Korunja
| Korunja A Coruña — La Coruña | |
|---|---|
 Pogled na Korunju | |
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Španija |
| Autonomna zajednica | Galicija |
| Pokrajina | Korunja |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — | 245.164 |
| — gustina | 6.480,68 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 43° 21′ 46″ S; 8° 24′ 17″ Z / 43.362778° S; 8.404722° Z |
| Aps. visina | 0 — 200 m |
| Površina | 37,83 km2 |
  Korunja Korunja na karti Španije | |
| Ostali podaci | |
| Gradonačelnik | Havijer Lozada |
| Veb-sajt | |
| coruna.es | |
Korunja (gal. A Coruña; šp. La Coruña) grad je na severozapadu Španije, koji se nalazi na obalama Atlantskog okeana u autonomnoj zajednici Galiciji i glavni je grad istoimene pokrajine Korunje.
Korunja ima 248.810 stanovnika (2014), i drugi je najveći grad u Galiciji posle Viga. Njena gustina naseljenosti (6471,32 hab/km²) je najveća u Galiciji i jedna od najgušće naseljenih u Španiji.
Klima u Korunji je okeanska sa blagim temperaturama tokom cele godine.
Geografija[uredi | uredi izvor]
Korunja obuhvata površinu od 36,8 km2 i ima 243.349 stanovnika (po popisu od 2006).
Klima[uredi | uredi izvor]
Grad je direktno smešten na Atlantskom okeanu i u njemu je izražena blaga klima.
| Klima (Korunja) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Srednji maksimum, °C (°F) | 13,1 (55,6) |
13,7 (56,7) |
14,9 (58,8) |
15,5 (59,9) |
17,4 (63,3) |
19,8 (67,6) |
21,8 (71,2) |
22,5 (72,5) |
21,5 (70,7) |
18,7 (65,7) |
15,8 (60,4) |
14,0 (57,2) |
17,4 (63,3) |
| Srednji minimum, °C (°F) | 7,6 (45,7) |
8,0 (46,4) |
8,6 (47,5) |
9,4 (48,9) |
11,4 (52,5) |
13,7 (56,7) |
15,6 (60,1) |
16,0 (60,8) |
14,8 (58,6) |
12,6 (54,7) |
10,3 (50,5) |
8,9 (48) |
11,4 (52,5) |
| Količina padavina, mm (in) | 128 (50,4) |
102 (40,2) |
79 (31,1) |
85 (33,5) |
80 (31,5) |
42 (16,5) |
30 (11,8) |
35 (13,8) |
68 (26,8) |
110 (43,3) |
114 (44,9) |
135 (53,1) |
1,008 (396,9) |
| [traži se izvor] | |||||||||||||
Istorija[uredi | uredi izvor]
Rimski i prerimski period[uredi | uredi izvor]
Korunja je drevni grad koji je, prema narodnim verovanjima, osnovao Herkul. Kelti, Feničani i Rimljani su okupirali njegovu luku. Rimljani su stigli u Galiciju u 2. veku pre nove ere uglavnom zbog ekonomskih ciljeva, jer je ova zona bila veoma bogata mineralima. Julije Cezar je 62. p. n. e. došao u grad, u to vreme poznat kao i Brigantium i naišao na stanovništvo sastavljeno od ribara koji žive u primitivnim i teškim uslovima. Zbog svog strateškog položaja, grad je ubrzo postao važan za prekomorsku trgovinu, što i pokazuje izgradnja svetionika u 2. veku nove ere. Uticaj Rimljana bio je veoma značajan i uticao je na sve oblasti života od jezika do kulture i religije[1].
Period pod Mavarima[uredi | uredi izvor]
Nakon pada Rimskog carstva, ovo malo naselje će pasti pod sukcesivnu vizigotsku vladavinu. Međutim, arapska invazija Iberijskog poluostrva 711. godine jedva da je imala uticaja u ovoj oblasti, koja će za manje od jednog veka, nakon dolaska Arapa, postati deo hrišćanskog kraljevstva Asturije. Bermudo II (šp. Bermudo II) dodeljuje kompostelskoj crkvi vlast nad Kruniom (šp. Crunia) i nad ostrvom Faro (šp. La Isla de Faro) (ostrvo na kome se nalazila Herkulova kula), ali između devetog i desetog veka, periodični napadi Vikinške flote doveli su do smanjivanja stanovništva koje odlučuje da se nastani u oblasti Betanzos (šp. Betanzos), jednoj sigurnijoj i zaštićenijoj oblasti.
Tek 1208. godine, na zahtev kralja Leona, Alfonsa IX (šp. Аlfonso IX), grad je ponovo naseljen starim stanovništvom i nastanjen na teritoriji Starog grada. Na taj način Korunja postaje enklava koja odgovara direktno caru, bez obaveze da se pravda sveštenicima ili feudalcima koji su u svojim rukama imali ostatak galicijske teritorije.
Decenijama kasnije, njegov naslednik Alfonso X (šp. Аlfonso X) dodelio je Korunji pravo da trguje i prodaje so bez plaćanja ikakvih poreza, što će dovesti do velikog ekonomskog prosperiteta ovog grada.
Za vreme vladavine Enrikea III, krajem 14. veka izgrađeni su zidovi koji su štitili i čuvali Stari Grad. Neki ostaci su sačuvani, kao što su troja vrata koja su otvarala grad ka moru, a pored toga i jedno utvrđenje poznato kao “Staro utvrđenje”, koje je u stvari današnji Park Sveti Karlos (šp. Parque de San Carlos).
Već u 15. veku, tačnije 1446. godine, Huan II, dodelio je titulu grada Korunji[2].
Moderno doba[uredi | uredi izvor]
17. vek[uredi | uredi izvor]
Između sedamnaestog i osamnaestog veka, kontinuirani ratovi španske monarhije, sve veća povećanja poreza kao i regrutacije stanovništva dovele su grad do stanja recesije.
Kraljica Elizabeta I od Engleske (engl. Queen Elizabeth I of England), osećala je duboko neprijateljstvo prema Filipu II (šp. Felipe II), a to je vodilo do niza vojnih sporova. Jula 1588. godine Nepobediva armada (šp. Armada Invencible) napustila je luku Korunje i uputila se ka Lamanšu (šp. Canal de la Mancha) gde je naišla na neočekivane katastrofe i probleme koji su je zaustavili na putu ka Engleskoj. Godinu dana kasnije, 1589. Kraljica Engleske poslala je flotu kojom je komandovao admiral Frensis Drejk (engl. Francis Drake). Grad se branio od osvajača, a na čelu vojske nalazila se heroina Marija Pita (šp. María Pita), koja je uspela da zadrži udar osvajača.
Dakle, nakon spaljivanja manastira „Santo Domingo“, okruga „Santo Tomas“ i „Ribarske zone“, Britanci su se povukli.
U ovom periodu došlo je do premeštanja Kraljevske audijencije iz Santjaga de Kompostele (šp. Santiago de Compostela), u Korunju[3].
18. vek[uredi | uredi izvor]
Tokom Rata za špansko nasleđe, grad je ponovo počeo da trpi sve veće poreze i otpuštanje stanovništva. Rat je završen 1716. godine, nakon čega počinje ekonomski oporavak koje donosi povećanje proizvodnje i izvoznih aktivnosti katalonskih buržoaskih preduzetnika.
Tokom vladavine Karlosa III, završeno je razbijanje monopola Kadiza kao jedinog grada sa dozvolom za trgovinu sa kolonijama u Americi. Trinaest luka, uključujući i luku Korunje, imale su velike koristi od takve trgovine. U tom periodu, grad briljira ekonomski, razvija se i povećava, a sam kralj je naredio izgradnju zida ribe.
U ovom veku, otvaranjem Kraljevske fabrike duvana (šp. Real Fábrica de Tabacos) i Kraljevske fabrike šešira (šp. Real Sombrerería de La Coruña), započete su prve industrijske aktivnosti u Korunji[4].
Rat za nezavisnost[uredi | uredi izvor]
U prvoj polovini 19. veka grad doživljava značajan porast stanovništva, od 12.000 u početku razvoja do oko 20.000 1850. godine.
Tokom Napoleonove invazije u maju 1808. godine, grad je, od samog početka, pružao otpor francuskoj okupaciji, a ljude je predvodio Sinforiano Lopez (šp. Sinforiano Lopez).
Patriotski ustanak počeo je 30. maja, kada je narod, besan i razjaren nakon što je čuo vesti o opštem ustanku, koje su stigle iz susednih pokrajina, zahtevao da se španska zastava istakne i time pokaže otpor i želja za borbom naroda protiv Napoleona.
Kapetan Don Antonio Filangieri (šp. Antonio Filangieri), predstavnik okupatora, pokušao je da postigne nekakav dogovor sa narodom, sa patriotama, ali oni su krenuli ka njegovoj palati. Razgovarajući sa predstavnicima naroda Filangieri je popustio njihovom pritisku i na kraju pobegao kroz sporedna vrata palate da bi konačno utočište našao u manastiru Santo Domingo, u blizini Kapitanijana.
Kao i u drugim većim i važnijim gradovima u Španiji, formiran je Odbor za odbranu (šp. Junta de Defensa), koji je radio na strani naroda u ratu sa Francuzima.
Poslednji dani 19. veka[uredi | uredi izvor]
U kasnom devetnaestom veku počele su da se otvaraju i razvijaju nove firme i banke, a to je poslužilo kao osnova za stvaranje modernog grada. U to vreme, figure poput Emilije Pardo Basan (šp. Emilio Pardo Bazán) ili Aurelijano Linares Rivas (šp. Aureliano Linares Rivas) donose prestiž gradu i obezbeđuju značajne finansijske donacije u teškim vremenima za stanovništvo Korunje.
Posle gubitka poslednjih španskih kolonija u inostranstvu 1898. godine, mnogi ljudi koji su stvorili bogatstvo na Karibima, i koji su nama poznatiji kao „Indijanci“, vratili su se sa svojim novcem i željom da stvore i prikažu jedan herojski grad kakvi su gradovi Havana (šp. La Habana) i Santjago de Kuba (šp. Santiago de Cuba).
Građanski rat[uredi | uredi izvor]
Godine 1936. u Španiji izbija Građanski rat (šp. Guerra Civil), a komandanti vojske koji podržavaju vojni udar odmah preuzimaju kontrolu nad gradom. Od tog trenutka pa posle krvave represije tokom koje je bilo mnogo pogubljenja u Oblasti pacova, o čemu postoje pisani dokazi, Korunja prestaje da bude sedište saveza republikanaca. Vojni guverner i kapetan prebačeni su u Ferol (šp. Ferol), gde će biti pogubljeni zbog odbijanja da se pridruže pobunjenicima[5].
Sadašnjost[uredi | uredi izvor]
Korunja je poslednjih godina izuzetno napredovala sledeći projekte o infrastrukturi i razvoju grada. Posebno se razvijao u oblasti saobraćaja, kulture, sporta i razonode. Veliki napori su uloženi kako bi se obala grada (plaža i šetalište) uredila. Korunja poseduje tradicionalni karakter, koji je već vekovima trgovački, lučki i turistički grad, što se prenelo i u 21. vek. Što se tiče nauke 1983. godine osnovana je institucija Kuća Nauka koja je od velikog značaja. Ovoj instituciji pripadaju planetarijum, Kuća ljudi, kao i akvarijum.
Ekonomija[uredi | uredi izvor]
Korunja je danas najbogatiji grad u Galiciji. Bilo je raznih promena u strukturi grada u poslednjih nekoliko decenija. To sada deli neke administrativne funkcije sa obližnjim gradom Ferol (šp. Ferrol). Kompanije su se razvile, posebno u sektorima kao što su finansije, komunikacije, planiranja, prodaje, proizvodnje. Godine 1975. kompaniju odeće Zara (šp. Zara) osnovao je Amansio Ortega Gaona (šp. Amancio Ortega Gaona) i otvorio svoju prvu prodavnicu u gradu. Od tada je ona postala nacionalni i međunarodni lanac odeće. BDP u Korunji je u periodu između 1999. i 2001. porastao za 35%, nadmašujući Vigo (šp. Vigo) koji je tradicionalno ekonomski jači.
Druga važna preduzeća grada su Banko Pastor (šp. Banco Pastor), Banko Ećeveria (šp. Banco Etcheverría), najstarija banka u Španiji, Alkoa (šp. Alcoa), La Vos de Galicija (šp. La Voz de Galicia), glavni dnevni list iz Galicije.
Korunja je takođe važan prodajni centar. El Korte Ingles (šp. El Corte Inglés) je glavni lanac robnih kuća u Španiji. Ima dva centra u gradu. Jedan od njih, u novom komercijalnom području Marineda Siti, otvoren je u aprilu 2011. I takođe uključuje bioskope, klizališta, kuglanje... Ostali lanci hipermarketa su prisutni u gradu Alkampo (šp. Alcampo) i Eroski (šp. Eroski).
Tokom poslednjih nekoliko godina akcenat je stavljen na bolji pristup i infrastrukture, posebno u kulturnim, sportskim i naučnim oblastima. Nakon spektakularnog izlivanja nafte značajna sredstva su korišćena za oporavak i jačanje obale turističkog sektora. Grad takođe ima regionalni aerodrom.
Turizam[uredi | uredi izvor]
Turizam u Korunji je porastao u poslednjih nekoliko godina do tačke primanja 62 krstarenja brodom godišnje. Dve glavne plaže Korunje, Orzan (šp. Orzán) i Riazor (šp. Riazor) se nalaze u srcu grada. Ova lokacija ih čini velikom atrakcijom za turiste, kao i mesto susreta za surfere tokom većeg dela godine. Grad ima i druge plaže kao što su As Lapas (šp. As Lapaz), San Amaro (šp. San Amaro), Oza (šp. Oza) i Matadero (šp. Matadero).
Važan praznik je u noći San Huan (šp. San Juan), koji se slavi uz vatromete, parade, logorske vatre i drevne požare na svim gradskim plažama i u zoru. Godine 2006. po prvi put u istoriji, broj turista je udvostručio broj stanovnika grada, praktično do 500.000. Grad ima široku mrežu hotela sa ponudom od preko 3.000 hotelskih slobodnih radnih mesta. Postoji jedan hotel sa pet zvezdica i jedanaest hotela sa četiri zvezdice, kao i mnogo drugih hotela i hostela.
Grad je takođe fokusiran na poslovnom turizmu. U Korunji je i novi trgovinski centar Ekspokorunja (šp. Expocoruña) gde se održavaju koncerti, izložbe i festivali poput Sonara (šp. Sónar).
Stanovništvo[uredi | uredi izvor]
Prema proceni, u gradu je 2008. živelo 245.164 stanovnika. [6]
| 1981. | 1989. | 1991. | 2001. | 2002. |
|---|---|---|---|---|
| 231.821 | 246.953[7] | 246.531 | 236.782 | 236.379[7] |
Saobraćaj[uredi | uredi izvor]
Korunja raspolaže dobrim kako železničkim, autobusnim, tako i avionskim saobraćajem. Takođe, u različitim delovima grada, napravljene su posebne staze za bicikliste, radi bezbednije rekreacije. Postoji i servis za iznajmljivanje bicikala, koji je veoma popularan i korišćen u Korunji.
Grad se poslednjih godina bavio renoviranjem puteva i staza, kako u centru, tako i u ruralnim predelima grada. Dosta se ulagalo u obnovu prevoznih sredstava, kao što su autobusi i tramvaji. Javni prevoz i turizam su umnogome unapređeni. Grad takođe raspolaže i aerodromom, koji je udaljen svega 7 km od centra grada. Omogućene su linije ka svim svetski gradovima i metropolama.
Građevine[uredi | uredi izvor]
Endesa Termik je jedan od najviših dimnjaka Evrope. Ovde se nalazi veoma uspešan fudbalski klub Real Klub Deportivo de la Korunja(šp. Real Club Deportivo de la Coruña).
Kultura[uredi | uredi izvor]
Muzeji[uredi | uredi izvor]
U La Korunji postoji nekoliko muzeja:
- Muzej likovnih umetnosti (šp. El Museo de Bellas Artes), u kome se nalaze dela velikih španskih i stranih umetnika, koji su stvarali između XV i XVI veka. U kolekciji se naročito ističu Rubensove skice, impresionističke i religiozne slike.
- Arheološki muzej (šp. El Museo Arqueológico) smešten je u tvrđavi Sveti Antonije (šp. San Antón), a izgrađen je 1964. godine. Sadrži dragocena dela civilizacije koja se vezuje za period pre X veka, i izložbu o životu španskih vojnika od vremena rata za nezavisnost do vladavine Alfonsa XIII.
- Kuća ljudskog tela (šp. La Casa del Hombre) poznata je i kao Domus (šp. Domus) i uvrstava se u interaktivne muzeje i omogućava posetiocima da, iz blizine, vide kako funkcioniše ljudsko telo.
- Muzej nauke (šp. La Casa de las Ciencias) u čijem sklopu se nalazi i Planetarijum.
- Muzej savremene umetnosti u Korunji (šp. Museo de Arte Contemporáneo)
- Akvarijum Finistere (šp. Aquarium Finisterrae, la Casa de los Peces) u kome se mogu videti tipične morske ribe koje žive u Atlantskom okeanu, a u sklopu ovog muzeja se nalaze foke i botanička bašta.
- Muzej svete umetnosti (šp. El Museo de Arte Sacro) mali je muzej čije je sedište u modernoj zgradi, koju je izgradio Manuel Galjego (šp. Manuel Gallego). Nalazi se u okolini starog grada. U njemu se nalaze interesantni komadi srebrnog nakita iz raznih škola, epoha i država.
- Vojni muzej (šp. El Museo Militar) sadrži makete odbrambenih sistema grada, uniforme i oružje španske vojske od XV veka pa do danas.
- Kuća-muzej Marija Pita (šp. Casa Museo María Pita)
- Kuća-muzej Pikaso (šp. Casa Museo Picasso) u kojoj je rođen ovaj slikar. Tu je proveo svoje detinjstvo, školovao se i kasnije izrastao u umetnika.
- Kuća-muzej Kasares Kiroga (šp. Casa Museo Casares Quiroga) koji je osmišljen za inicijativne promocije u sećanje na Santjaga Kasaresa Kiroge (šp. Santiago Casares Quiroga) i korunjski i galisijski republikanizam.
- Muzej satova (šp. Museo de los Relojes) smešten je u Gradskoj skupštini (šp. Ayuntamiento de La Coruña).
- Muzej struje (šp. Museo de la electricidad) nalazi se u istoj zgradi kao i Muzej savremene umetnosti.
- Nacionalni muzej nauke i tehnologije (šp. Museo Nacional de Ciencia y Tecnología de España)
- Muzej Emilije Pardo Basan (šp. Museo de Emilia Pardo Bazán) u kome se nalaze radovi ove spisateljice.
- Kastro de Elvinja (šp. Castro de Elviña) nalazi se u opštini ovog grada.
Pozorišta[uredi | uredi izvor]
Grad Korunja ima tri pozorišta: Pozorište Rosalía de Castro je iz 19. veka i nalazi se u samom centru grada, blizu trga Marija Pita (šp. Plaza de María Pita). U ovom pozorištu održavaju se veliki muzički nastupi i najprestižnije manifestacije. Njegova scena obuhvata 150m2, dok sala ima između 628 i 712 sedišta.
Drugo pozorište je Fórum Metropolitano, dok je treće pozorište, pod nazivom Colón, nedavno obnovljeno.
Svečanosti[uredi | uredi izvor]
Sveti Jovan (šp. San Juan) jedna je od najvećih svečanosti u Korunji, održava se 23. juna, na dan Svetog Jovana. Tokom dana bendovi, narodne grupe i mnoštvo maskiranih ljudi šeta glavnim ulicama grada kako bi podsetili stanovnike da je počeo odmor i da treba kupiti tradicionalni buket cveća koji štiti od zlih duša. Ova svečanost okuplja čak i do 100.000 ljudi na čuvenim plažama Riazor i Orzan. Oni pale logorske vatre i čekaju ponoć da započne čuvena svečanost. Ovaj praznik je zbog velikog broja ljudi koji ga proslavljaju i svemu što se priređuje uoči njega postao Nacionalna turistička svečanost (šp. Fiesta de Interés Turístico Nacional).
Druga svečanost posvećena je Bogorodici od Rosarija (šp. Nuestra Señora del Rosario) i nosi naziv po njoj. Ona se održava 7. oktobra i mesni je praznik jer predstavlja zaštitnicu grada Korunje.
Obrazovanje[uredi | uredi izvor]
Obrazovni sistem Korunje čine predškolske ustanove, osnovne škole, srednje škole, fakulteti i univerziteti. Stopa obrazovanja je na visokom nivou, kao i stopa pismenih ljudi. Takođe, postoji veliki broj akademija umetnosti, koje su specijalizovane za slikanje, pevanje, igranje.
Univerzitet u Korunji[uredi | uredi izvor]
Univerzitet u Korunji je osnovan 20. jula, 1989. godine. Univerzitet je obrazovna ustanova koja ima za cilj edukaciju stanovništva, uspostavljanje i širenje kulture i nauke, tehnologije, stručnog znanja i usavršavanja iz različitih oblasti. Univerzitet u Korunji veoma jasno izražava svoju posvećenost istraživanju i razvoju Galicije, teži ka uspostavljanju jedinstvenog društvenog, kulturnog i jezičkog identiteta.
Plaže[uredi | uredi izvor]
Korunja ima preko dva kilometra dugačku plažu, što je čini idealnim mestom za sve vrste sportova na vodi: surfovanje, jedrenje, ronjenje, veslanje, kanu, itd. U cenru grada nalaze se velelepne plaže koje pružaju odmor, relaksaciju i predivan pogled ka Atlantiku, a to su plaža Pontevedra (šp. Pontevedra), plaža Riazor (šp. Riazor), duga 610 m, Orzan (šp. Orzán) i plaža Matadero (šp. Matadero), sa svojih 780 m dužine.
Duž šetališta Maritimo (šp. Marítimo), u podnožju tornja Herkulec (šp. Torre de Hércules), nalazi se plaža As Lapas (šp. Аs Lapas), dugačka 70 m. U Adormiderasu (šp. Adormideras) se nalazi plaža San Amaro (šp. San Amaro) duga 100 m i na izlasku iz grada, u blizini Os Kastrosa (šp. Os Castros), nalazi se Oza (šp. Oza) iste dužine[8].
Parkovi i bašte[uredi | uredi izvor]
.003_-_A_Coru%C3%B1a.jpg)
Korunja nudi lepe parkove, bašte i male trgove za razmišljanje, šetnju, sportske aktivnosti, učenje ili, jednostavno, za opuštanje na svežem vazduhu. Među najpoznatijima su:
- Bašta Mendez Nunjez (šp. Méndez Núñez) je bogata mnogim vrstama drveća i drugih biljaka i ukrašavaju je slavni galicijski spomenici.
- U bašti San Karlos (šp. San Carlos) nalazi se grob Džona Mura (šp. Sir John Moore), poraženog i smrtno ranjenog britanskog generala u bici za Korunju.
- Park Bens (šp. Еl parque Bens), iako daleko od centra grada, najveća je zelena površina u Korunji. Izgrađen je 2001. godine na zemljištu na kom se ranije nalazila stara deponija Bensa. Ovaj park ima odličan pogled na grad i na obale opština Arteijo, Karbaljo i Malpika. Čini je i prostrana zelena površina sa planinskim stazama i igralištem.
- Park San Pedro (šp. San Pedro) jedan je od najopremljenijih parkova u gradu. Iako bliže centru grada, nalazi se na vrhu planine San Pedro. Park ima odličan pogled na grad, restoran-bar, malu botaničku baštu, antičke topove obnovljene i pretvorene u turističku atrakciju i lift sfernog oblika za 25 ljudi, koji vozi od vrha parka do šetališta i obrnuto.
- Park Santa Margarita (šp. Santa Margarita) smešten je u centru grada. Ima nekoliko igrališta za decu i odrasle, što ga čini idealnim mestom za rekreaciju i zbog toga tokom cele godine privlači veliki broj turista. U srcu ovog parka je čuveni Muzej nauke i njegov planetarijum. Na ulazu, u severoistočnom delu parka, nalazi se Palata Opera.
- Park Evropa (šp. Europa) otvoren je 1994. godine. Ova zelena površina je popularna kao izletište. Tu se nalazi zgrada Metropoliten foruma, kulturnog prostora opremljenog opštinskom bibliotekom, društvenim centrom, bioskopom i Omladinskim informativnim centrom.
- Park San Dijego (šp. San Diego) otvoren je 2001. godine i nalazi se u blizini parka Evropa (šp. Europa). Opremljen je biciklističkom stazom koja vodi do plaže Oza i tu se nalaze glavni sportski objekti (teretana, bazeni) koji su u opštinskom vlasništvu.
Poznate ličnosti rođene u Korunji[uredi | uredi izvor]
- Salvador de Madarijaga (1886—1978) diplomata i pisac
- Fernando Rej (1917—1994), glumac
- Marija Kasares (1922—1996), francuska glumica
- Emilio Perez Tourinjo (rođen 1948), privredni naučnik i političar
- Luis Suarez (rođen 1935), fudbaler
Sport[uredi | uredi izvor]
Fudbal[uredi | uredi izvor]
Najvažnija i najpopularnija sportska ekipa u gradu je FK Deportivo la Korunja (šp. Deportivo de la Coruña) koji je osnovan 1906. godine. U svojim rukama ima šest osvojenih titula, jednu titulu šampiona Prve lige (šp. Primera división), dva Kupa Kralja (šp. Copa del Rey) i 3 super kupa Španije (šp. Supercopa de España).
Pet uzastopnih sezona ovaj tim je učestvovao u Ligi Šampiona (engl. Champions League), a jednom prilikom stigao i do polufinala. Jedan je od retkih timova koji su osvojili Prvu ligu, uz Real Madrid, FK Barselona, FK Sevilja, Betis, Real Sosijedad, Atletik Bilbao, Valensiju i Atletiko Madrid.
Najznačajniji fudbalski događaji održavaju se na stadionu Riasor (šp. Estadio de Riazor), koji predstavlja dom ovog kluba[9].
Hokej[uredi | uredi izvor]
Još jedan veoma važan tim u Korunji je hokejaški klub Liseo(šp. Hockey Club Liceo de La Coruña) koji ima 15 državnih titula (6 državnih kupova i 9 kupova Kralja) i 20 međunarodnih titula od kojih su najvažnije titule osvojene na evropskom kupu.
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
obala -
spomenik i toranj Herkules -
kuće na obali -
-
-
-
Gradovi pobratimi[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ http://www.deportivo-la-coruna.com/page.php?cid=56 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. april 2014) Istorija grada- prerimski period
- ^ http://www.deportivo-la-coruna.com/page.php?cid=56 Istorija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. mart 2016) grada-Mavari
- ^ http://www.deportivo-la-coruna.com/page.php?cid=56 Istorija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. mart 2016) grada-17. vek
- ^ http://www.deportivo-la-coruna.com/page.php?cid=56 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. april 2014) IStorija grada-18. vek
- ^ http://www.deportivo-la-coruna.com/page.php?cid=56 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. april 2014) Istorija grada- Građanski rat
- ^ „Stanovništvo po opštinama”. Državni zavod za statistiku. Arhivirano iz originala 8. 12. 2013. g. Pristupljeno 3. 10. 2012.
- ^ a b „Gradovi u Španiji”. City Population. Pristupljeno 3. 10. 2012.
- ^ http://www.theguardian.com/travel/2012/aug/26/la-coruna-beach-food-culture Plaže
- ^ http://www.deportivo-la-coruna.com/page.php?cid=7Фудбалски Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. mart 2016) klub
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Geografske | |
| Ostale | |
