Kraljev govor

Kraljev govor
Filmski poster na srpskom jeziku
Izvorni naslov	The King's Speech
Režija	Tom Huper
Scenario	Dejvid Sajdler
Producent	Ijan Kaning Emil Šerman Garet Anvin Džefri Raš
Glavne uloge	Kolin Fert Helena Bonam Karter Džefri Raš Gaj Pirs Timoti Spol Dženifer Ili Majkl Gambon Derek Džekobi
Muzika	Aleksander Depla
Snimatelj	Deni Koen
Montaža	Tarik Anvar
Godina	2010.
Trajanje	119 minuta
Zemlja	Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezik	engleski
Budžet	15 miliona dolara
Zarada	427,4 miliona dolara
Nagrade	Oskar za najbolji film
Veb-sajt	kingsspeech.com
IMDb veza

Kraljev govor (engl. The King's Speech) je britanski istorijski dramski film iz 2010. godine, režisera Toma Hupera po scenariju Dejvida Sajdlera. Kolin Fert glumi budućeg kralja Džordža VI koji, da bi se izborio sa mucanjem, viđa Lajonela Loga, australijskog logopeda, koga glumi Džefri Raš. Njih dvojica postaju prijatelji dok rade zajedno, a nakon što je njegov brat abdicirao sa prestola, novi kralj se oslanja na Loga koji će mu pomoći da napravi svoj prvi ratni radio prenos nakon britanske objave rata Nemačkoj 1939. godine.

Sajdler je čitao o životu Džordža VI nakon što je naučio da prebrodi stanje mucanja koje je razvio tokom svoje mladosti. O odnosu terapeuta i njegovog kraljevskog pacijenta počeo je da piše već 1980-ih, ali je na zahtev kraljeve udovice, kraljice Elizabete, kraljice majke, odložio svoj rad sve do njene smrti 2002. godine. Kasnije je prepravio svoj scenario kako bi se usredsredio na suštinski odnos između dvojice protagonista. Devet nedelja pre početka snimanja, Logove beležnice su otkrivene i citati iz njih su uneti u scenario.

Film je sniman u Londonu i drugim delovima Britanije od novembra 2009. do januara 2010. godine. Čvrsto svetlo je korišćeno da bi priči dalo veću rezonancu, a takođe su korišćena sočiva šira od normalnih da bi se stvorio osećaj suženja vojvode od Jorka. Treća tehnika koju je Huper primenio bila je kadriranje likova izvan centra.

Film je postigao veliki kritički i komercijalni uspeh. Kritičari su pohvalili vizuelni stil, umetničku režiju, scenario, režiju, muziku i glumu. Drugi su komentarisali filmsko predstavljanje istorijskih detalja, posebno preokret protivljenja Vinstona Čerčila abdikaciji. Film je osvojio mnogo nagrada i nominacija, posebno za glumu Kolina Ferta, što je rezultiralo njegovim prvim osvojenim Oskarom za najboljeg glavnog glumca. Na 83. dodeli Oskara, film je bio nominovan za 12 nagrada, više nego ijedan drugi film te godine, a osvojio je četiri, uključujući onu za najbolji film. Cenzori su mu u početku davali rejtinge za odrasle zbog nepristojnosti, mada su oni kasnije revidirani naniže nakon kritika proizvođača i distributera u Velikoj Britaniji, a neke scene sa psovanjem su prigušene u Sjedinjenim Državama. Sa budžetom od 8 miliona funti, film je zaradio preko 250 miliona funti (400 miliona dolara) širom sveta.

Radnja

Princ Albert, vojvoda od Jorka, drugi sin kralja Džordža V, drži govor na stadionu Vembli, u prisustvu svoje supruge Elizabete. Njegovo mucanje vidljivo uznemiruje hiljade slušalaca u publici. Princ pokušava nekoliko neuspešnih tretmana i odustaje, dok ga Elizabeta nagovara da vidi Lajonela Loga, australijskog logopeda. Na prvom sastanku, Log zahteva da se jedan drugom obraćaju svojim pravim imenima, što je bilo kršenje kraljevskih propisa: Log govori Albertu da će ga on odsad zvati „Berti”. Prvobitno, Berti je nerado primio tretman, ali Log se kladi s njim u šiling da on može savršeno da čita i daje mu Hamletov monolog „Biti ili ne biti” da čita naglas, dok nosi slušalice na kojim je puštena toliko glasna muzika da on ne može čuti samog sebe. Log snima Bertijevo čitanje na gramofonsku ploču, ali uveren da je mucao celo vreme, Berti odlazi ljutit, izjavljujući da je njegovo stanje „beznadežno”. Log mu daje snimak kao uspomenu.

Nakon što kralj Džordž V održi svoj božićni govor, on objašnjava svom sinu važnost medija za modernu monarhiju u opasnoj međunarodnoj situaciji i izjavljuje da će Bertijev stariji brat, Dejvid, princ od Velsa, doneti štetu porodici i zemlji ako se popne na presto, pa zahteva da Berti počne da se priprema, počevši sa čitanjem očevog govora. Nakon bolnog pokušaja da to učini, Berti sluša Logov snimak i čuje sam sebe kako recituje Šekspira tečno, iznenađujući samog sebe i svoju suprugu.

Berti se vraća Logovom tretmanu, gde rade zajedno na opuštanju mišića i kontroli disanja, dok Log oprezno istražuje psihološke korene njegovog mucanja, što predstavlja mnogo neugodnosti za razdražljivog Bertija. Ipak, Berti otkriva neke od svojih pritisaka iz detinjstva, među kojima je i njegov strogi otac; represija njegove prirodne levorukosti; bolni tretmani sa metalnim udlagama za njegova kolena; dadilja koja je više volela njegovog starijeg brata, koja je išla tako daleko da je namerno štipala Bertija na svakodnevnim prezentacijama pred njegovim roditeljima, tako da je on plakao, a njegovi roditelji više ne bi želeli da ga vide i koja ga nije ni hranila adekvatno („Trebalo je mojim roditeljima tri godine da to primete”, kaže Berti), i smrt njegovog mlađeg brata, princa Džona 1919. godine. Kako lečenje napreduje, Log i Berti postaju prijatelji.

Kralj Džordž V iznenada umire 20. januara 1936. i Dejvid dolazi na presto kao kralj Edvard VIII, koji želi da oženi Volis Simpson, američku članicu visokog društva, što izaziva ustavnu krizu. Na zabavi u zamku Balmoral, Berti ističe da Edvard ne može da oženi razvedenu ženu i zadržati presto, nakon čega Edvard optužuje brata za srednjovekovne mere kako bi se dokopao prestola. Berti se ne obazire na optužbe, nakon čega Edvard oživljava njegove mane iz detinjstva i ruga mu se izgovarajući „B-B-B-Berti”.

Na svom sledećem tretmanu Berti nije zaboravio incident. Nakon što je opisao dijalog i značenje Edvardove ludosti sa Volis Simpson, Log insistira da Berti mora biti kralj. Ogorčen, Berti optužuje Loga za izdaju i ruga se njegovoj promašenoj glumačkoj karijeri i njegovom niskom poreklu, time uzrokujući razdor u njihovom prijateljstvu.

Kada je kralj Edvard VIII bio prisiljen da se odrekne prestola kako bi mogao da oženi Volis, Berti postaje kralj Džordž VI. Uzbuđen novom titulom, novi kralj shvata da mu je potrebna Logova pomoć, pa ga on i kraljica posećuju i izvinjavaju mu se. Logova supruga je zapanjena kada je zatekla kraljevski par u svom skromnom domu. Kada kralj insistira da Log zauzme mesto u kraljevoj loži tokom njegovog krunisanja u maju 1937. u Vestminsterskoj opatiji, nadbiskup kenterberijski, Kozmo Gordon Lang, sumnja u Logove kvalifikacije. To započinje novi sukob između kralja i Loga, koji objašnjava da on nikad nije tvrdio da je doktor i da je samo počeo sa praktikovanjem govorne terapije neformalnim lečenjem vojnika koji su doživeli šokove u Velikom ratu. Dok kralj priča kako još nema pouzdanja u vlastite sposobnosti, Log seda na tron Svetog Edvarda, nakon čega se kralj naljuti zbog njegovog nepoštovanja i viče na njega. Kralj tada shvata da se u potpunosti izrazio bez zamuckivanja, pa može da vežba za završnu ceremoniju.

U septembru 1939, nedugo nakon britanskog proglašenja rata s Nemačkom, Džordž VI poziva Loga u Bakingemsku palatu kako bi mu pomogao u pripremi za njegovo radijsko obraćanje zemlji. Dok kralj i Log prolaze kroz palatu ka malom studiju, Vinston Čerčil otkriva kralju da je i on, takođe, jednom imao govornu manu, ali je pronašao način kako to da prevlada. Kralj drži svoj ​​govor kao da priča nasamo sa Logom, koji mu pomaže za vreme celog govora. Nakon toga kralj izlazi na balkon palate sa svojom porodicom, gde mu hiljade građana aplaudira.

Na kraju filma objašnjava se da, tokom mnogih govora koje je kralj Džordž VI držao za vreme Drugog svetskog rata, Log je uvek bio prisutan. Takođe se objašnjava da su Log i kralj ostali prijatelji, kao i da je kralj nagradio Loga medaljom Kraljevskog viktorijanskog reda 1944. godine. Ova visoka čast od zahvalnog kralja, koja je dodeljena Logu, daje se samo onima koji su napravili delo zasluga za monarha.

Uloge

Glumac	Uloga
Kolin Fert	Džordž VI
Helena Bonam Karter	Elizabet Bouz-Lajon
Džefri Raš	Lajonel Log
Gaj Pirs	Edvard VIII
Timoti Spol	Vinston Čerčil
Dženifer Ili	Mirtl Log
Majkl Gambon	Džordž V
Derek Džekobi	Kozmo Lang
Entoni Endruz	Stenli Boldvin
Iv Best	Volis Simpson
Freja Vilson	Princeza Elizabeta
Ramona Markez	Princeza Margareta
Kler Blum	Marija od Teka

Istorijska tačnost

Kolin Fert i Helena Bonam Karter kao vojvoda i vojvotkinja od Jorka

Prema scenaristi Dejvidu Zajdleru, reditelj Tom Huper je insistirao da istorijska tačnost bude što je moguće veća, a njih dvojica su zajedno radili na scenariju puna četiri meseca kako bi iz njega izvukli što više i kako bi bili sigurni da su obezbedili autentičnost. Prema intervjuu koji je BBC-ju dao unuk Lajonela Loga, filmska ekipa je postala svesna postojanja dnevnika sa Logovim originalnim beleškama o njegovom lečenju vojvode samo devet nedelja pre početka snimanja. U tom trenutku su se vratili na dorađivanje scenarija kako bi obuhvatili saznanja iz Logove zaostavštine. Huper je izjavio kako su neke od nezaboravnih rečenica u filmu direktni citati iz Logovog dnevnika.

Ipak, izvesne izmene su uvedene zbog umetničke slobode i dramaturškog toka radnje. Profesor Keti Šulc je ukazala na činjenicu da je film hronološki suzio radnju na period od nekoliko godina. Vojvoda od Jorka je zaista počeo da sarađuje sa Lajonelom Logom u oktobru 1926, deset godine pre izbijanja abdikacione krize. Napredak u govoru je bilo moguće primetiti već u roku od nekoliko meseci, a ne godina kako se sugeriše u filmu: u novinskom intervjuu iz 1952. godine, Log je rekao da je vojvoda otvorio australijski Parlament u Kanberi čvrsto i bez mucanja 1927. godine, odnosno samo sedam meseci nakon početka njihove saradnje.

Kritike i nagrade

Kritika je dobro primila film koji je osvojio nekoliko prestižnih filmskih nagrada zajedno sa Oskarom za 2010. u kategoriji najbolji film.

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Kraljev govor na sajtu IMDb (jezik: engleski)
• Spisak uočenih grešaka u filmu (jezik: engleski)