Masakr u Kragujevcu

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
„Šumarice“ preusmerava ovde. Za spomenik, vidi Spomen park „21. oktobar“.
Nemački oficir pokazuje koga treba dokrajčiti.

Kragujevački oktobar ili kragujevački masakr je ime za masakr kojeg su nad civilnim stanovništvom u Kragujevcu počinile jedinice nacističke Nemačke 20. oktobra i 21. oktobra 1941. U ovom zločinu je stradalo oko 2800 ljudi, od toga nekoliko desetina đaka muške gimnazije.

Uzroci[uredi]

Obznana o odmazdi

Odmazda u Kragujevcu koja je bila izvršena 20. i 21. oktobra 1941. godine, posledica je napada partizana 16. oktobra 1941. na Nemce, njihov 3. bataljon 749. pešadijskog puka,[1] koji su se vraćali iz Gornjeg Milanovca prema Kragujevcu. Pri povratku u Kragujevac, Nemci su na položajima Čačanskog partizanskog odreda kod Vraćevšnice ponovo napadnuti i u stopu gonjeni do sela Ljuljaka, odakle su gonjenje nastavili kragujevački partizani.

Prema zvaničnom podatku u borbama sa partizanima kod sela Ljuljka ukupno je poginulo 70 Nemaca, a ranjeno dvadeset sedam; jedan od ranjenih je umro od zadobijenih rana. Tako se za odmazdu, računalo deset mrtvih i dvadeset šest ranjenih. Po proklamovanom okupatorskom ključu odmazde, trebalo je da bude streljano preko 7000 Srba.

Događaji[uredi]

O prikazu kragujevačke tragedije postoje tri verzije; komunistička, zvanična nemačka, i ona koju je dao Marisav Petrović u jednom pisanom izveštaju. „Borba“ u broju od 25. oktobra 1941. godine donosi da je u „Kragujevcu pohapšeno 2.000 ljudi i da se vrše masovna streljanja. A „Borba“ od 15. novembra 1941. godine donosi izveštaj o slučaju u Kragujevcu i veli da su Nemci poubijali 5.000 muškaraca i žena. Dalje u tekstu se navodi da je ukupno uhapšeno oko 10.000 ljudi.

Racija u Kragujevcu[uredi]

Nemci hapse građane za streljanje u Kragujevcu uoči 21. oktobra 1941. Među uhapšenim su i učenici razreda V/3.

Iscrpan izveštaj o stanju u Kragujevcu podneo je 20. oktobra 1941. godine, krajskomandant u Kragujevcu Bišofshauzen. Daje se u početku broj mrtvih i ranjenih Nemaca (9 mrtvih i 27 ranjena). Daje isto tako podatke o hapšenjima, koja su počela tek 18. oktobra 1941. u kasnim večernjim časovima. Prvo su hapšenja vršena po spiskovima. Uhapšeni su svi muškarci sa spiska i Jevreji i izvestan broj komunista, ukupno njih 70. Pošto ovaj broj ni izdaleka nije odgovarao broju 2.300, koliko je trebalo streljati, odlučeno je da se potreban broj prikupi hapšenjem po ulicama, trgovima i kućama.

Vojska je pretresla sela Grošnicu, Ilićevo i Maršić pri čemu je odmah ubijeno 422 muškaraca, među kojima i jedan sveštenik u čijem se crkvenom tornju našla skrivena municija. Da bi se popunio broj od 2.300 ponovo je naređeno pročešljavanje Kragujevca za 20. oktobar 1941. godine. Pohapšeni su svi muškarci od 16 do 60 godina i odvedeni u logor. U izveštaju kapetana Bišofshauzena nigde se ne spominje učešće bilo kojih srpskih organa ni u hapšenju stanovništva, ni u streljanjima. I inicijativa i njeno izvođenje delo su Nemaca. Dr. Đoko Slijepčević u svojoj knjizi „Jugoslavija uoči i za vreme Drugog svetskog rata“ piše da su Nemci 20. oktobra rano ujutro, oko pet časova, blokirali osnovnu školu gde je bio V Dobrovoljački odred, koji se nije mogao pojavljivati izvan zgrade. Blokada škole trajala je sve do 15 časova, tj. do završetka racije.

Marisav Petrović je zajedno sa Milošem Vojnovićem, koji je došao u Kragujevac sa ciljem da formira X Dobrovoljački odred, otišao do nemačke Krajskomandanture da se obavesti o razlozima blokade i sabiranja građana.

U Krajskomandanturi su doznali da je naređena odmazda za 10 poginulih i 26 ranjenih Nemaca i da će, zbog toga, biti streljano 2.300 ljudi. Zaprepašćeni ovom strašnom vešću Petrović i Vojinović odlaze do majora Keniga, šefa kaznene ekspedicije, koji prek i ljut, odbija da razgovara sa njima.

U svom izveštaju Marisav Petrović piše: „Na dan 19. oktobra izjutra u čitavom gradu počela je racija. Nemci su sve muškarce od 16-60 godina pohapsili i zatvorili u artiljerijsku kasarnu kod Sajmišta. Hapsili su sve odreda; po kućama, na ulici, u kafani, đake i profesore u školi, činovnike iz svih nadleštva pa i radnike koji su radili na ulicama i Lepenici. Bilo je uhapšeno preko 6.000 ljudi.“

Trupe Dimitrija Ljotića nisu aktivno učestvovale u pogubljenjima, ali su tokom privođenja i na samom stratištu asistirale nemačkim vojnicima.[2]

Ratni zločin u Kragujevcu i okolini[uredi]

Zločin od 19. oktobra[uredi]

Streljanje

Prva masovna streljanja Nemci su izvršili u okolini Kragujevca 19. oktobra 1941. godine. Tog dana su u selu Grošnica na silu prikupili 246 osoba i izveli na streljanje. Likvidirali su 233 osobe dok je 13 lica preživelo streljanje. Sutradan, 20. oktobra je jedno lice od ovih 13 preminulo od posledica ranjavanja, tako da su Nemci u selu Grošnice počinili ratni zločin streljavši ukupno 234 osobe srpske nacionalnosti.[3]

Istoga dana, 19. oktobra, Nemci su na prepad okupili za streljanje 109 osoba u selu Maršić. Likvidirali su 103 osobe dok je 6 lica preživelo streljanje. U selu Mečkovac (danas Ilićevo) su sproveli 78 osobe na streljanje. Likvidirali su 75 osoba dok su 3 lica preživela streljanje. Nemačke oružane snage su 19. oktobra 1941. godine izvršile ratni zločin streljavši u okolini Kragujevca, u selima Grošnica, Maršić i Ilićevo, ukupno 412 civilnih lica srpske nacionalnosti.[3]

Zločin od 20. i 21. oktobra[uredi]

Nemci oduzimaju dokumenta taocima uoči streljanja u Kragujevcu, Šumarice, ujutro 21. oktobra 1941.

Nemci su 20. oktobra hapsili muškarce po Kragujevcu. Planirano je da od streljanja budu pošteđene:

  • osobe koji imaju specijalnu legitimaciju Krajskomandanture ili neke druge u Kragujevcu raspoređene trupne jedinice;
  • osobe koji pripadaju jedinom po život važnom zanimanju ili preduzeću
  • ljotićevci

Prvo masovno streljanje građana u Kragujevcu izvršeno je 20. oktobra 1941. godine. Tog dana Nemci su izveli na streljanje dve grupe civila. Nemci su streljali prvo grupu od 66 osobe, u kojoj je bilo najviše Jevreja, a potom i grupu od 53 osobe iz zatvora, u kojoj je bilo talaca i predratnih robijaša. Nemačke oružane snage su 20. oktobra 1941. godine izvršile ratni zločin streljavši ukupno 119 lica srpske i jevrejske nacionalnosti.[3]

Najveće streljanje građana u Kragujevcu izvršeno je 21. oktobra 1941. godine. Tog dana Nemci su izveli 2.301 osobu pred streljački stroj kod Centralnog groblja srpske vojske iz 1914. i 1915. u Šumaricama. Streljanje je počelo u 7 časa ujutru. Iz baraka su odvođene grupe od po 100 ljudi na gubilište. Do 2 časa po podne završeno je streljanje. Likvidirali su 2.272 osobe dok su 29 lica preživela streljanje.[3] Među streljanim je bilo 217 maloletnih lica. Od čega iznad 15 godina starosti, 60 učenika gimnazije i 134 maloletnika koji nisu išli u školu, kao i 23 dece ispod 15 godina starosti uglavnom romske nacionalnosti.[3]

Nemačke oružane snage su 19., 20. i 21. oktobra 1941., godine u Kragujevcu i tri obližnja sela, Grošnica, Maršić i Ilićevo, izvršile ratni zločin streljavši 2.803 građanina.[3]

Nemci su, 22. oktobra 1941. godine, objavili saopštenje u vidu plakata kojim je Kragujevac bio izlepljen tog dana, [4]]a u kome su naveli da je zbog kukavičkog i podmuklog napada u toku prošle nedelje na nemačke vojnike, poginulo 10 a ranjeno 26 nemačkih vojnika u znak odmazde streljano za svakog poginulog nemačkog vojnika 100, a za svakog ranjenog 50 stanovnika, ukupno 2.300.[4] Međutim, Nemci nisu dali saopštenje za masovna streljanja od 19. i 20. oktobra u Kragujevcu i tri obližnja sela tako da ispada da su premašili broj streljanih osoba u znak odmazde za čak 500 lica. Najverovatnije da su Nemci želeli da streljanjem građana u Kragujevcu i njegovoj okolini daju drastičan primer strogosti okupatorskih vlasti kako bi zaplašili šire slojeve stanovništva i unele osećaj kolektivne nesigurnosti na prostoru okupirane Srbije u cilju smirivanja pobune u Šumadiji.[5]

Nemci pored grupe streljanih građana.

Kada je streljanje završeno, Nemci nisu želeli da pretekli broj Srba puste na slobodu nego su ih držali kao taoce, da bi imali na raspolaganju određen broj ljudi ako pogine još koji Nemac. Da bi izdejstvovali puštanje na slobodu bar jednog dela pohapšenih, dobrovoljci i njihov komandant su morali trokratno da se zakunu da niko od njih neće otići u šumu. Komandant dobrovoljaca je morao tri puta da ponovi: garantujem. Na to su Nemci pristali da puste kućama sve sem 600 ljudi. Ovi su morali ostati kao taoci u logoru.

Istoričar Nenad Đorđević, direktor muzeja 21. oktobar, saopštio je 2003. da je utvrđeni broj žrtava 2.799 (uključujući i žrtve u okolnim selima).[6] Podaci SPC se slažu sa ovim brojem. Staniša Brkić, kustos muzeja, je u knjizi „Ime i broj“ iz 2007. objavio imena i lične podatke 2.796 žrtve streljanja u Kragujevcu[7].

Spomenik[uredi]

Spomenik V3
Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Spomen park „21. oktobar“

U spomen na žrtve streljanja čitav prostor Šumarica je pretvoren u spomen-park u kome se, između ostalih, nalaze Spomenik streljanim đacima i profesorima, Spomenik bola i prkosa, Spomenik čistačima obuće, spomenik „Sto za jednog“, spomenik „Otpora i slobode“… Na ulazu u spomen park podignuta je impozantna zgrada Muzeja 21. oktobar u čijoj je arhitekturi naglašena simbolika kragujevačke tragedije. Odsustvo otvora (prozora) na fasadama sugeriše bezizlaz nenaoružanih ljudi ispred mitraljeskih cevi, trideset kubusa - trideset masovnih grobnica u Spomen-parku, a providne piramide od pleksiglasa na njihovim vrhovima predstavljaju poslednji pogled žrtava uperen ka nebu.

Dan sećanja[uredi]

21. oktobar se obeležava u Srbiji kao državni praznik, Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. Prvi put je na ovaj način obeležen 21. oktobra 2012. godine.[8]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Lebac sutra nemojte poslati („Vreme“, 20. oktobar 2011)
  2. ^ Иван Тор (21. 10. 2013.). „У Шумарицама одата почаст стрељанима“. politika.rs. Политика онлајн Приступљено 29. 10. 2013.. 
  3. ^ a b v g d đ Podaci „Muzeja „21. oktobar“ iz Kragujevca od 2003.“
  4. ^ a b “Istina o Kragujevačkoj tragediji 21. oktobra 1941.“ str. 7, Borivoje Karapandžić, Klivlend, Ohajo, SAD, 1989.
  5. ^ “Gruža u četnicima“, str. 200, Slobodan Ćirović, Novi pogledi, Kragujevac, 2000.
  6. ^ http://www.kragujevac.org.yu/vesti/arhiva/2003/1805-1205-2003.html
  7. ^ Blic Online | „Engleska krvava bajka“ u Kragujevcu, Pristupljeno 5. 4. 2013.
  8. ^ Šumarice opomena svima, narod ne stoji iza zlikovaca („Politika“, 21. oktobar 2012), Pristupljeno 9. 4. 2013.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]