Krvni pritisak
| Krvni pritisak | |
|---|---|
 Zdravstveni radnik koji meri krvni pritisak pomoću sfigmomanometra. | |
| MeSH | D001795 |
| MedlinePlus | 007490 |
| LOINC | 35094-2 |
Arterijski krvni pritisak (lat. tensio arterialis) je sila kojom cirkulišuća krv deluje na jedinicu površine krvnog suda, a koja nastaje usled kontrakcija srčane muskulature i posledičnog potiskivanja krvi kroz kardiovaskularni sistem. Sa aspekta fizike, visina krvnog pritiska (P) zavisi od udarnog volumena krvi leve komore srca (Q) i perifernog otpora u krvnim sudovima (R):[1]
Pri svakom izbacivanju krvi iz leve srčane komore pritisak raste, dok isti polako opada u periodu između dve kontrakcije kada se krv uliva iz pretkomora u komore i srce priprema za novu kontrakciju. Iz tog razloga se određuju dve vrednosti: gornji (sistolni) i donji (dijastolni) krvni pritisak. Vrednosti dobijene merenjem pomoću različitih instrumenata se odnose na pritisak u krvnim sudovima na nivou srca, jer on nije isti u svim delovima tela usled hidrostatskog efekta i brojnih drugih činilaca.
Standardna jedinica kojom se izražava krvni pritisak je milimetar živinog stuba (mmHg), mada se nekad koriste i druge jedinice poput kilopaskala (kPa), centimetra vodenog stuba (cm H2O) itd.[2] Krvni pritisak je promenljiv, menja se tokom dana i noći i podložan je mnogim spoljnim i unutrašnjim faktorima. Te promene su posledica aktivacije brojnih mehanizama kojima organizam nastoji održati odgovarajući protok zavisno od promenljivih životnih uslova. Po mišljenju brojnih eksperata, normalan krvni pritisak kod čoveka kreće se oko 120/80 ili niže.[3][4][5]
Merenje krvnog pritiska[uredi | uredi izvor]
Za merenje krvnog pritiska se koriste različite metode, koje se mogu podeliti u dve osnovne kategorije: invazivne i neinvazivne. Invazivne metode su u principu znatno preciznije i pouzdanije, ali se zbog svog karaktera veoma retko primenjuju na ljudima. Uglavnom se koriste na eksperimentalnim životinjama u svrhu raznih naučnih istraživanja. Neinvazivne metode ostavljaju više prostora za pojavu greške i dobijanje „lažnih“ rezultata, ali se široko primenjuju upravo zbog jednostavnosti primene i potpuno bezbolne i bezopasne procedure merenja.[2]
Auskultaciona metoda[uredi | uredi izvor]
U kliničkoj praksi se najčešće primenjuje auskultaciona metoda i u tu svrhu se koristi živin ili neki drugi sfigmomanometar (instrument za merenje pritiska). Kod živinog manometra vrednosti se očitavaju na skali sa živinim stubom, dok drugi sfigmomanometri koriste pokazivač sa kazaljkom ili električnim ekranom.
Manžetna se plasira na nadlakticu i zategne tako da prianja uz ruku, dok se stetoskop stavlja na pregib lakta u predelu kubitalne arterije. Pomoću pumpice se povećava pritisak u manžetni do momenta kada je krvni sud u potpunosti komprimovan i kada se više ne čuju otkucaji srca. Nakon ovoga, ventil se polako otpušta i u trenutku kada se sistolni pritisak izjednači sa pritiskom u manžetni javljaju se prvi zvukovi (tzv. Korotkovljevi tonovi). O tačnom razlogu njihovog pojavljivanja postoje brojne teorije, ali se veruje da su izazvani prilivom krvi koja naglo udara u zidove krvnog suda, izaziva turbulentni tok i proizvodi vibracije koje se prenose do stetoskopa. Sa daljim smanjivanjem pritiska, menja se i karakter Korotkovljevih tonova koji postaju sve dublji. U trenutku kada se oni u potpunosti izgube, dijastolni pritisak se izjednačio sa pritiskom u manžetni i krvna struja ponovo teče ravnomerno ne uzrokujući dalje vibracije.[6]
Očitavanjem vrednosti na skali ili ekranu u trenutku pojavljivanja i gubitka ovih tonova, dobija se vrednost krvnog pritiska koja ne odstupa od stvarnih vrednosti za više od 10%.[2]
Ostale metode[uredi | uredi izvor]
Jedna od metoda koja se u poslednje vreme često koristi je merenje pritiska pomoću električnih (digitalnih) aparata. Oni su prilično jednostavni za upotrebu, ali ostavljaju veću mogućnost za grešku. Aparat se stavlja na ručni zglob i sam uduvava i izduvava vazduh iz manžetne. Rezultati se potom prikazuju na ekranu, a osim vrednosti krvnog pritiska dobija se i vrednost pulsa. Nezavisna udruženja za borbu protiv povišenog krvnog pritiska preporučuju samomerenje pritiska električnim aparatima zato što korišćenje ovih uređaja ne zahteva prethodnu obuku.[7]
Palpatorna metoda - retko se koristi, jer omogućava tačno određivanje samo vrednosti sistolnog pritiska.
Vrednosti pritiska[uredi | uredi izvor]
Vrednost pritiska je promenljiva, zavisi od doba dana i podložna je uticaju spoljašnjih i unutrašnjih faktora. Te promene su posledica aktiviranja brojnih mehanizama kojima organizam pokušava da održi odgovarajući protok krvi zavisno od trenutnih potreba organizma. Vrednosti arterijskog krvnog pritiska zavise od stanja srca, količine i viskoziteta krvi i elastičnosti krvnih sudova.
Neposredno nakon rođenja sistolni pritisak obično iznosi oko 40 mmHg, a tokom prvog meseca života raste na približno 70 mmHg. Kod prosečnog zdravog mladog čoveka, u periodu mirovanja, sistolni pritisak se kreće oko 120 a dijastolni oko 80 mmHg. Ove vrednosti ostaju uglavnom nepromenjene do sredine dvadesetih godina, a onda se obično postepeno penju. Kod prosečnog šezdesetogodišnjaka sistolni pritisak iznosi oko 140, a kod prosečnog osamdesetogodišnjaka oko 160 mmHg.[8]
Smatra se da „normalan“ krvni pritisak iznosi oko 120/80 mmHg. Sistolni (maksimalni, gornji) krvi pritisak kod normalne zdrave osobe iznosi 120-140 mmHg (15,96-18,62kPa). Vrednosti dijastolnog (minimalni, donji) krvnog pritiska kod normalne zdrave osobe iznose 60-80 mmHg (7,98-10,64kPa). Ipak, ono što je normalno za jednu ne mora biti normalno za drugu osobu iste starosti. Neki pojedinci imaju nešto niže ili više vrednosti pritiska što je posledica građe njihovog tela. To je fiziološko stanje i samo po sebi ne znači bolest.[8]
Klod Bernar (franc. Claude Bernard) je još 1872. godine istakao značaj regulacije krvnog pritiska, radi održavanja stabilnosti i sastava vanćelijske tečnosti i normalnog sadržaja i aktivnosti ćelija svih tkiva.[9]
Srednji pritisak[uredi | uredi izvor]
Srednji arterijski pritisak je prosečna vrednost svih pritisaka merenih u kratkim vremenskim intervalima tokom određenog perioda. On nije jednak sredini između sistolnog i dijastolnog pritiska, jer krvni pritisak tokom većeg dela srčanog ciklusa ostaje bliži dijastolnom (donjem) pritisku. Srednji pritisak je obično određen 60% dijastolnim i 40% sistolnim pritiskom.[2]
Hipertenzija[uredi | uredi izvor]
Vrednosti arterijskog krvnog pritiska preko 140/90 mmHg, kod osoba starijih od 18 godina koje ne uzimaju lekove, smatraju se povišenim.[10] Hipertenzija je jedan od tri osnovna faktora rizika koronarnih srčanih bolesti (zajedno sa gojaznošću i pušenjem). Osim toga, u komplikacije izazvane hipertenzijom ubrajaju se i otkazivanje bubrega, moždani udar, demencija, oštećenje vida i druga sistemska oboljenja.[11] Procenjuje se da svaki peti čovek ima povišeni krvni pritisak, a da trećina njih toga čak nije ni svesna.[8]
| Kategorija | Sistolni pritisak (mmHg) | Dijastolni pritisak (mmHg) |
|---|---|---|
| Optimalan pritisak | <120 | <80 |
| Normalan pritisak | 120-129 | 80-84 |
| Povišen pritisak | 130–139 | 85–89 |
| Blaga hipertenzija | 140–159 | 90–99 |
| Umerena hipertenzija | 160–179 | 100–109 |
| Teška hipertenzija | ≥180 | ≥110 |
| Izolovana sistolna hipertenzija | ≥140 | <90 |
Tipovi hipertenzije[uredi | uredi izvor]
Sistolni tip – karakteriše ga samo povišen sistolni krvni pritisak dok su vrednosti dijastolnog pritiska normalne. Najčešće se javlja kod arterioskleroze.
Konvergentni tip – karakteriše se povećanjem i sistolnog i dijastolnog pritiska (esencijalna i renalna hipertenzija).
Divergentni tip – karakteriše ga povišen sistolni a snižen dijastolni pritisak (kod hipertireoze, insuficijencije aorte).
Hipotenzija[uredi | uredi izvor]
Nizak krvni pritisak se definiše kao vrednost krvnog pritiska koji je niži od normalno očekivanog za pojedinu osobu u odgovarajućim uslovima. Mišljenja stručnjaka se razlikuju - od onih koji hipotenziju ne smatraju bolešću do onih koji je smatraju potencijalno ozbiljnim, dobro definisanim stanjem koje zahteva lečenje i redovnu kontrolu.
U stručnoj literaturi se hipotenzija definiše kao stanje u kome je vrednost krvnog pritiska ispod 100/60 mmHg (izmeren više puta u ambulantnim uslovima) uz postojanje određenih simptoma (umor, poremećaj sna, vrtoglavica, nesvestice, anksioznost ili depresija, osećaj jakog lupanja srca, znojenje itd).[12]
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Aparat za merenje pulsa i krvnog pritiska, Boulitte Pariz
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ obezbedi sloboda medija. „Osnovni podaci o krvnom pritisku”. Arhivirano iz originala 04. 02. 2009. g. Pristupljeno 8. 2. 2008.
- ^ a b v g Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D: Medicinska fiziologija, IX izdanje ("Savremena administracija“ Beograd, 1999)
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 7. 2. 2012. g. Pristupljeno 31. 1. 2012.
- ^ „High Blood Pressure, Also called: Benign essential hypertension, Essential hypertension, HBP, HTN, Hypertension”.
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 4. 7. 2014. g. Pristupljeno 31. 1. 2012.
- ^ „Samomerenje krvnog pritiska”. Arhivirano iz originala 16. 1. 2008. g. Pristupljeno 8. 2. 2008.
- ^ „Preporuke za samomerenje krvnog pritiska, Evropska liga za hipertenziju” (PDF). Pristupljeno 14. 10. 2015.
- ^ a b v „Savetovalište za povišeni krvni pritisak”. Arhivirano iz originala 20. 4. 2009. g. Pristupljeno 8. 2. 2008.
- ^ „Osnovni podaci o krvnom pritisku”. Arhivirano iz originala 04. 02. 2009. g. Pristupljeno 8. 2. 2008.
- ^ a b „Arterijska hipertenzija”. Arhivirano iz originala 20. 5. 2009. g. Pristupljeno 8. 2. 2008.
- ^ „Visok krvni pritisak i posledice”. Arhivirano iz originala 10. 2. 2008. g. Pristupljeno 8. 2. 2008.
- ^ „Hipotenzija”. Arhivirano iz originala 12. 10. 2007. g. Pristupljeno 8. 2. 2008.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Baljozović, A., Baljozović,N., Jojkić,K., Hiti, R.,Zdravstvena nega 2.ZUNS, Beograd, 2003.
- Teodorović, J. i saradnici: Interne bolesti sa negom 1. ZUNS, Beograd,1994.
- Pickering TG, Hall JE, Appel LJ, Falkner BE, Graves J, Hill MN, Jones DW, Kurtz T, Sheps SG, Roccella EJ (2005). Subcommittee of Professional Public Education of the American Heart Association Council on High Blood Pressure Research. „Recommendations for blood pressure measurement in humans and experimental animals: Part 1: blood pressure measurement in humans: a statement for professionals from the Subcommittee of Professional and Public Education of the American Heart Association Council on High Blood Pressure Research”. Hypertension. 45 (5): 142—61. PMID 15611362. doi:10.1161/01.HYP.0000150859.47929.8e
. - Kotchen TA (oktobar 2011). „Historical trends and milestones in hypertension research: a model of the process of translational research”. Hypertension. 58 (4): 522—38. PMID 21859967. doi:10.1161/HYPERTENSIONAHA.111.177766 .
- Johnson G (1850). „On the proximate cause of albuminous urine and dropsy, and on the pathology of the renal blood-vessels in Bright's Disease”. Medico-Chirurgical Transactions. 33: 107—20. PMC 2104234 . PMID 20895925. doi:10.1177/095952875003300109.
- Cameron JS, Hicks J (februar 2000). „High blood pressure and the kidney: the forgotten contribution of William Senhouse Kirkes”. Kidney International. 57 (2): 724—34. PMID 10652052. doi:10.1046/j.1523-1755.2000.00895.x .
- Cameron JS, Hicks J (maj 1996). „Frederick Akbar Mahomed and his role in the description of hypertension at Guy's Hospital”. Kidney International. 49 (5): 1488—506. PMID 8731118. doi:10.1038/ki.1996.209 .
- Swales JD, ur. (1995). Manual of hypertension. Oxford: Blackwell Science. str. xiii. ISBN 978-0-86542-861-4.
- Shaw, H. Batty (1922). Hyperpiesia and hyperpiesis (hypertension) : a clinical, pathological & experimental study. University of California Libraries. London : Frowde and Hodder & Stoughton.
- Freis, Edward (1995). „Historical Development of Antihypertensive Treatment”. Ur.: Laragh, John; Brenner, Barry. Hypertension : pathophysiology, diagnosis, and management (2nd izd.). New York: Raven Press. str. 2742. ISBN 9780781701570. OCLC 30894228.
- Postel-Vinay N, ur. (1996). A century of arterial hypertension 1896–1996. Chichester: Wiley. str. 213. ISBN 978-0-471-96788-0.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Osnovni podaci o krvnom pritisku (jezik: engleski)
- Informacije o samomerenju i kontroli krvnog pritiska
- Blood Pressure Association (UK)
- About High Blood Pressure, American Heart Association
- Control of Blood Pressure, Toronto General Hospital
- Blood Pressure Chart Архивирано на сајту Wayback Machine (2. март 2021), Vaughn's Summaries
