Konstantin Jovanović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ukoliko ste tražili drugu osobu, pogledajte članak Kosta Jovanović (višeznačna odrednica).
Konstantin Jovanović
Konstantin Jovanović, na fotografiji Marka Stojanovića, oko 1898.
Datum rođenja(1849-01-13)13. januar 1849.
Mesto rođenjaBeč
 Austrijsko carstvo
Datum smrti15. februar 1923.(1923-02-15) (74 god.)
Mesto smrtiCirih
 Švajcarska

Konstantin Jovanović (Beč, 13. januar 1849 — Cirih, 25. novembar 1923) bio je srpski arhitekta s kraja 19. i početka 20. veka.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 13. januara 1849. u Beču kao najstariji sin srpskog fotografa i litografa Anastasa Jovanovića. Konstantin Jovanović je završio klasičnu gimnaziju u Beču i diplomirao na ciriškoj politehnici u Švajcarskoj, 1870. sa počastima[1][2]Posle diplomiranja, on je posetio Italiju, gde je studirao italijansku renesansnu umetnost iz prve ruke.[3]

Prema njegovim nacrtima je urađena mermerna osnova sa bronzanim ukrasima za spomenik knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu Republike. Naime, autor spomenika Enriko Paci, je bio dobar prijatelj Anastasa Jovanovića, koji je posredovao da Pacijev projekat bude usvojen i izveden. Paci je iz Firence sa Konstantinom Jovanovićem stigao u Beograd u jesen 1874. godine.[4]

U Beču je 1880. godine otvorio privatni arhitektonski atelje. Tri godine nakon toga se oženio Anom Margaretom Glas. Živeli su u Beču i nisu imali decu.[4]

Prve porudžbine je dobio je u osmoj deceniji 19. veka iz Bugarske i Rumunije. U Bugarsku ga je pozvao Konstantin Jireček, u to vreme generalni sekretar Ministarstva prosvete. U Sofiji je prvo projektovao Prvu mušku gimnaziju, a zatim Narodnu skupštinu. Ubrzo nakon toga je dobio ponudu od Laure Močonji, ćerke Petra Čarnojevića, da kao njenu zadužbinu izgradi crkvu posvećenu Uspenju presvete Bogorodice i srpsku narodnu veroispovednu školu u mestu Fenj, koje se nalazilo u tadašnjoj Austrougarskoj, sada u Rumuniji.[4]

Njegova graditeljska delatnost u Beogradu počela je sredinom osamdesetih godina 19. veka, a okončana je tokom dvadesetih godina 20. veka. Svoj trag Jovanović je ostavio ostvarenjima u duhu akademske arhitekture pod uticajem jednog od najvećih nemačkih arhitekata i teoretičara arhitekture sredine 19. veka, Gotfrida Zempera.

Godine 1885, Konstantin Jovanović je izveo svoje prve građevine u Beogradu — kuću advokata Marka Stojanovića u Knez Mihailovoj 53-55, i kuću Dragomira Radulovića u ulici Vuka Karadžića br. 12.

Skupštinsko zdanje po projektu Konstantina Jovanovića iz 1892.

Najznačajniji projekat Jovanovićev je zgrada Narodne banke Srbije, u ulici Kralja Petra br. 12, građena u dve etape. Ova zgrada bila je i ostala najreprezentativniji objekat neorenesansne arhitekture u Srbiji, projektovana po uzoru na italijanske palate renesanse.

Među ostalim značajnim Jovanovićevim objektima u Beogradu su zgrada Nikole Spasića u Knez Mihailovoj ulici 33, kuća Marka Stojanovića u Pariskoj 15 i tako dalje. Takođe, Jovanović je izveo projekte za Hram Svetog Save na Vračaru, Dom Narodne skupštine Republike Srbije, Narodno sobranje u Sofiji i zgradu ondašnje Srpske kraljevske akademije, koji nikada nisu realizovani. Gradio je i u Beču, ali se o tome nedovoljno zna.

Nakon smrti svoje žene 1908. godine, počeo je da živi sa sestrom Katarinom i da sve češće boravi u Beogradu. Kada je počeo Prvi svetski rat zajedno su otišli su u Švajcarsku, u Sankt Galen, kod Jovana, Konstantinovog brata po ocu, a zatim u Cirih, gde su zauvek ostali.[4]

Zdanje bugarske Narodne skupštine u Sofiji

Napisao je „Razne uspomene“ koje su štampane tek 2012. godine.COBISS.SR 195677196 Autor je mnogih studija i stručnih tekstova, koji se smatraju veoma važnim za struku i istoriju.[4]

Kuća Marka Stojanovića fotografisana sa ulaza u Kalemegdan, oko 1898.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mitkova, Vanâ (2002-01-31). „Predstavât v izložba proektanta na parlamenta”. Novinar (na jeziku: bugarski). Pristupljeno 8. 8. 2009. [mrtva veza]
  2. ^ „Vidni vračani : Konstantin Anastasovič Iovanovič (1849 -1923)” (na jeziku: Bugarski). Posetite Vraca.  Nedostaje ili je prazan parametar |url= (pomoć);
  3. ^ „NBS je Upravna zgrada”. Narodna banka Srbije. Pristupljeno 6. 12. 2010. [mrtva veza]
  4. ^ a b v g d Ćirić 2013.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Jovanović Konstantin, u: Manević Z. (ur.) Leksikon srpskih arhitekata 19. i 20. veka, Beograd (1999) 84;
  • Sto godina Narodne banke Srbije, povodom obeležavanja godišnjice osnivanja i početka rada, Beograd, 1984.
  • Jovanović Konstantin. u: Enciklopedija Leksikografskog zavoda, Zagreb, knj. 3, (1967) 301.
  • Ćirić, Sonja (2013). „Život je bajka – Konstantin Jovanović: San u kamenu”. Politikin Zabavnik. 3224. Pristupljeno 27. 11. 2016. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Константин_Јовановић&oldid=26605966”