Koncentracioni logor Mauthauzen-Gusen
| Koncentracioni logor Mauthauzen-Gusen | |
|---|---|
| Koncentracioni logor | |
 | |
  | |
| Koordinate | 48° 15′ 32″ S; 14° 30′ 04″ I / 48.258889° S; 14.501111° I |
| Pod kontrolom |  Nacistička Nemačka |
Koncentracioni kamp Mauthauzen (od leta 1940. poznat kao Koncentracioni logor Mauthauzen-Gusen) je izrastao u najveću grupu nacističkih koncentracionih logora izgrađenih oko sela Mauthauzen i Gusen u Gornjoj Austriji, oko 20 km istočno od Linca.
U toku Prvog svetskog rata u Mauthauzenu je postojao logor Austro-Ugarske za internirce u koji su zatvarani svi „sumnjivi“ - u stvari lica za koje nije postojala nikakva osnovana sumnja ali su subjektivnom ocenom policijskih ili vojnih vlasti proglašeni za potencijalne „bundžije, ustanike, saradnike neprijatelja“. Najveći broj ovih interniraca kako je zvanično glasio njihov pravni status bili su Srbi i Rusini.
U početku jedini logor u Mauthauzenu se proširio i vremenom postao najveći kompleks radnih logora u delu Evrope koji je okupirala Nemačka.[1][2] Osim četiri glavna podlogora u Mauthauzenu i obližnjem Gusenu, više od 50 podkampova lociranih širom Austrije i južne Nemačke je koristilo logoraše kao robovsku radnu snagu. Nekoliko podlogora podređenih kompleksu Mauthauzen je uključivalo kamenolome, fabrike municije, rudnike, fabrike oružja i fabrike za sklapanje borbenih aviona Me 262.[3]
Žrtve[uredi | uredi izvor]
Januara 1945. u logorima, kojima je upravljano iz centrale u Mauthauzenu, bilo je oko 85.000 logoraša.[4] Broj nastradalih nije poznat ali većina izvora navodi brojke između 122.766 i 320.000 za ceo kompleks. Ovi logori su formirali jedan od prvih masivnih kompleksa koncentracionih logora u Nacističkoj Nemačkoj, a bili su poslednji koje su oslobodili zapadni saveznici i Sovjetski Savez. Dva glavna logora, Mauthauzen i Gusen I, su takođe bili dva jedina logora u celoj Evropi koji su imali oznaku logora III razreda, što je značilo da su bili namenjeni da budu najsuroviji logori za nepopravljive političke neprijatelje Rajha.[1] Za razliku od mnogih drugih koncentracionih logora, namenjenih za sve kategorije zatvorenika, Mauthauzen je uglavnom korišćen da se prisilnim radom uništi inteligencija (obrazovani ljudi iz viših društvenih klasa) iz zemalja koje je Nemačka osvojila tokom Drugog svetskog rata.[5] U ovom logoru je za vrijeme Drugog svjetskog rata ubijeno 7.000 Srba.
Groblje[uredi | uredi izvor]
Na ovom mjestu se za vrijeme Prvog svetskog rata nalazio austrougarski zarobljenički logor u kome je umrlo 8.256 Srba. Svih 8.256 Srba sahranjeno je na groblju koje se nalazi u sastavu logora. Ovde je podignuta spomen-kapela 2018. godine, osveštana 2023. godine.[6]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b (jezik: poljski) Dobosiewicz, Stanisław (2000). Mauthausen-Gusen; w obronie życia i ludzkiej godności. Warsaw: Bellona. str. 191—202. ISBN 978-83-11-09048-4.
- ^ (jezik: engleski) Bischof, Günter (1996). Austrian Historical Memory and National Identity. Anton Pelinka. Transaction Publishers. str. 185—190. ISBN 978-1-56000-902-3&id=75l45XlpXTsC&pg=PA185&lpg=PA185&dq=Mauthausen&sig=bkPrYRhv5wuk1RG9fcmO-p6kYnU Proverite vrednost parametra
|isbn=: invalid character (pomoć). - ^ (jezik: engleski) Haunschmied, Rudolf A. (2008). St. Georgen-Gusen-Mauthausen - Concentration Camp Mauthausen Reconsidered. Jan-Ruth Mills, Siegi Witzany-Durda. Norderstedt: Books on Demand. ISBN 978-3-8334-7610-5.
- ^ (jezik: poljski) Dobosiewicz, Stanisław (1977). Mauthausen/Gusen; obóz zagłady (Mauthauzen/Gusen; logor propasti). Warsaw: Ministry of National Defence Press. str. 449. ISBN 978-83-11-06368-6.
- ^ (jezik: poljski) Gębik, Władysław (1972). Z diabłami na ty (Na ti sa đavolima). Gdańsk: Wydawnictwo Morskie. str. 332.
- ^ „Patrijarh Porfirije osveštao spomen-kapelu Svetih novomučenika srpskih u Mauthauzenu”. SPC. 10. 6. 2023. Pristupljeno 15. 6. 2023.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Gębik, Władysław (1972). Z diabłami na ty (Na ti sa đavolima). Gdańsk: Wydawnictwo Morskie. str. 332.
- Dobosiewicz, Stanisław (1977). Mauthausen/Gusen; obóz zagłady (Mauthauzen/Gusen; logor propasti). Warsaw: Ministry of National Defence Press. str. 449. ISBN 978-83-11-06368-6.
- Haunschmied, Rudolf A. (2008). St. Georgen-Gusen-Mauthausen - Concentration Camp Mauthausen Reconsidered. Jan-Ruth Mills, Siegi Witzany-Durda. Norderstedt: Books on Demand. ISBN 978-3-8334-7610-5.
- Bischof, Günter (1996). Austrian Historical Memory and National Identity. Anton Pelinka. Transaction Publishers. str. 185—190. ISBN 978-1-56000-902-3&id=75l45XlpXTsC&pg=PA185&lpg=PA185&dq=Mauthausen&sig=bkPrYRhv5wuk1RG9fcmO-p6kYnU Proverite vrednost parametra
|isbn=: invalid character (pomoć). - Dobosiewicz, Stanisław (2000). Mauthausen-Gusen; w obronie życia i ludzkiej godności. Warsaw: Bellona. str. 191—202. ISBN 978-83-11-09048-4.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Mauthauzen, logor smrti („Večernje novosti“, feljton, decembar 2014) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. mart 2015)
- Ovde je zločin blaga reč („Večernje novosti“, 15. maj 2015)
- Imena srpskih logoraša biće upisana ćirilicom („Politika“, 10. maj 2016)
- Ebenze, Guzen, Harthajm: tuneli i laboratorije smrti („Politika“, 23. maj 2016)
- Komitet ljudskosti je nadživeo vreme smrti („Politika“, 24. maj 2016)
- U austrougarske logore Srbi su odvođeni odmah posle Sarajevskog atentata („Politika“, 24. maj 2016)
- Mauthauzen između zločina, počasti i zaborava („Politika”, 14. maj 2017)
- Poslednji preživeli logoraš Mauthauzena: Plakao sam kao dete („Politika”, 23. april 2019)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
