxford University Press. str. 305. ISBN 9780198208556. 
  4. ^ a b Trussell, James (2011). „Contraceptive efficacy” (PDF). Ur.: Hatcher, Robert A.; Trussell, James; Nelson, Anita L.; Cates, Willard Jr.; Kowal, Deborah; Policar, Michael S. Contraceptive technology (20th revised izd.). New York: Ardent Media. str. 779—863. ISBN 978-1-59708-004-0. ISSN 0091-9721. OCLC 781956734. Arhivirano (PDF) iz originala 2013-11-12. g. 
  5. ^ World Health Organization (2009). Stuart MC, Kouimtzi M, Hill SR, ur. WHO Model Formulary 2008. World Health Organization. str. 372. ISBN 9789241547659. hdl:10665/44053 Slobodan pristup. 
  6. ^ Trussell, J (2007). „Contraceptive efficacy” (PDF). Ardent Media. Arhivirano (PDF) iz originala 2013-11-12. g. Pristupljeno 2011-03-13. 
  7. ^ a b Speroff, Leon; Darney, Philip D. (2011). A Clinical Guide for Contraception (na jeziku: engleski). Lippincott Williams & Wilkins. str. 305—307. ISBN 9781608316106. Arhivirano iz originala 2016-11-14. g. 
  8. ^ World Health Organization (2019). World Health Organization model list of essential medicines: 21st list 2019. Geneva: World Health Organization. hdl:10665/325771 Slobodan pristup. WHO/MVP/EMP/IAU/2019.06. License: CC BY-NC-SA 3.0 IGO. 
  9. ^ Shoupe, Donna (2011). Contraception (na jeziku: engleski). John Wiley & Sons. str. 15. ISBN 9781444342635. 
  10. ^ a b „Contraceptive Use by Method: data booklet” (PDF). un.org. United Nations Department of Economic and Social Affairs. 2019. Pristupljeno 2021-01-02. 
  11. ^ Hermann, Henry R. (2016). Dominance and Aggression in Humans and Other Animals: The Great Game of Life (na jeziku: engleski). Academic Press. ISBN 9780128092958. 
  12. ^ a b Hatcher, RA; Trussel, J; Nelson, AL; et al. (2007). Contraceptive Technology (19th izd.). New York: Ardent Media. ISBN 978-1-59708-001-9. Arhivirano iz originala 31. 5. 2008. g. Pristupljeno 2009-07-26. 
  13. ^ Kippley, John; Kippley, Sheila (1996). The Art of Natural Family Planning (4th addition izd.). Cincinnati, OH: The Couple to Couple League. ISBN 978-0-926412-13-2. 
  14. ^ Kippley, John; Sheila Kippley (1996). The Art of Natural Family Planning (4th addition izd.). Cincinnati, OH: The Couple to Couple League. str. 146. ISBN 978-0-926412-13-2. , which cites:
    Guttmacher Institute (1992). „Choice of Contraceptives”. The Medical Letter on Drugs and Therapeutics. 34 (885): 111—114. PMID 1448019. 
  15. ^ Kestelman, Philip; Trussell, James (1991). „Efficacy of the Simultaneous Use of Condoms and Spermicides”. Family Planning Perspectives. 23 (5): 226—232. JSTOR 2135759. PMID 1743276. doi:10.2307/2135759. 
  16. ^ „Condom”. Planned Parenthood. 2008. Pristupljeno 2007-11-19. 
  17. ^ Cates, Willard; Steiner, Markus J. (mart 2002). „Dual Protection Against Unintended Pregnancy and Sexually Transmitted Infections: What is the Best Contraceptive Approach?”. Sexually Transmitted Diseases. 29 (3): 168—174. PMID 11875378. doi:10.1097/00007435-200203000-00007. 
  18. ^ a b National Institute of Allergy and Infectious Diseases (2001-07-20). Workshop Summary: Scientific Evidence on Condom Effectiveness for Sexually Transmitted Disease (STD) Prevention (PDF). Hyatt Dulles Airport, Herndon, Virginia. str. 13—15. Arhivirano iz originala (PDF) 2010-10-09. g. Pristupljeno 2010-09-22. 
  19. ^ Weller, Susan C.; Davis-Beaty, Karen (2002). „Condom effectiveness in reducing heterosexual HIV transmission”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2012 (3). doi:10.1002/14651858.CD003255. 
  20. ^ World Health Organization Department of Reproductive Health and Research (WHO/RHR) & Johns Hopkins Bloomberg School of Public Health/Center for Communication Programs (CCP), INFO Project (2007). Family Planning: A Global Handbook for Providers. INFO Project at the Johns Hopkins Bloomberg School of Public Health. str. 200. Arhivirano iz originala 2009-08-27. g. 
  21. ^ Winer, Rachel L.; Hughes, James P.; Feng, Qinghua; O'Reilly, Sandra; Kiviat, Nancy B.; Holmes, King K.; Koutsky, Laura A. (2006). „Condom Use and the Risk of Genital Human Papillomavirus Infection in Young Women”. New England Journal of Medicine. 354 (25): 2645—2654. PMID 16790697. doi:10.1056/NEJMoa053284. 
  22. ^ Wald, Anna; Langenberg, Andria G.M.; Krantz, Elizabeth; Douglas, John M.; Handsfield, H. Hunter; Dicarlo, Richard P.; Adimora, Adaora A.; Izu, Allen E.; Morrow, Rhoda Ashley; Corey, Lawrence (2005). „The Relationship between Condom Use and Herpes Simplex Virus Acquisition”. Annals of Internal Medicine. 143 (10): 707—713. PMID 16287791. S2CID 37342783. doi:10.7326/0003-4819-143-10-200511150-00007. 
  23. ^ Villhauer, Tanya (2005-05-20). „Condoms Preventing HPV?”. University of Iowa Student Health Service/Health Iowa. Arhivirano iz originala 2010-03-14. g. Pristupljeno 2009-07-26. 
  24. ^ Nordenberg, Tamar (1998). „Condoms: Barriers to Bad News”. FDA Consumer Magazine. 32 (2): 22—5. PMID 9532952. Arhivirano iz originala 2010-03-08. g. Pristupljeno 2007-06-07. 
  25. ^ Hogewoning, Cornelis J.A.; Bleeker, Maaike C.G.; Van Den Brule, Adriaan J.C.; Voorhorst, Feja J.; Snijders, Peter J.F.; Berkhof, Johannes; Westenend, Pieter J.; Meijer, Chris J.L.M. (2003). „Condom use promotes regression of cervical intraepithelial neoplasia and clearance of human papillomavirus: A randomized clinical trial”. International Journal of Cancer. 107 (5): 811—816. PMID 14566832. S2CID 12065908. doi:10.1002/ijc.11474 Slobodan pristup. 
  26. ^ „Semen can worsen cervical cancer”. Medical Research Council (UK). Arhivirano iz originala 2008-08-04. g. Pristupljeno 2007-12-02. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kondom na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кондом&oldid=27551996”