Kopenhagen

Kopenhagen dan. København
Znamenitosti Kopenhagena
Grb
Administrativni podaci
Država	Danska
Regija	Veliki Kopenhagen
Osnovan	1167.
Stanovništvo
Stanovništvo	‍
— 2022.	656.787
— gustina	7.296,82 st./km2
Aglomeracija (2022.)	1.336.301
Geografske karakteristike
Koordinate	55° 40′ 00″ S; 12° 34′ 00″ I
Vremenska zona	UTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST)
Aps. visina	0-91 m
Površina	90,01 km2
Kopenhagen Kopenhagen na karti Danske
Ostali podaci
Gradonačelnik	Frank Jensen
Poštanski broj	1050-1778, 2100, 2150, 2200, 2300, 2400, 2450, 2500
Pozivni broj	3
Veb-sajt
kk.dk

Kopenhagen (dan. København, u maternjem izgovoru Kobenhavn) je glavni i najveći grad Danske. Savremeni naziv je iskvaren oblik starog imena Købmandshavn koje znači „trgovačka luka“. Prostire se na površini od 526 km². U samom gradu živi oko 656 hiljada stanovnika, a na širem području oko 1,33 miliona.

Kopenhagen je političko, privredno i kulturno središte Danske. Poslednjih decenija, sa jačanjem saradnje sa Švedskom, Kopenhagen je zajedno sa švedskim Malmeom postao središte velike regije Eresund sa oko 3,8 miliona stanovnika. Ovo je jedna od najrazvijenijih oblasti u Evropskoj uniji.

Kopenhagen je već godinama jedan od gradova sa najkvalitetnijim životom. Istovremeno, to je jedan od najskupljih gradova na svetu.

Geografija

Geografski položaj Kopenhagena je izrazito povoljan. Kopenhagen se nalazi na najužem moreuzu Eresund, koji odvaja Kategat i Skagerak, odnosno Baltičko i Severno more. Na taj način Kopenhagen se nalazi na sponi srednje i severne Evrope (Skandinavije).

Najbliži veći grad Kopenhagenu je švedski Malme, preko moreuza, 40 km istočno, spojen novim Eresundskim mostom-tunelom. Od drugog po veličini grada u državi, Orhusa, Kopenhagen je udaljen 300 km istočno. Od Berlina Kopenhagen je udaljen 430 km severno, a od Stokholma 660 km jugozapadno.

Stari deo Kopenhagena sa Amagertskim trgom

Kopenhagen se nalazi na istočnoj obali velikog danskog ostrva Sjeland, na mestu gde ono najbliže približava skandinavskom poluostrvu. Manji deo grada nalazi se na ostrvu Amager, koje je od Sjelanda razdvojeno Velikim kanalom. Nadmorska visina grada ide od 0 do 30 m.

Kopenhagen se razvio kao morska luka na moreuzu Eresund između Severnog i Baltičkog mora. More je i danas glavni činilac razvoja grada (privreda, gradski predeo sa mnogobrojnim kanalima i marinama).

Klima

Klima u Kopenhagenu je umereno kontinentalna sa uticajem Atlantika i Golfske struje. Stoga grad odlikuje blaga klima. prosečna godišnja temperatura je 8 °C. Najniža prosečna temperatura je u februaru, -1 °C, a najveća je tokom jula i avgusta, 17 °C. Godišnja količina padavina je oko 613 milimetara.

Klima Kopenhagenu, Danska (1981–2010 normale, ekstremi 1768–sadašnjost)
Pokazatelj \ Mesec	.Jan.	.Feb.	.Mar.	.Apr.	.Maj.	.Jun.	.Jul.	.Avg.	.Sep.	.Okt.	.Nov.	.Dec.	.God.
Apsolutni maksimum, °C (°F)	11,8 (53,2)	15,8 (60,4)	20,8 (69,4)	26,2 (79,2)	28,5 (83,3)	32,7 (90,9)	33,0 (91,4)	33,8 (92,8)	29,8 (85,6)	23,2 (73,8)	16,6 (61,9)	12,8 (55)	33,8 (92,8)
Maksimum, °C (°F)	3,4 (38,1)	3,6 (38,5)	6,5 (43,7)	11,8 (53,2)	16,7 (62,1)	19,6 (67,3)	22,2 (72)	21,8 (71,2)	17,5 (63,5)	12,6 (54,7)	7,6 (45,7)	4,4 (39,9)	12,3 (54,1)
Prosek, °C (°F)	1,4 (34,5)	1,4 (34,5)	3,5 (38,3)	7,7 (45,9)	12,5 (54,5)	15,6 (60,1)	18,1 (64,6)	17,7 (63,9)	13,9 (57)	9,8 (49,6)	5,5 (41,9)	2,5 (36,5)	9,1 (48,4)
Minimum, °C (°F)	−0,7 (30,7)	−0,8 (30,6)	0,7 (33,3)	4,2 (39,6)	8,6 (47,5)	11,9 (53,4)	14,3 (57,7)	14,1 (57,4)	10,8 (51,4)	7,1 (44,8)	3,3 (37,9)	0,5 (32,9)	6,2 (43,2)
Apsolutni minimum, °C (°F)	−26,3 (−15,3)	−20,0 (−4)	−18,5 (−1,3)	−8,8 (16,2)	−3,4 (25,9)	1,0 (33,8)	0,7 (33,3)	0,6 (33,1)	−3,2 (26,2)	−7,0 (19,4)	−15,2 (4,6)	−16,0 (3,2)	−26,3 (−15,3)
Količina padavina, mm (in)	53,0 (2,087)	36,9 (1,453)	42,3 (1,665)	35,8 (1,409)	47,2 (1,858)	63,9 (2,516)	60,9 (2,398)	67,5 (2,657)	61,0 (2,402)	63,3 (2,492)	56,4 (2,22)	57,4 (2,26)	645,7 (25,421)
Dani sa padavinama (≥ 0.1 mm)	14,9	11,4	13,5	11,5	10,8	12,0	12,4	12,0	13,6	14,5	15,4	15,4	157,4
Dani sa snegom	5,9	4,4	4,1	1,3	0,0	0,0	0,0	0,0	0,0	0,2	1,7	3,9	21,4
Relativna vlažnost, %	86	84	82	76	72	72	73	75	78	83	84	85	79
Sunčani sati — mesečni prosek	51,5	68,1	119,7	180,9	230,2	213,3	228,1	198,9	141,9	100,9	55,3	40,6	1.629,7
UV indeks	0	1	2	3	5	6	5	5	3	1	1	0	2,7
Izvor: DMI (precipitation days and snowy days 1971–2000, humidity 1961–1990), Meteo Climat (record highs and lows) and Weather Atlas

Istorija

Srednji vek: Područje grada bilo je naseljeno još u doba praistorije. Današnje naselje je oko 1000. godine osnovao Sven Rašljobradi. 1167. godine uz dotadašnje ribarsko i lučko naselje izgrađen je zamak, na mestu današnjeg dvorca Kristijanborg, pa ono dobija crte grada. Grad ubrzo postaje važna luka, što očuvalo u imenu grada (u prevodu Luka trgovaca). Stoga se 1167. godine smatra godinom osnivanja Kopenhagena. Poveljom episkopa Jakoba Erlandsena iz 1254. Kopenhagen i zvanično postaje grad. Istovremeno grad je važno trgovište, pa je i česta meta Hanze. Međutim, Kopenhagen postaje prestonica Danske tek u 15. veku, umesto dotadašnje prestonice Roskildea.

Novi vek: Od vremena premeštanja prestonice u Kopenhagen grad utvrđuje položaj stožera danske krune, ali i danske privrede i kulture. 1658–59. grad se uspešno odupro napadu Šveđana. Međutim, mnogo veći udarac gradu zadala je kuga 1711. godine, kada je broj pređašnjeg stanovništva (oko 65 hiljada) sveden na trećinu.

Savremeno doba: U dve bitke, 1801. i 1807. godine, Dansko-norveška flota je doživela veliki poraz u bici kod Kopenhagena od strane britanske. U isto vreme grad je veoma stradao, a poginulo je i mnogo građana. I pored toga, sledećih decenija 19. veka grad i cela država beleže nagli razvoj, pa se gradsko stanovništvo brzo uvećavalo.

Tokom Drugog svetskog rata Kopenhagen je bio okupiran kao i ostatak države. I pored okupacije, Kopenhagen i Danska mnogo manje stradali nego mnoge druge okupirane oblasti.

Posle rata brzo je tekla obnova i osavremenjavanje grada. Od 1961. je otvorena prva pešačka ulica na svetu, Stroget, i od tada se radi na brzom razvijanju pešačkih zona.

Od 2000. godine Kopenhagen je povezan sa švedskim gradom Malmeom preko mosta-tunela Eresund. Poslednjih par decenija Kopenhagen se uvek uključuje među najbolje svetske gradove za život na svetu bez obzira na visoke troškove života.

Stanovništvo

U 17. veku Kopenhagen je bio jedan od najvećih gradova Evrope, ali je kasnije potisnut. Tokom druge polovine 19. veka i pre polovine 20. veka grad je brzo rastao, povećavši broj stanovnika nekoliko puta. Posle Drugog svetskog rata broj stanovnika je sporo rastao, a kasnije i stagnirao. U to vreme počela su rasti predgrađa Kopenhagena. Danas u gradskim granicama živi oko 656 hiljada stanovnika, a u široj gradskoj zoni oko 1,33 miliona.

Etnički sastav

Po podacima iz 2022. godine, većinu stanovništva sa 73,7% čine Danci, 12,9% čini ostalo stanovništvo sa prostora Evrope, 8,2% su sa prostora Azije, 3% sa prostora Afrike, dok su se 2,2% izjasnili kao ostali.

Bogorodičina crkva u Kopenhagenu

Veroispovest

Većina stanovnika Kopenhagena, odnosno 56,9% se izjašnjava da pripada luteranskoj Crkvi Danske. Ovaj broj je po podacima iz 2020. godine bio 0,6% manji u odnosu na podatke popisa iz 2019. godine. Takođe, postoje i ostale hrišćanske zajednice u Kopenhagenu, od kojih se ističe katolička zajednica.

Zahvaljujući masovnoj migraciji krajem 20. veka i početkom 21. veka, verska slika grada se menjala, tako da se procenjuje da u Kopenhagenu živi oko 175,000-200,000 muslimana, odnosno oko 10% stanovništva. Prva džamija u danskoj, Velika džamija u Kopenhagenu, otvorena je 2014. godine.

Broj Jevreja procenjuje se na oko 7,000 na teritoriji Danske, od kojih je većina skoncentrisana u Kopenhagenu i predgrađima. Postoji nekoliko sinagoga u ovom gradu, koje imaju oko 1,800 članova. Prva sinagoga u Danskoj otvorena je 1684. godine.

Privreda

Kopenhagen je „privredno srce" Danske. Grad je i danas velika luka, a poslednjih decenijama posebno su se razvile delatnosti iz oblasti poslovanja, trgovine i usluga. Sve važnije svetske kompanije imaju svoje ispostave ili poslovnice u Kopenhagenu.

Saobraćaj

Međunarodni Aerodrom Kopenhagen udaljen je 8 kilometara od centra grada. 2018. godine ovaj aerodrom je imao promet veći od 30 miliona putnika. Povezan je metroom sa središtem grada.

Bicikli parkirani u blizini jedne od metro stanica.

Kopenhagen ima razvijenu mrežu puteva koji povezuju grad sa drugim delovima Danske putem Eresundskog mosta. U Kopenhagenu pored S-voza i autobusa postoje i 2 linije podzemne železnice, tj. metroa. Metro linije su u dužini od 20,4 kilometara.

Bicikl je jedno od najčešćih prevoznih sredstava stanovnika Kopenhagena. Procenjuje se da u ovom gradu ima više bicikala nego stanovnika. Saobraćajna infrastruktura prilagođena je ovom načinu prevoza. Staze, predviđene isključivo za bicikliste, dužine su preko 400 kilometara.

Znamenitosti grada

Nova luka (dan. Nyhavn)

Kopenhagen ima dobro očuvano staro gradsko jezgro sa prepoznatljivim „skandinavskim duhom“ (jednostavne fasade u živim bojama, kanali, gotske crkve i sl.). Grad poseduje i jednu od najvećih pešačkih zona, koja je istovremeno i najstarija na svetu, pa je ponos grada.

Okrugli toranj predstavlja jednu od glavnih turističkih znamenitosti Kopenhagena. Ona se nalazi u samom središtu grada. Zajedno sa njim je građena i Crkva svete Trojice. Državna skupština je bio nekadašnji dvor danskih kraljeva, a u današnje vreme je sedište zakonodavstva i ministarstva spoljnih poslova. Monumentalna zgrada berze se nalazi na obali kanala Frederiksholm. Odlikuje je šiljati vrh spiralnog oblika, kojeg čine četiri upletena zmajeva repa.

Zbirka slika

• 
  Opera u Kopenhagenu
• 
  Gradska kuća
• 
  Kraljevska palata — Amalienborg
• 
  Parlament Danske u palati Kristijansborg
• 
  Dvorac Rozenborg
• 
  Ulazak u glavnu pešačku ulicu Stroget
• 
  Muzej lepih umetnosti
• 
  Kraljevska biblioteka
• 
  Kopenhagen noću

Partnerski gradovi

• Peking
• Berlin
• Kuritiba
• Marsej
• Prag
• Rejkjavik
• Helsinki
• Nuk
• Oslo
• Stokholm
• Torshavn
• Amsterdam
• Grojec

Literatura

• Schaldemose, Anne Prytz (2005). Copenhagen, People and Places. Gyldendal A/S. ISBN 978-87-02-02751-8. 
• Booth, Michael (1. 1. 2003). Time Out Copenhagen. Penguin Group USA. ISBN 978-0-14-100839-4. 
• Brebbia, C. A. (1. 5. 2013). Sustainable Development and Planning VI. WIT Press. ISBN 978-1-84564-714-8. 
• Cardarelli, François (19. 3. 2008). Materials Handbook: A Concise Desktop Reference. Springer. ISBN 978-1-84628-669-8. 
• Cervero, Robert (1. 10. 1998). The Transit Metropolis: A Global Inquiry. Island Press. ISBN 978-1-59726-931-5. 
• Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Copenhagen”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 7 (11 izd.). Cambridge University Press. 
• Christopher, Paul J. (31. 7. 2006). Greatest Cities in the World You Should Visit. Encouragement Press, LLC. ISBN 978-1-933766-01-0. 
• Cowie, Leonard W. (1. 9. 1990). Lord Nelson, 1758–1805: A Bibliography. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-28082-5. 
• Cunningham, Antonia (2. 4. 2013). DK Eyewitness Top 10 Travel Guide: Copenhagen. Dorling Kindersley Limited. ISBN 978-1-4093-2964-0. 
• Davies, Elwyn (1944). Denmark. Naval Intelligence Division. 
• Fountain, Jane; Korf, Dirk J. (1. 1. 2007). Drugs in Society: European Perspectives. Radcliffe Publishing. ISBN 978-1-84619-093-3. 
• Harding, Paul (2009). Scandinavian Europe. Lonely Planet. ISBN 978-1-74104-928-2. 
• Hinde, Wendy (1973). George Canning. Collins. 
• Jason, Heda; Segal, Dimitri (1. 1. 1977). Patterns in Oral Literature. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-081002-8. 
• Kjaer, Michael; Krogsgaard, Michael; Magnusson, Peter; Lars Engebretsen, Harald Roos, Timo Takala, Savio L-Y. Woo (15. 4. 2008). Textbook of Sports Medicine: Basic Science and Clinical Aspects of Sports Injury and Physical Activity. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-4051-4057-7. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)
• Lauring, Kåre (2003). Byen brænder – den store brand i København 1728 (na jeziku: Danish). Copenhagen: Gyldendal. ISBN 87-02-01895-0. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Nelson, Viscount Horatio Nelson (2005). Nelson, the New Letters. Boydell Press. ISBN 978-1-84383-130-3. 
• O'Brien, Sally (2005). Copenaghen. Ediz. Inglese. Lonely Planet. ISBN 978-1-74104-035-7. 
• Phillips, Ron (januar 2011). Arts Entrepreneurship and Economic Development: Can Every City be "Austintatious"?. Now Publishers Inc. ISBN 978-1-60198-412-8. 
• Pocock, Tom (1994). Horatio Nelson. Pimlico. ISBN 978-0-7126-6123-2. 
• Raabyemagle, Hanne (1998). „Harsdorff shows the way”. Ur.: Raabyemagle, H.; Smidt, C. Classicism in Copenhagen. Denmark: Gyldendal. ISBN 87-00-34356-0. 
• Schaldemose, Anne Prytz (2005). Copenhagen, People and Places. Gyldendal A/S. ISBN 978-87-02-02751-8. 
• Skaarup, Bi; Jensen, Johan R. M. (2002). Arkæologien i metroens spor — The archaeology in the tracks of the metro (na jeziku: Danish i engleski). The Orestad Development Corporation and Copenhagen City Museum. ISBN 87-90143-15-9. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Smith, Digby George (1998). The Greenhill Napoleonic wars data book. Greenhill Books. ISBN 978-1-85367-276-7. 
• Woodward, Christopher (1998). Copenhagen. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-5193-7. 

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Zvanični veb-sajt
• VisitCopenhagen.dk – Official VisitCopenhagen tourism website