Koronarna arterijska bolest

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Koronarna arterijska bolest
Klasifikacija i spoljašnji resursi

Lezija i delimično suženje krvnog suda u koronarnaoj arterijskoj bolest
ICD-10 I20.-I25.
ICD-9 410-414, 429.2
MedlinePlus 007115
eMedicine radio/192
MeSH D003324

Koronarna arterijska bolest (engl. coronary artery disease) ili ishemijska bolest srca ili koronarna bolest je naziv za grupu bolesti srca koje nastaju usled smanjenog protoka krvi kroz srčane arterije. Najčešći uzrok smanjenog protoka je ateroskleroza. Kao posledica bolesti javlja otežano snabdevanje srčanog mišića kiseonikom, sa pratećim znacima angine pektoris.

Iz najnovijih kardioloških studija, saznajemo da preko 80% smrtnosti od svih srčanosudovni (kardiovaskularnih) bolesti i 60% opterećenja od ishemijska bolest srca (IBS)[a] potiče iz zemalja u razvoju i nerazvijenih zemalja.[1] Proces „epidemiološke tranzicije“ bolesti srca i krvnih sudova ne podrazumeva samo promene u strukturi obolevanja i umiranja, već se ogleda i u promenama u okviru iste grupe oboljenja (npr. pad učestalosti obolevanja od reumatske groznice kod mladih, a češća pojava IBS kod radno aktivnog stanovništva). Zato, danas u najvećem broju zemalja sveta, u strukturi umiranja od srčanosudovnih bolesti dominira smrtnost od IBS, nakon čega sledi umiranje od vaskularnih bolseti mozga i drugih bolesti srca i krvnih sudova.[2]

Klasifikacija kardiovaskularnih bolesti[uredi]

Kardiovaskularne bolesti (KVB) predstavljaju veliku i heterogenu grupu oboljenja koje, prema desetoj reviziji Međunarodne klasifikacije bolesti (MKB10, MKB 10 - Međunarodna klasifikacija bolesti, 10. revizija), obuhvataju sledeće poremećaje zdravlja:

Ishemijska bolest srca (IBS) predstavlja najčešću bolest iz ove velike grupe.

Oblici ishemijske bolesti srca[uredi]

Faktori rizika[uredi]

Kako još uvek nije u potpunosti razjašnjena etiopatogeneza ishemijske bolesti srca, u praaksi i brojnim izvorima najčešće se govori o mogućim faktorima rizika koji predisponiraju određene osobe (populaciju) da obole od IBS sa većom učestalošću, nego osoba u jednoj populaciji koja nije izložena istim faktorima rizika.[3]

Mogući faktori rizika koje predispniraju određenu osobu da oboli od IBS
faktori rizika Mogući uzroci
Glavni nezavisni
  • Pušenje duvana. Rizik zavisi od broja popušenih cigareta dnevno i vremena pušenja,
  • Povišen krvni pritisak. Rizik oboljevanja od IBS raste sa sistolnog pritiskom ako je on veći od 135 i dijastolnim većim od 85 mmHg.
  • Povećani serumski (ukupni i LDL) holesterol, nizak HDL holesterol,
  • Šećerna bolset. Oko 60% svih smrtnih slučajeva kod ove bolesti čini IBS.
  • Životna dob, primarno starije životno doba (muškarci starosti >55 godina i žene posle menopauze i starosti >65 godina). Rizik raste linearno sa godinama starosti. Kod mupkaraca počev od 30 godine, kod žena počev od menopauze (starosti >65 godina). Kod muškaraca je iznad 55 godine dvostruko veći rizik da obole od IBS nego kod žena, kasnije (posle 65 godine) se rizik kod muškaraca i žena postepeno izjednačava
Predsiponirajući
  • Gojaznost, trbušna gojaznost. Velika telesna masa povećava rizik za pojavu šećerne bolesti, hipertenziju, hiperholesterolemiju...)
  • Mala fizička aktivnost, sedentarni način života,
  • Pozitivna porodična anamneza za ishemijsku bolest srca u ranijem životnom dobu (<55 kod muškaraca; <65 godina kod žena),
  • Etničke karakteristike,
  • Psihosocijalni faktori. Ličnosti tipa A (kompetitivna ličnost, ambiciozna ličnost...) imaju povećava rizik od IBS. Stres takođe značajno povećava rizik za ranu pojavu IBS.
Uslovni
  • Povišeni trigliceridi, povišene male LDL čestice ,
  • Povišen homocistein, povišen lipoprotein Lp (a),
  • Povišen fibrinogen.
  • Povišeni inflamatorni markeri (C reaktivni protein).

Uzrok i mehanizam nastanka[uredi]

Najčešći uzrok koronarne arterijske bolesti je ateroskleroza srčanih arterija. Može se slobodno reći da je koronarna bolest manifastacija ateroskleroze u srčanim arterijama. Kod ateroskleroze dolazi do stvaranja fibroznog (ateromatoznog) plaka i nagomilavanja masnoća-holesterola, LDL lipoproteina itd. ispod njegove površine, tako da se postepeno smanjuje lumen krvnog suda. Suženje koronarnih arterija od 50-75% je već značajno, dok je suženje preko 75% obično povezano sa anginom pektoris.

Tromboza takođe može dovesti do smanjenja lumena krvnog suda ili potpune okluzije (potpunog zatvaranja lumena) srčanih arterija. Najčešće se javlja usled pucanja aterosklerotskog plaka i oslobađanja trombogenog materijala, koji dovodi do agregacije trombocita i pojave tromboze. Tada može doći do kritične stenoze, smanjenja lumena srčanih arterija za 75-99% kada se iscrpljuju sve mogućnosti za kompenzaciju srčane cirkulacije. Suženje (stenoza) od 100% je potpuno zapušenje srčanih arterija. Tada se javlja akutni koronarni sindrom (nestabilna angina i akutni infarkt miokarda).

Grčevi (spazmi) srčanih arterija takođe mogu dovesti do suženja njihovog lumena i pojave simptoma koronarne bolesti srca npr. Princmetalova angina.

Retki uzroci koronarne bolesti srca su: embolije (tromboembolije, embolije izazvane endokarditisom), vaskulitisi (nodozni panarteritis, Takajaši arteritis, Kavasakijeva bolest, Sifilis itd.). Disekcija aorte u ushodnom delu aorte takođe može dovesti do zatvaranja krvnih sudova srca.

Zastoj protoka krvi kroz srčane arterije pokreće ishemijsku kaskadu. Dolazi do aktiviranja anaerobnih procesa dobijanja energija kao npr. glikoliza, što vodi stvaranju mlečne kiseline (laktat), koji može izazvati regionalnu acidozu. Zbog smanjenog snabdevanja kiseonikom i pojave hipoksije i acidoze kontraktilnost srčanog mišića se smanjuje, povećavaja pritisak u njemu, što ga dodatno opterećuje. Takođe dolzi do aktivacije simpatikusa, koji izaziva povećanje perifernog otpora (pritiska krvi), srčane frekvence i snage, čime potrebe srca za kiseonikom dodatno rastu. Usled pomenutih uzroka pojedine srčane ćelije i delovi povratno ispadaju iz funkcije (uspavani miokard, engl. hibernating myocardium), a ako ishemija potraje duže javlja se i izumiranje srčanih ćelija što se manifestuje kao akutni infarkt miokarda.

Simptomi[uredi]

Lokalizacija anginoznog bola na prednjoj strani tela

Najčešći i vodeći simptom ove grupe bolesti je angina pektoris. Ovaj pojam označava napade bola u predelu srednjeg dela grudnog koša-prekordijalno (retrosternalno), ređe isključivo na levoj ili desnoj polovini grudnog koša ili abdominalno. Bol je obično tupog karaktera, u vidu pritiska, stezanja može se javiti i u vidu pečenja ili jakog intenzivnog bola. Često se bol širi u levu, ređe desnu ruku, vrat, donju vilicu, leđa i stomak. Bol je obično praćen osećanjem straha, preznojavanjem... Tegobe i bolovi se javljaju pri naporu, stresu, uzbuđenju i obično prolaze se prestankom napora, kad se pacijent smiri. Dužina trajanja bolova je vrlo bitna. Anginozni bolovi ne traju duže od 5-10 minuta, i prestaju obično kad se oboleli smiri ili izme lekove. Ukoliko bolovi traju duže od 20 minuta moguće je da se radi o infarktu.

Međutim nekada (u otprilike 30% slučajeva) se anginozni bolovi uopšte ne moraju javiti, već simptomi u vidu nesvestice, gubitka svesti (sinkopa), vrtoglavice, zujanja u ušima, dezorijentisanosti...

Često koronarna bolest srca ne dovodi nidokakvih simptoma i slučajno se pregledom može otkriti.

Podela[uredi]

Težina koronarne bolesti srca je prema svom glavnom kriterujumu angini pektoris prema klasifikaciju kanadskog udruženja za kardiovaskularne bolesti podeljena na 4 stepena težine.

Kanadska klasifikacija angine pektoris
Stepen težine Opis Primer
I Pri normalnom naporu se ne javlja angina, javlja se samo pri teškom naporu.
II Angina se javlja pri naporu. Tegobe kod penjanja uz stepenice ili hodanja uzbrdo.
III Angina se javlja pri minimalnom naporu. Tegobe u toku obavljanja svakodnevnih kućnih poslova
IV Anginozni napadi se javljaju pri minimalnom naporu, ali takođe u mirovanju. Tegobe se mogu javiti i u mirovanju

Forme koronarne bolesti[uredi]

Stabilna angina pektoris[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Angina pektoris

Karakteriše se kratkotrajnim anginoznim bolovima, koji su izazvani naporom, stresom, hladnoćom. Naziv stabilna ukazuje na to da se tegobe javljaju samo kod određenog stepena napora, pri manjem naporu se ne javljaju.

Akutni koronarni sindrom[uredi]

Obuhvata nestabilnu anginu pektoris i akutni infarkt miokarda. Pojam nestabilna angina označava tegobe u vidu anginoznih bolova koje se javljaju pri sve manjem naporu. Granica napora od koje tegobe nastaju je sve manja, pa je pacijent sve ograničeniji u svojim aktivnostima. Ovakva angina može nastati iz stabilne ili se javiti kao novo oboljenje kod prethodno ”zdravog” pacijenta. Postoji više oblika nestabilne angine:

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Angina pektoris

Infarkt miokarda se može podeliti na:

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Infarkt
  • Infarkt sa elevacijim ST segmenta
  • Infarkt bez elevacije ST segmenta
  • Infarkt sa Q zupcem
  • Infarkt bez Q zupca

Iznenadna srčana smrt[uredi]

To je neočekivana smrt iz srčanih uzroka u vremenskom razmaku od jednog sata od početka tegoba do smrti. Najčešći uzrok su srčane aritmije do kojih koronarna bolest može dovesti.

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Iznenadna srčana smrt

Insuficijencija srca[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Srčana insuficijencija

Nastaje usled smanjenja srčane funkcije, tako da srce ne može da ispumpa dovoljno krvi da pokrije potrebe organizma.

Srčane aritmije[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Srčane aritmije

Asimptomatska koronarna bolest[uredi]

Pacijenti oboleli od stabilne i nestabilna angine pektoris, pored simptomatičnih mogu da imaju i asimptomatične napade bolesti.

Asimptomatska angina je česta kod pacijenata obolelih od dijabetesa i pušača jer se kod ovih može javiti oštećenje nervnog sistema koji prenosi bol.

Diagnostika i terapija[uredi]

Od dijagnostičkih metoda koristi se:

Angiografija je jedna od metoda u dijagnostici koronarna arterijska bolest

U terapiji se primenjuju lekovi, perkutana transluminalna koronarna angioplastika (engl. PCTA), bajpas hirurgija...

Napomene[uredi]

  1. ^ Iz praktičnih razloga u tekstu će biti korišćena skraćenica IBS za ishemijsku ili koronarnu bolest srca.

Izvori[uredi]

  1. ^ Mackay J, Mensah G. Atlas of Heart Disease and Stroke. Geneva: WHO; 2004.
  2. ^ Incidencija i mortalitet od akutnog koronarnog sindroma u 2006, 2007, 2008, 2009, Srbija. Institut za javno zdravlje republike Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.
  3. ^ Graham I, Atar D, Borch-Johnsen K, Boysen G, Burell G, Cifkova R, et al. European guidelines on cardiovascular disease prevention in clinical practice: full text. Fourth Joint Task Force of the European Society of Cardiology and other societies on cardiovascular disease prevention in clinical practice (constituted by representatives of nine societies and by invited experts). Eur J Cardiovasc Prev Rehabil. 2007 Sep;14 Suppl 2:S1-113.

Literatura[uredi]

  • H.Renz-Polster S.Krautzig J.Braun Basislehrbuch Innere Medizin Urban&Fischer ISBN 3-437-41052-0
  • Ratomir Antić Interna propedevtika fizička dijagnostika Dečje novine 1990.
  • ((en)) Linden W, Stossel C, Maurice J (April 1996). "Psychosocial interventions for patients with coronary artery disease: a meta-analysis". Arch. Intern. Med. 156 (7): 745–52 Abstract
  • ((en)) Wang HX, Leineweber C, Kirkeeide R, et al. (March 2007). "Psychosocial stress and atherosclerosis: family and work stress accelerate progression of coronary disease in women. The Stockholm Female Coronary Angiography Study" Issue Journal of Internal Medicine Volume 261, Issue 3, pages 245–254, March 2007 Abstract

Vidi još[uredi]


Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).