Korzika

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga


Koordinate: 42° 9' SG Š, 9° 5' IGD
Korzika je ostrvo, koje je i jedan od regiona Francuske. Korzika je četvrto ostrvo po veličini na Mediteranu.

Корзика
Zastava Grb
Zastava Grb
Položaj {{{ime_genitiv}}}
Departmani Južna Korzika
Gornja Korzika
Prefektura Ajačo
Površina 8.680 km²
Stanovništvo 2006..
 - Broj 275.000
 - Gustina stanovništva 32 st./km²
 - Broj okruga 5
 - Broj kantona 52
 - Broj opština 360
Predsednik
regionalnog veća
Pol Žiakobi

Region se sastoji od 2 departmana. Čuvena je kao rodno mesto Napoleona Bonapartea.

Geografija[uredi]

Topografija

Korzika ima 1000 km obale i više od 200 plaža. Većinom je to planinsko ostrvo sa najvišim vrhom od 2706 m. Ima oko 20 vrhova sa preko 2.000 metara. Od Sardinije je odvojena Bonifacijskim moreuzom.

Najveći gradovi su:

Istorija[uredi]

Korzika je bila pod uticajem Kartagine ili u sastavu Kartagine sve do 237. p. n. e., kada dolazi pod Rimsku republiku. Pod Rimom je bila do dolaska Vandala 430. Pod Vizantijom je od 522.

Kasnije ostrvo menja gospodare, uključujući Arape (Maure) i Lombarde, dok nije pala 1282. pod Đenovu posle bitke kod Melorije protiv Pize. Korzika uglavnom ostaje pod Đenovom do 1768., s time da je bila pod Aragonom od 1296. do 1434. i pod Francuskom od 1553. do 1559. Francuska je kupila Korziku 1768.

Značajna ličnost korzikanske istorije je general Paskal Paoli (17251807.), koji se borio za korzikansku nezavisnost i protiv Đenove i protiv Francuske. Sa njim Korzika dobija svoj amblem mavarske glave, po periodu Mavarske vlasti (8501034.).


Ekologija[uredi]

Ostrvo ima mediteransku klimu, sa vrućim suhim letima i blagim, kišnim zimama. Vegetacija Korzike čine mediteranske šume, makije i šume. Većina obalnog pojasa je ukrčena za potrebe poljoprivrede i pašnjaka, tako da je to zajedno sa sečom šuma bitno smanjilo planinske šume.

Nacionalni park je stvoren 1972. i predstavlja zaštitu za hiljade retkih životinja i ptica. Park je zaštićen i do njega se može doći samo jedrenjem. Dve ugrožene životinjske vrste su muflon i korzikanski crveni jelen, koji je endemska životinja.

Uprava[uredi]

Map of Corsica

Glavni grad je Ajačo. Korzika je podeljena na dva departmana: Južnu Korziku i Gornju Korziku. Ta dva deparmana su stvorena 1975. cepanjem jedinstvenog departmana Korzika. Propali su zadnji pokušaji dobijanja autonomije. Nije uspio referendum iz 2003., po kome su departmani trebalo da budu ukinuti, a Korzika dobiti veća prava.

Ekonomija[uredi]

Turizam igra najveću ulogu u ekonomiji Korzike. Ugodna klima, prelepe planine i prekrasne plaže privlače turiste iz Francuske i Evrope. Ostrvo još uvek nije dostiglo nivo razvoja ostalih francuskih regija, pa je još uvek relativno malo ugroženo industrijskim razvojem.

Politika[uredi]

Na ostrvu postoji nekoliko pokreta, od kojih se jedni zalažu za veću autonomiju u Francuskoj, a drugi za nezavisnost. Autonomaši se zalažu za korzikanski jezik, više prava lokalnoj vlasti i za izuzeća od poreza.

Francuska vlada se protivi punoj nezavisnosti ostrva. Tokom 1970-ih bilo je dosta bombaških napada i atentata od strane terorističkih grupa, koje su na taj način pokušale postići nezavisnost Korzike. Značajan događaj je bio ubistvo prefekta Kloda Erinjaka 1998.

Mnoge od grupa, koje se zalažu za nezavisnost iznućuju novac, relativno slično sicilijanskoj mafiji. Iznuđivanje novca navodno služi ciljevima oslobađanja ostrva od Francuske. Tokom 2000. predsednik vlade Lionel Žospen najavio je davanje veće autonomije Korziki u zamenu za kraj nasilja. Predložena autonomija značila bi posebno veću zaštitu korzikanskog jezika.

Spoljašnje veze[uredi]