Koncert za Aranhuez
Koncert za Aranhuez (šp. Concierto de Aranjuez) je najpoznatije muzičko delo za gitaru i orkestar španskog kompozitora Hoakina Rodriga.
Uvod[uredi | uredi izvor]
Hoakin Rodrigo je svoje prvo muzičko delo za gitaru i orkestar, Koncert za Aranhuez, komponovao 1939. godine u Parizu, u napetim istorijskim okolnostima između poslednjih borbi u Španskom građanskom ratu i predvečerja Drugog svetskog rata.[1] Instumentacija koncerta je jedinstvena, jer se retko zvuk gitare suprotstavlja čitavom orkestru. Uprkos tome, zvuk gitare se ne utapa u orkestar, već je istaknut tokom celog izvođenja. Premijerno je izveden 9. novembra 1940. godine u Dvorani katalonske muzike (Palau de la Música Catalana) u Barseloni. Gitaristu Rehina Sainca de la Mazu pratio je Filharmonijski orkestar Barselone, a na mestu dirigenta je bio Sezar Mednosa Lasalje.[2]
Stavovi[uredi | uredi izvor]
Koncert za Aranhuez je podeljen u tri stava: Allegro con spirito, Adagio i Allegro gentile.
Najpoznatiji je drugi stav – Adagio. Karakterističan je po sporom izvođenju i uzdržanoj melodičnosti postignutoj uvođenjem engleskog roga uz nežnu pratnju gitare i drugih duvačkih instrumenata (fagot, oboa, horna). Stav je ispunjen osećanjem uzdržane žalosti. Početnoj melodiji se postepeno dodaje ornamentacija. Prigušeni zvuk gitare stvara prve znake tenzije koja raste i uzima maha, a zatim popušta. Ali to je samo zatišije koje se iznova ruši tokom glavne melodije, appassionato del molto (ital. veoma strastveno), izražene kroz deonice praćene drvenim duvačkim instrumentima. I pored toga što je zapravo okončan poslednjim deonicama orkestra, stav razrešava smireni arpeđo gitare.
Treći stav - Allegro gentile - kombinuje 2/4 i 3/4 taktove.
Nadahnuće[uredi | uredi izvor]
Koncert za Aranhuez je nadahnut vrtovima Kraljevske palate u Aranhuezu, prolećnoj rezidenciji kralja Filipa II u drugoj polovini 16. veka, koju je sredinom 18. veka rekonstruisao Fernando VI. Kompozotor svojim delom pokušava da slušaocima dočara zvuke prirode iz drugog mesta i drugog doba.
Po rečima kompozitora, prvi stav je „pokrenut ritmičnim duhom i energijom i nijedna od dve teme ne prekida svoj neumitan ritam“. Drugi stav „predstavlja dijalog između gitare i duvačkih instrumenata“ (engleski rog, fagot, oboa, horna), dok poslednji stav „oživljava formalni ples u kojem kombinacija dvostrukog i trostrukog ritma održava napetost od jednog do drugog takta“. Hoakin Rodrigo opisuje koncert kao pokušaj da se uhvati „miris magnolija, poj ptica i žubor fontana“ vrtova Aranhueza.
Zbog dugogodišnje ćutnje Rodriga i njegove supruge uvrežilo se mišljenje da je drugi stav nadahnut bombardovanjem Gernike 1937. godine. U svojoj autobiografiji, Viktorija, kompozitorova žena, tvrdi da stav predstavlja prisećanje na srećne dane tokom medenog meseca i Rodrigov odgovor na bol zbog smrti njihovog prvog deteta.[3]
Priznanja[uredi | uredi izvor]
Kralj Huan Karlos I je 1991. godine Hoakinu Rodrigu dodelio titulu Markiza vrtova Aranhueza.[4]
Hoakin Rodrigo i njegova supruga Viktorija sahranjeni su na groblju u Aranhuezu.[5]
Snimci koncerta[uredi | uredi izvor]
Narsiso Jepes
Džon Vilijams
Kazuhito Jamašita
Pepe Romero
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Andres Ruiz Tarazona (oktobar 2001). «Hoakin Rodrigo, muzičar suptilnosti, Hispanoameričke sveske br. 616». Institut Servantes.
- ^ La Vanguardia (10. novembar 1940). «Kultura preko muzike, kritika premijere u Barseloni». Pristupljeno 28. 2. 2014.
- ^ Rodrigo 1992.
- ^ KRALjEVSKI DEKRET 1860/1991, 30. decembra 1991, kojim se dodeljuje titula Markiz vrtova Aranhueza Don Hoakinu Rodrigu Vidreu
- ^ Grob i kratka biografija Hoakina Rodriga na Find a Grave.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Rodrigo, Victoria Kamhi de (1992). Hand in hand with Joaquín Rodrigo: my life at the maestro's side. Latin American Literary Review Press. ISBN 978-0-935480-51-1.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
