Košljoribe

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Osteichthyes
Temporalni opseg: 420–0 Ma
Primeri Osteichthyes
Primeri Osteichthyes
Naučna klasifikacijaEdit this classification
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Kladus: Teleostomi
Natklasa: Osteichthyes
Huxley, 1880
Uključene grupe
Kladistički uključene, mada tradicionalno isključene iz taksona

Košljoribe ili ribe sa koštanim skeletom (Osteichthyes) su nadklasa riba kod kojih je skelet delimično ili potpuno okoštao i koje se danas nalaze u punom procvatu pa predstavljaju dominantne vodene životinje. Prilagodile su se na sve vrste vodenih staništa:od onih u potpunom mraku na dnu okeana do prozračnih planinskih potoka, naseljavaju kako slatke tako i slane vode, a mnogi čak, kao npr. lososi, mogu se kretati iz slane u slatku vodu.

Ogromna većina riba upravo spada u košljoribe, pa je ovo izuzetno raznolika i velika grupa koja se sastoji od 45 redova, više od 435 porodica i 28.000 vrsta.[1][2][3] To je najveća danas postojeća klasa kičmenjaka.[4]

Košljoribe su podeljene u ribe zrakoperke (Actinopterygii) i resoperke (Sarcopterygii). Najstariji poznati fosili koštanih riba potiču od pre oko 420 miliona godina; pre oko milion godina, živele su tranzicijski oblici, čiji zubi imali svojstva koja su bila između zuba redova ajkula i košljoriba.[5]

Košljoribe se mogu porediti sa u pravim teleostomima. U paleontologiji, ovi termini su sinonimi. U ihtiologiji, razlika je u tome što euteleostomi predstavljaju kategoriju kladističkog viđenja, koje uključuje kopnene tetrapode (četveronošce) koji su se razvili iz riba resoperki, dok Osteichthyes uključuju samo ribe.

Opis[uredi | uredi izvor]

Ogromna raznovrsnost ovih riba ogleda se u osobinama kao što su:

  • oblik;
  • boja;
  • veličina;
  • pokretljivost (od slabo pokretnih do najpokretljivijih vodenih životinja);
  • gustina populacije i dr.

Većina ovih riba ima riblji mehur i usta na prednjem kraju glave (izuzetak su kečige), za razliku od rušljoriba. Osim ovih i razlike vezane za skelet, postoji još niz razlika između košljoriba i rušljoriba:

  • u koži košljoriba nalaze se krljušti u obliku koštanih pločica, odnosno, elazmoidne za razliku od plakoidnih krljušti hrskavičavih riba;
  • kod rušljoriba se svaki škržni prorez zasebno otvara u spoljašnju sredinu, a kod košljoriba se svi prorezi otvaraju u zajedničku škržnu komoru koja je pokrivena koštanim škržnim poklopcem (operculum);
  • repno peraje je simetrično za razliku od asimetričnog repnog peraja rušljoriba;
  • kod većine košljoriba oplođenje je spoljašnje pa mnoge vrste produkuju ogroman broj jaja (kod haringi npr. oko 3 miliona).

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Ishrana je raznovrsna kako po načinu tako i po onome čime se hrane što se može ilustrovati sledećim primerima:

Klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Prema tradicionalnoj klasifikaciji košljoribe su smatrane klasom, koju odlikuju riblji mehur, samo tri para škržnih lukova, skrivenih iza koštanog operkuluma i pretežno koštani skelet.[6]

Natklasa košljoriba deli se na dve klase:

1. zrakoperke (Actinopterigii) kojoj pripadaju redovi:

2. sarkopterigije (Sarcopterigii ili Choanichtyes) sa redovima:

Filogenija[uredi | uredi izvor]

Filogenija postojećih Osteichthyes, uključujući tetrapode, je prikazana u kladogramu.[7][8][9][10][11][12]

Osteichthyes/
Sarcopterygii
Coelacanthimorpha

Coelacanthiformes

 
Rhipidistia
Dipnomorpha

Ceratodontiformes

 
 

Tetrapodomorpha

 
 
 
Actinopterygii
Cladistia

Polypteriformes

 
Actinopteri
Chondrostei

Acipenseriformes

 
Neopterygii
Holostei
 

Amiiformes

 
 

Lepisosteiformes

 
 
Teleostei
Elopocephalai
 

Elopiformes

 
 
 

Albuliformes

 
 
 

Notacanthiformes

 
 

Anguilliformes

 
 
 
 
Osteoglossocephalai
Osteoglossomorpha
 

Osteoglossiformes

 
 

Hiodontiformes

 
 
Clupeocephala
Otomorpha
Clupei

Clupeiformes

 
 
Alepocephali

Alepocephaliformes

 
Ostariophysi
Anotophysa

Gonorynchiformes

 
Otophysa
 

Cypriniformes

 
 
 

Characiformes

 
 
 

Gymnotiformes

 
 

Siluriformes

 
 
 
 
 
 
 
Euteleosteomorpha
 

Lepidogalaxiiformes

 
 
 
Protacanthopterygii
 

Argentiniformes

 
 
 

Galaxiiformes

 
 
 

Salmoniformes

 
 

Esociformes

 
 
 
 
 
 
Stomiatii
 

Osmeriformes

 
 

Stomiatiformes

 
 
 

Neoteleostei

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Euteleostomi

Dupliranje celokupnog genoma se dogodilo kod predačkih Osteichthyes.[13]

Ekologija[uredi | uredi izvor]

Životni postori riba kategorizuju se po dva glavna kriterija. Jedan je medijum u kojem žive, a koji je u većini slučajeva isključiv. To su slane i slatke vode. Retki su primeri vrsta koje tokom života menjaju svoju dominantnu okolinu. Drugi kriterij po kojem se životni prostor pojedinih vrsta takođe deli, jeste položaj po vertikali vodenog stuba, tj. dubinskoj poziciji na kojoj provode veći deo ili gotovo sav svoj život.

Okeani[uredi | uredi izvor]

Svetska mora pokrivaju oko 70% Zemljine površine, što ih čini najvećim životnim prostorom. Košljoribe koje žive u gornjem sloju, do dubine od 200 metara, čine samo nešto više od 1% svih vrsta. U tom delu morskih ekosistema žive uglavnom vrste iz porodica skuša (Scombridae) i lastavica-poletuša (Exocoetidae). Sledećih 5% ovih riba žive pelagijalno, na dubini većoj od 200 metara. To su većim delom ribe iz reda sleđevki Clupeiformes (sleđevi) i porodice Myctophidae. Najviše morskih košljoriba glavninom se zadržava u blizini obala. U hladnim obalnim vodama žive uglavnom mehkušice (Gadidae), jegulje (Anguillidae), bodeljke (Scorpaenidae) i ribe iz podreda babica. Ovaj životni prostor nastanjuje više od 5% vrsta košljoriba. Te vode su veoma bogate hranom, pa se ribe javljaju u vrlo velikim jatima, što ove ekosisteme čini i veoma važnim ribolovnim područjima.

Zbog svojih raznovrsnih ekoloških niša, obale tropskih mora, u područjima koralnih grebenova i šuma mangrova, nastanjuje oko 40% svih u morskih vrsta košljoriba, te je to vrstama najbogatije okruženje. Najzastupljenije su vrste riba iz reda grgeča, podreda pravih grgeča, glavoča i babica. Pored toga, na obalama toplih mora živi i veliki broj vrsta jegulja (Anguilliformes).

Poseban životni prostor u okeanima je pridneno područje dubokih mora i kontinentalnih pragova, gdje živi nešto više od 6% vrsta košljoriba. To su ekosistemi pogodni za predstavnike vrsta iz redova, odnosno porodica Marcrouidae, Ophidiiformes, Zoarcidae, Anguilliformes i Scorpaeniformes.

Slatke vode[uredi | uredi izvor]

Iako je udeo slatkih voda u ukupnoj količini vode na Zemlji samo 2,6% do 3%, u rekama, potocima i jezerima, od ukupnog broja vrsta košljoriba, u njima ih živi oko 40%. Prostorna izolovanost i velike razlike u životnim, kao što su sastav dna, temperatura, brzina toka, sezone, količina otopljenog kiseonika, tvrdoća vode i pH vrednost doveli su do pojave velikog broja prilagođavanja vrsta na date komplekse ekoloških faktora. Većina, od oko 6.000 slatkovodnih vrsta košljoriba su šaranolike (Cypriniformes), somovi (Siluriformes) i Characiformes koje s malobrojnijim vrstama redova Gymnotiformes i Gonorynchiformes čine takson Ostariophysi. Prema rasprostranjenosti vrsta ovog taksona vidljivo je da su evoluirale u vreme dok su još svi kontinenti, osim Australije (gde ih nema), bili jedinstvena kopnena masa. Vrlo rano su se odvojili od sleđeva s kojima su imali zajedničke pretke. Oni spadaju u kategoriju primarnih slatkovodnih riba. Nakon ostariofiza, među slatkovodnim ribama najznačajnija je porodica Ciclidae. One dominiraju slatkovodnom faunom istočnoafričkih srednjeameričkih jezerskih ekosistema, ali i u Zapadno Africi, Južnoj Americi, Madagaskaru i Južnoj Indiji.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mayr E. (2000): The growth of biological thought – Diversity, evolution, and inheritance, 11th printing, first: Copyright © 1982. The Belknap Press of Harvard University Press Cambridge (Mass.), London (England), ISBN 0-674-36445-7; ISBN 0-674-36446-5.
  2. ^ Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (200): Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo, ISBN 9958-10-686-8.
  3. ^ „Bony fishesm, SeaWorld.”. Архивирано из оригинала 6. 6. 2013. г. Приступљено 14. 12. 2015. 
  4. ^ Sofradžija A. (2009): Slatkovodne ribe Bosne i Hercegovine. Vijeće Kongresa bošnjačkih intelektualaca, Sarajevo, ISBN 978-9958-47-110-0.
  5. ^ Jaws, Teeth of Earliest Bony Fish Discovered.
  6. ^ Parsons, Thomas S.; Romer, Alfred Sherwood (1986). The vertebrate body (6th izd.). Philadelphia: Saunders College Pub. ISBN 978-0-03-910754-3. 
  7. ^ Betancur-R, Ricardo; et al. (2013). „The Tree of Life and a New Classification of Bony Fishes”. PLOS Currents Tree of Life. 5 (Edition 1). PMC 3644299 Slobodan pristup. PMID 23653398. doi:10.1371/currents.tol.53ba26640df0ccaee75bb165c8c26288 Slobodan pristup. 
  8. ^ Betancur-r, Ricardo; Wiley, Edward O.; Arratia, Gloria; Acero, Arturo; Bailly, Nicolas; Miya, Masaki; Lecointre, Guillaume; Ortí, Guillermo (2017). „Phylogenetic classification of bony fishes”. BMC Evolutionary Biology. 17 (1): 162. PMC 5501477 Slobodan pristup. PMID 28683774. doi:10.1186/s12862-017-0958-3 Slobodan pristup. .
  9. ^ Hughes, Lily C.; Ortí, Guillermo; Huang, Yu; Sun, Ying; Baldwin, Carole C.; Thompson, Andrew W.; Arcila, Dahiana; Betancur-r., Ricardo; Li, Chenhong; Becker, Leandro; Bellora, Nicolás; Zhao, Xiaomeng; Li, Xiaofeng; Wang, Min; Fang, Chao; Xie, Bing; Zhou, Zhuocheng; Huang, Hai; Chen, Songlin; Venkatesh, Byrappa; Shi, Qiong (2018). „Comprehensive phylogeny of ray-finned fishes (Actinopterygii) based on transcriptomic and genomic data”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 115 (24): 6249—6254. Bibcode:2018PNAS..115.6249H. PMC 6004478 Slobodan pristup. PMID 29760103. doi:10.1073/pnas.1719358115 Slobodan pristup. .
  10. ^ Betancur-R; et al. (2013). „Complete tree classification (supplemental figure)” (PDF). PLOS Currents Tree of Life (Edition 1). Arhivirano iz originala (PDF) 2013-10-21. g. 
  11. ^ Betancur-R; et al. (2013). „Appendix 2 – Revised Classification for Bony Fishes” (PDF). PLOS Currents Tree of Life (Edition 1). Arhivirano iz originala (PDF) 03. 05. 2013. g. Pristupljeno 09. 01. 2021. 
  12. ^ Ricardo Betancur-R; Edward O. Wiley; Gloria Arratia; Arturo Acero; Nicolas Bailly; Masaki Miya; Guillaume Lecointre; Guillermo Ortí (2017). „Phylogenetic classification of bony fishes”. BMC Evolutionary Biology. 17 (1): 162. PMC 5501477 Slobodan pristup. PMID 28683774. doi:10.1186/s12862-017-0958-3 Slobodan pristup. 
  13. ^ Dehal, Paramvir; Boore, Jeffrey L. (2005-09-06). „Two Rounds of Whole Genome Duplication in the Ancestral Vertebrate”. PLOS Biology (na jeziku: engleski). 3 (10): e314. ISSN 1545-7885. PMC 1197285 Slobodan pristup. PMID 16128622. doi:10.1371/journal.pbio.0030314 Slobodan pristup. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
  • Kalezić, M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, Savremena administracija, Beograd, 1995.
  • Kalezić, M.: Hordati, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000.
  • Marcon, E., Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Radović, I., Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
  • Helfman, G.S.; Facey, D.E (1997). The Diversity of Fishes. Blackwell Sciences. ISBN 978-0-86542-256-8. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Košljoribe na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Košljoribe.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кошљорибе&oldid=27551407”