Kost

Илустрација људске бедрене кости, најпрепознатљивије у људском телу

Кост (лат. Os), ili koštano tkivo jest čvrsto endoskeletno vezivno tkivo prisutno kod većine kičmenjaka. Kosti pridržavaju telesne strukture, štite unutrašnje organe, i (zajedno sa mišićima) omogućavaju kretanje. Kosti takođe imaju funkciju u stvaranju ćelija, metabolizmu kalcijuma i drugih minerala. Kosti jedne životinje zajednički obrazuju skelet.

Kosti u ljudskom organizmu

Sve kosti u telu čine skelet, a zajedno s mišićima kosti čine sustav organa za kretanje. Čvrsti su dijelovi tela. Između epifize i dijafize nalaze se zone rasta. Na tim zonama kost raste u dužinu dok okoštavanjem dijafize raste u širinu. Kost u ljudi u dužinu raste do između 16. i 23. godine, a poslije toga samo u širinu, okoštavanjem (npr. kosti lubanje i lica).

Kosti su međusobno povezane pokretljivim zglobovima i mišićima tako da mogu pokrenuti tijelo brzinom do 45 km/č. Kosti su čvrste i jake, šuplje unutrašnjosti, stoga nisu teške te čine samo 14% naše ukupne tjelesne mase (lakše su od mišića). Kosti nisu mrtve tvari u ljudskom organizmu, pa se zato obnavljaju kad se prelome. Ljudski kostur ima 206 kostiju.

Građa kosti

• Čvrsto koštano tkivo prožeto je kanalićima oko kojih su kružno poredane koštane ćelije, koje u međustanični prostor izlučuju kalcijum i fosfor što kostima daje čvrstinu. Kanalićima prolaze krvne žile i nervi.
• Hrskavica je glatka i čvrsta savitljiva nadopuna kostima, a smanjuje trenje u zglobu.
• Sunđerasto koštano tkivo jest koštano tkivo ispunjeno šupljinama i išarano malim potpornjima koji čine kosti jakima, ali ne i preteškima.
• Pokosnica obavija kost i čvrsto prirasta uz nju. Građena je od posebnog vezivnog tkiva.
• Koštana srž — cevaste šupljine dugih kostiju i šupljine u spužvastom tkivu ispunjene su koštanom srži koja proizvodi većinu krvnih ćelija.

Sastav kosti

Kosti su aktivno živo tkivo u telu. Građene su od koštanih ćelija međusobno povezanih nastavcima. Izgrađuje ih belančevina osein (25% kosti), 10% kostiju čini voda. Kosti imaju krvne žile koje ulaze i izlaze iz njih, opskrbljujući ih kiseonikom i hranjivim tvarima a oslobađaju ih štetnih tvari. Određene kosti sadrže srž koja proizvodi krvne stanice. Sve kosti imaju nerve kojima osećamo pritisak i bol. K tome, kosti su građene od minerala (pretežito kalcijuma) i drugih hemijskih tvari koje kosti čine tvdima i krutima (oko 65%). Te krute tvari ćelije izlučuju u međustanični prostor. Dogodi li se da drugim organima treba kalciuma, tada kalcijum iz kostiju „odlazi“ u organe kojima je potrebniji (npr. u trudnoći ili pri živčanoj napetosti).

Bolesti kosti

Novotvorine kosti, npr.:

• Gigantocelularni tumor je tumor kosti kojeg karakteriziraju multinuklearne divovske ćelije koje podsjećaju na osteoklaste.
• Evingov sarkom je redak zloćudni tumor čije se tumorske ćelije mogu naći u kostima ili mekom tkivu.

Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Kost