Kosta Pećanac

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Info non-talk.svg Ovom članku ili jednom njegovom delu je potrebno prerađivanje.


Članak je označen ovim šablonom 17.01.2012. i nalazi se u kategoriji Biografije.
Pogledajte kako se menja stranica ili stranicu za razgovor za pomoć. Uklonite ovu poruku kada završite.

Konstantin Milovanović - Kosta Pećanac

Kosta Milovanovic.jpg
Kosta Milovanović Pećanac u vreme Topličkog ustanka

Lični podaci
Datum rođenja 1879.
Mesto rođenja Dečane (Srbija)
Datum smrti 25. maj 1944.
Mesto smrti Nikolinac (Srbija)

Konstantin Milovanović — Kosta Pećanac (Dečani, 1879. — Sokobanja, 25. maj 1944) je bio četnički vojvoda tokom Drugog svetskog rata, vođa Pećančevih četnika. U Prvom svetskom ratu bio je vođa komita u Topličkom ustanku.

Biografija[uredi]

Kosta Milovanović Pećanac je rođen 1879. godine u selu Dečane, u blizini manastira Visoki Dečani. Datum njegovog rođenja je nemoguće utvrditi jer se Pećanac u vojnim dokumentima vodio samo pod godinom rođenja.

Otac Koste Pećanca Milovan je bio zaštitnik manastira Dečani. Oca i majku su mu ubili Arbanasi prilikom napada na Visoke Dečane.

U Srbiju dolazi 1892. godine kada je imao 14 godina. Radio je kao najamnik. U 21. godini života otišao je na odsluženje redovnog kadrovskog vojnog roka.

Krajem 19. i početkom prvih godina 20. veka, na prostoru Makedonije je započeto komitsko bojevanje. Područje dejstava srpskih komitskih četa bila je prevashodno teritorija Stare Srbije. Kosta Pećanac kao mlad komita se borio u ovim sukobima. Učestvovao je u bici kod Šupljeg Kamena, blizu Pčinje i na Čelopeku, kod manastira Matejče.

Četnički Vojvoda[uredi]

Vojvoda Kosta Pećanac 1908.

Đakon vladike žičkog, vojvoda Jovan Grković-Gapon predložio je tada Kostu Pećanca za vojvodu. Na velikom četničkom skupu na Božić 1904. Kosti Pećancu je data titula vojvode. Imao je 25 godina.

Od 1910. godine pojačale su se borbe u Makedoniji, kojima se pridružio Pećanac. Ostavio je svoju trudnu ženu i decu, uzeo svoj karabin i otišao u boj.

U redovnoj vojsci[uredi]

Za vreme Prvog balkanskog rata, Pećanac je mobilisan kao pripadnik Treće armije i borio se u redovnoj vojsci, kao narednik u drugom puku Moravske divizije. Borio se kod Merdara gde je Arnaute porazio. Zatim učestvuje u bici kod Kumanova i učestvuje u oslobođenju Metohije. Sledi Drugi balkanski rat, koji Pećanac naziva „bugarski rat“. Učestvuje na frontu od Kitke na Osogovskoj planini, duž reke Zletovske i Bregalnice. Odbacuje Bugare sa svojim snagama čak kod Grljana.

Na početku Prvog svetskog rata Pećanac se borio kao redovan vojnik. Bio je narednik u drugom puku Moravske divizije drugog poziva. Iz rata će izaći kao poručnik. Posle pada Srbije, 1915. godine, Pećanac se sa svojom divizijom povlači preko Albanije. Za vreme rata pedantno je vodio svoj ratni dnevnik. Za vreme boravka u Solunu, umro mu je najstariji sin Milovan od tifusa.

Toplički ustanak[uredi]

Kada su se bugarske okupacione trupe nalazili na teritoriji Srbije, ponovo dolazi do vraćanja Koste Pećanca u Srbiju. Po izbijanju Topličkog ustanka, većina naroda se podigla protiv bugarskih okupatora da brani svoja ognjišta. U srpskoj vrhovnoj komandi je napravljen plan za gerilsko ratovanje unutar bugarske teritorije u Srbiji, a za tu ulogu je određen poručnik Kosta Pećanac.

Za vreme četovanja 1916—1917—1918. god. u šumi Sokolovici jednom prilikom na spavanju, pored njega verno kuče Bela čuva mu stražu.[1]

Pećanac je već čuo za pokret još jednog komite Koste Vojinovića - Topličkog koji je već vodio borbu protiv Bugara. Poručnik Pećanac je dejstvom aviona prebačen u gornju Toplicu. Sastao se sa Kostom Vojinovićem 9. oktobra 1916. u selu Grgure kod Blaca. Vojinović je predlagao munjevitu akciju, a Pećanac da bude izabran za vođu, pa tek tada akciju.

Pošto je Vojinović nastavio ratovanje, Pećanac mu se pridružio. Svoje odrede Pećanac vodi protiv Bugara kod sela Petrovac u okolini Leskovca, ali je tu bio poražen i izgubio je dosta svojih vojnika.

Odredi Koste Pećanca marta 1917. napadaju Kuršumliju i posle pobede ulaze u grad gde narod kliče Kosti Pećancu i njegovim četnicima.

Posle bugarske ofanzive iz pravca Niša, Pećanac se povlači prema planini Radan. Napada Bosilegrad krajem aprila 1917. Tada je izleteo iz svog skloništa, sakupio odred od 130 komita i krenuo na Bugare. Posle zauzimanja grada, spalio ga je.

Kosta Pećanac prima ključeve manastira Dečani od Austrijanaca.

Bugari preduzimaju još žešću ofanzivu krajem maja 1917. na čitavu Topličku teritoriju, a Pećanac se povlači sa svojim četnicima. Bori se za Peć, Metohiju i Sandžak. Ostavlja samog Kostu Vojinovića bugarskim poternim odeljenjima, a ovaj da ne bi pao živ Bugarima u ruke izvršava samoubistvo.

Međuratni period[uredi]

Nakon rata, Kosta Pećanac učestvuje u gušenju Arbanaske pobune na Kosovu, a jedno vreme radi kao izaslanik pukovske komore. Izabran je za vođu udruženja srpskih četnika „Petar Mrkonjić“ u aprilu 1932. koje se suprotstavlja vladajućem režimu.

Dolazi do podela u četničkoj organizaciji, pa tako jedan broj se izdvaja i formira „Udruženje starih četnika“, na čelu sa Ilijom Trifunovićem Birčaninom. Pećanac ostaje veran monarhiji i radi na omasovljavanju svog pokreta.

Drugi svetski rat[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Četnici Koste Pećanca
Pećančev proglas od 27. avgusta 1941.
Džafer Deva i Kosta Pećanac sa nemačkim oficirom u Podujevu
(20. oktobar 1941)

U Aprilskom ratu nalazi se kao komandant Pete armijske oblasti u Skoplju. Za vreme okupacije, u duhu naredbi koju je dobio, Kosta Pećanac šalje razne emisare u razne krajeve Srbije i naređuje da govore narodu o uzrocima kapitulacije i da pod hitno stvaraju raspoložive snage za borbu protiv okupatora kao četničke odrede. Oni su, pored razgovora na terenu pozivali ugledne građane i oficire da dolaze u Gorski štab koji se tada nalazio na planini Sokolovici, blizu Kuršumlije.

Zahtevao je da se još ne otpočinje sa borbom protiv nemačke i italijanske vojske, da svi poštuju okupatorsku vlast, ne izazivaju okupatora zbog represalija i ne čine ništa bez njegovog odobrenja. Svoju četničku aktivnost, Pećanac je najviše razvio na području istočne i južne Srbije. Nakon sabora na planini Vidojevici, održan je veliki skup u Leskovcu. Tada je Pećanac formirao Jablanički i Medveđanski četnički odred.

Nakon toga, Pećanac odlazi u Šumadiju, gde je na planini Bukulji 27. avgusta 1941. izdaje proglas u kome poziva sve partizane da se vrate svojim kućama ili će on krenuti da ih uništi.

Kosta Pećanac je uspostavio saradnju sa generalom Milanom Nedićem u Beogradu, stavljajući mu svoje odrede na raspolaganje. Trebalo je da dođe do saradnje Dragoljuba Mihailovića i Koste Pećanca, ali se nisu mogli složiti u pitanju vođstva; naime, Pećanac je na tom sastanku postavio svoj zahtev da on bude vrhovni komandant svih četnika, a Mihailović načelnik štaba, dok je Mihailović tražio da on dobije ulogu vrhovnog komandanta a da Pećanac bude kao neka vrsta počasnog komandanta vrhovnog štaba, pa su se zbog toga razišli.

Pre toga, Pećanac se preko Vere Pešić, odličnog obaveštajca povezao i sa Nemcima.

Tada Kosta Pećanac započinje oružane borbe protiv patizanskih odreda. Nakon povlačenja partizanskog Vrhovnog Štaba u Sandžak krajem 1941. delatnost Pećančevih četnika polako slabi. Pećanac radi na pridobijanju naroda i uništenju preostalih partizanskih odreda u istočnoj Srbiji. Nakon prolećne ofanzive 1942. godine i razbijanja partizanskih preostalih odreda u istočnoj Srbiji, Pećanac je raspustio svoje odrede u Srbiji.

Sa svojih 100 četnika i starešina odlazi u Soko Banju, gde je primio apanažu od Vlade narodnog spasa u Beogradu. Delatnost Koste Pećanca je sada u cilju da preko Nemaca pokuša da uništi pokret Draže Mihailovića i tako da ostane jedini vojvoda u Srbiji. Kada je Vrhovna Komanda JVuO (Jugoslovenska vojska u otadžbini) uhavatila poruku da Pećanac želi da proda Mihailovića za 700.000 zlatnih maraka,[traži se izvor od 05. 2013.] Draža Mihailović naređuje komandantu Deligradskog korpusa, majoru Branimiru Petroviću da se uz pomoć trojki likvidira Kosta Pećanac.

Četnička trojka u sastavu Branimir Petrović, Tilko Dinić i Budimir Mitrović je na prevaru uhvatila vojvodu Kostu Pećanca u selu Nikolincu blizu Soko Banje i ubila ga 25. maja 1944.

Kosta Pećanac je sahranjen na njivi jednog seljaka na 20 metara od puta Soko Banja - Knjaževac.

Nakon Pećančeve pogibije, veći deo njegovih snaga pristupio je pokretu Draže Mihailovića, a manji broj se priključio Narodnooslobodilačkoj vojsci.

Literatura[uredi]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]