Korenova dlaka
Korenova dlaka je cevasti, tankozidni izraštaj korena koji ima ulogu apsorpcije vode i minerala iz podloge.[1] Zapravo, korenove dlake povećavaju apsorpcionu površinu korena. Opstaju nekoliko dana i ne razvijaju se u koren. Sve vreme se stvaraju odmah odmah iza vrha korena. One rastu u okolno zemljište nekoliko milimetara. Svaka od njih se sastoji iz jedne ćelije. Pri vrhu korena mitoza ćelija je veoma aktivna kako bi se stvorile nove ćelije koje će dati nove dlake, jer stare odumiru.[2]
Postanak[uredi | uredi izvor]
Korenove dlake se formiraju iz epiblemskih ćelija i to onih koje su manje od ostalih, imaju gušću citoplazmu i poliploidna jedra. Takve ćelije se nazivaju trihoblaste. Na njima se najpre stvori izraštaj, koji raste, odnosno izdužuje se. U njemu je gušća citoplazma i tu je jedro, a u samoj ćeliji ostaje vakuola sa retkom citoplazmom. U početku je ćelijski zid od amiloida, što olakšava rastenje korenove dlake, a kasnije postaje celulozan i sluzav. Korenova dlaka uvek ostaje spojena sa ćelijom iz koje je nastala, što se objašnjava time da je transport supstanci brži.[3]
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Oblik korenove dlake zavisi od sredine gde se razvija. U vodi ili na vazduhu imaće cilindričan, negranati oblik, a u zemljištu pljosnat i režnjevit, jer režnjevi obuhvataju čestice zemlje kako bi se lakše crpeli voda i minerali. Dužina im varira od 0,1 do 8 mm, a debljina im je veoma mala i meri se u mikronima. Broj dlaka po jedinici površine zavisi od vrste biljke i samim tim i apsorpciona površina. Dužina života takođe zavisi od vrste i kod nekih iznosi do 20 dana.[3]
Uloge[uredi | uredi izvor]
Primarna uloga je upijanje vode i u njoj rastvorenih supstanci, ali su one sposobne da iskorišćavaju i čvrste partikule koje rastvaraju ugljenom kiselinom, a pri nedostatku kiseonika i sirćetnom i mravljom koje mogu da stvaraju, a što može da se dokaže eksperimentalnim putem. Korenove dlake takođe učestvuju i u pričvršćivanju biljke za podlogu, što je naročito pogodno kod mladih biljaka čije je korenje još uvek plitko. One pomažu i rast korena kroz čvrstu podlogu koja pruža više otpora i što je podloga čvršća, one rastu bliže vrhu korena.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ yourdictionary.com: Root hair, Pristupljeno 9. 4. 2013.
- ^ talktalk: root hair, Pristupljeno 9. 4. 2013.
- ^ a b v Tatić, B.& Petković, B. 1991. Morfologija biljaka. Naučna knjiga. Beograd.
