Konceptualna umetnost

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Primer konceptualne umetnosti

Konceptualna umetnost je pravac u savremenoj umetnosti u šezdesetim godinama 20. veka, čiji je glavni argument da „umetnost treba da postoji samo kao ideja i ne kao fizički entitet“ i „ideja umetnosti i sama umetnost je jedno te isto“ . Za pristalice ovoga pokreta, ideja za realizovanje nekog umetničkog dela ili projekta, znači daleko više od njegova materijalne realizacije. Nastanak i filozofija ovog pokreta se veže za evropski pokret Dada, delo filozofa Ludviga Vitgenštajna i delo stvoritelja koncepta „redi mejd“ Marsela Dišana.

Internacionalizacija pokreta[uredi]

Pokret konceptualne umetnosti se vrlo brzo pretvorio u internacionalni, šireći se sa severnoameričkog i evropskog kontinenta na ostale delove sveta. To je bio najširi umetnički pokret 20. veka, koji se zanimao za sami koncept umetnosti, društvo, politiku, itd. Konceptualni umetnici su smatrali da umetnost može biti: pisani tekst, publikacija, predstavljena u nekom određenom scenariju (performans umetnost), proizvedena sledeći upustva umetnika ili bilo koja ideja prenesena usmeno, preko skica, fotografija, zvuka, video-zapisa, itd.

Istorija[uredi]

Konceptualna umetnost (1960-1975) počinje šezdesetih godina, a sam termin je prvi put koristio Henri Flint 1961. godine u jednoj Fluksus publikaciji. Termin je kasnije proširio značenje ulaskom grupe Umetnost i jezik (Art and Language) koju je predvodio Džozef Košut. Ova grupa je zagovarala da konceptualna umetnost nastaje kada analiza jednog umetničkog dela zamenjuje samo umetničko delo. Priznanje od strane publike je stiglo 1967. godine, kada je Sol Levit iskoristio termin, u jednoj internoj publikaciji, za definisanje novog specifičnog pokreta. Konceptualni umetnici su se složili oko teorije da je proces osmišljavanja i saznanje koje nastaje u procesu, važnije od materijalizacije umetničkog dela. Prva izložba konceptualne umetnosti pod imenom Conceptual Art and Conceptual Aspects je priređena 1970. godine u Kulturnoim centru grada Njujorka.

U fundamentalnoj transformaciji umetničkog izraza, od čiste prividnosti do koncipiranja stvarnih životnih situacija Dišanov redi mejd je započeo jedno novo shvatanje umetnosti, koje se koncentriše na neograničenu složenost stvarnosti, koja je od transcendentalne važnosti za konceptualnu umetnost.

Karakteristike i ciljevi[uredi]

Konceptualni umetnici odbacuju materijalnu realizaciju dela, i u zamenu nude ideje i projekte u obliku skica i tekstualnih upustava za realizaciju dela, preko kojih se pokušava stimulisati mašta publike, sa posebnim podsticajem na akciju ili razmišljanje. Stvaralački moment se koncetriše na sam proces elaboriranja ideje ili skice, čime se teži pretvoriti posmatrača u aktivnog agenta umetničkog stvaralaštva. Cilj konceptualne umetnosti je oslobađanje impulsa svesti, koji bi zbog svoje reference na kompleksnost stvarnosti, mogli postati činioci transmutacije. Za razliku od minimalne umetnosti, konceptualna umetnost se ne bavi problemom prostor-prividnost ili prostor-iskustvo, nego se fokusira, preko idejno postavljene ili skicirane kontrukcije jedne prototipske situacije, na kompleksne i odlučujuće činioce koji postaju efektivni u jednom tačno definisanom i ograničenom polju stvarnosti. Spoznajom problema, takođe se mogu odrediti i isplanirati mogućnosti konceptualno-manipulacione transmutacije. U skladu s tim, u konceptualnoj umetnosti, umetnički akt se po prvi put pretvara u centralni problem za razmišljanje, podsticanjem na meditaciju o problemima predstavljanja u svojim različitim modalitetima. Džozef Košut je predstavio jedan istaknut primer u vezi ove problematike, sa svojim delom „Jedna i tri stolice“, koje se sastoji od jedne stvarne stolice, fotografije jedne stolice i definicije koncepta stolica u rečniku, privlačeći pažnju na razliku između stvarnosti, semantičkog značenja i stvarnosti znaka. Tu umetnost doseže same granice svoje prakse, presecajući se sa pitanjima koja se postavljaju u filozofiji, konkretnije u teoriji saznanja, odnosno epistemologiji.

Galerija[uredi]

Zagovarači konceptualne umetnosti veruju da je njome proširen horizont umetnosti i zaustavljeno širenje merkantilizma, dok je mnogi kritičari smatraju veoma pretencioznom. Iako su mnogi konceptualni umetnici bili zainteresovani za političke i društvene promene kroz umetničko delovanje, činjenica je da su bili više koncentrisani na analizu i ispitivanje njene prirode. Konceptualna umetnost je bila odlična podloga za razvijanje novih umetničkih formi kao što su umetnička instalacija, performans umetnost, video umetnost, i u novije vreme, umetničke forme koje koriste informatiku i robotiku kao medije preko kojih se plasiraju ideje.

Konceptualni umetnici[uredi]

Vidi još[uredi]

Literatura[uredi]

  • H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
  • Đina Piskel, Opšta istorija umetnosti, Beograd 1972.
  • Markus Steigman/ René Zey- Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002.

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Konceptualna umetnost


Pokreti u umetnosti
Renesansa · Manirizam · Barok · Rokoko · Neoklasicizam · Romantizam · Realizam · Prerafaeliti · Akademizam · Impresionizam · Neoimpresionizam · Postimpresionizam
HH vek
Modernizam · Kubizam · Ekspresionizam · Apstrakcija · Plavi jahač · Die Brücke · Dadaizam · Fovizam · Nova umetnost · Plakatstil · Bauhaus · Pop art · De stijl · Dekorativna umetnost · Apstraktni ekspresionizam · Futurizam · Suprematizam · Konstruktivizam · Nadrealizam · Minimalizam · Konceptualna umetnost · Postmodernizam