Kreatinin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kreatinin
Nazivi
IUPAC naziv
2-animo-1-metil-5H-imidazol-4-on
Preferisani IUPAC naziv
2-amino-1-metil-5H-imidazol-4-on
Sistemski IUPAC naziv
2-animo-1-metil-1H-imidazol-4-ol
Drugi nazivi
2-amino-1-metilimidazol-4-ol
Identifikacija
3D model (Jmol)
3DMet B00175
Bajlštajn 112061
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.424
EC broj 200-466-7
KEGG[1]
MeSH Creatinine
UNII
UN broj 1789
  • InChI=1S/C4H7N3O/c1-7-2-3(8)6-4(7)5/h2,8H,1H3,(H2,5,6) DaY
    Ključ: BTXYOFGSUFEOLA-UHFFFAOYSA-N DaY
  • InChI=1/C4H7N3O/c1-7-2-3(8)6-4(7)5/h2H2,1H3,(H2,5,6,8)
    Ključ: DDRJAANPRJIHGJ-UHFFFAOYAV
  • CN1C=C(O)N=C1N
Svojstva
C4H7N3O
Molarna masa 113,12 g·mol−1
Agregatno stanje beli kristali
Gustina 1,09 g cm−3
Tačka topljenja 300 °C (razlaže se)[4]
1 deo na 12[4]
log P -1,76
Kiselost (pKa) 12,309
Baznost (pKb) 1;688
Izoelektrična tačka 11,19
Opasnosti
Harmful Xn
R-oznake R34, R36/37/38, R20/21/22
S-oznake S26, S36/37/39, S45, S24/25, S36
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 1: Must be pre-heated before ignition can occur. Flash point over 93 °C (200 °F). E.g., canola oilHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineKod reaktivnosti 0: Normalno stabilan, čak i pod stanjem izloženosti vatri; nije reaktivan s vodom (npr. tečni azot)Special hazards (white): no code
1
1
0
Tačka paljenja 290 °C
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa).
DaY verifikuj (šta je DaYNeN ?)
Reference infokutije

Kreatinin (od grčke reči κρέας, „meso“) je organsko jedinjenje, koje nastaje u ljudskom telu kao sporedni produkt metabolizma proteina (razgradnjom kreatin-fosfata u mišićima). Iz tela ga izlučuju bubrezi mokraćom, u kojoj ga ima u najvećoj koncentraciji. Određivanje njegovih vrednosti u krvi i mokraći koristi se u dijagnostici za procenu ukupne funkcije bubrega, pa se zato naziva i endogeni filtracioni marker.[5]

Metabolizam kreatinina[uredi | uredi izvor]

Kreatinin nastaje spontano (bez delovanja enzima) u procesu metabolizma kreatina i fosfokreatina iz mišića. Mala količina potiče iz mesa unetog ishranom.[6]

Kreatinin je od velikog značaja za proizvodnju energije u mišićima. Svakodnevno oko 2% kreatina u telu konvertuje se u kreatinin. Tako stvoreni kreatinin transportuje se kroz krvotok do bubrega. Bubrezi, u glomerulima, filtriraju veći deo kreatinina iz krvi i sekretuju ga u proksimalne tubule bubrega (7-10%) u urin. Na taj način veći deo kreatainina aktivno se izlučuje, dok je njegova tubularna reapsorpcija vrlo mala. Kreatinin u bubrezima nastaje kontinuirano, te je njegova koncetracija u krvi uglavnom stalna i može se lako odrediti. Zbog toga, nivo kreatinina u krvi predstavlja ravnotežu između njegove produkcije (koja zavisi od mišićne mase) i brzine izlučivanja urinom.[7]

Nivo kreatinina u krvi: ako se smanji filtracija u bubrezima (tj ako se smanji izlučivanje kreatinina iz organizma), a produkcija kreatinina ostane ista, koncentracija u krvi se povećava.

Klirens kreatinina: dobija se računski iz nivoa kreatinina u krvi i nivoa u 24 časovnom urinu. Ovaj parametar pokazuje koliko bubrezi efikasno filtriraju male molekule iz krvi.

Kreatinin u pojedinačnom uzorku urina: služi kao korekcioni faktor. Tada se određuje sa drugim analitom (npr proteinima) radi procene izlučivanja tog analita urinom.

Kreatinin je preko normalenih vrednosti u mokraći tek kada je glomerularna filtracija bubrega (GFB) snižena za više od 50%. Na osnovu ovih činjenica, izračunavanje klirensa kreatinina postalo je dobar pokazatelj stanja glomerularne filtracije bubrega (GFB), čija je vrednost veoma dobar pokazatelj stanja funkcije bubrega. Međutim kreatinin nije pogodan da prikaže brze promene u GFB.

Kod čoveka, količina nastalog kreatinina u jednom danu, srazmerna je mišićnoj masi tela i različita je od čoveka do čoveka, i prvenstveno zavisi od sledećih faktora;

  • Razlike u mišićnoj masi (na šta utiče pol, starost, rasa)
  • Razlike u ishrani (npr kod vegetarijanaca vrednosti kreatinina su niže)
  • Kod malnutricije,
  • Nakon amputacije ekstremiteta, kod hospitalizovanih pacijenata, ciroze jetre, inflamacije i dr hroničnih bolesti, vrednosti kreatinina su niže.
  • Lekovi inhibiraju tubularnu sekreciju (npr. cimetidin i trimetoprim) ili inhibiraju u GIT degradaciju (antibiotici širokog spektra)

Pri niskoj GFB, može se javiti povećana intestinalna (preko sluzokože creva) eliminacija kreatinina.

Nivo kreatinina u krvi[uredi | uredi izvor]

U SAD, kreatinin se obično izražava u mg/dl, dok se u Kanadi, Australiji, [8] i nekoliko evropskih zemalja, vrednost kreatinin izražava se u μmol/l. Jedan mg/dl kreatinina jednak je 88,4 μmol/l.

Nivoi kratinina

Normalan nivo kreatinina u krvi[9]

  • Kod odraslih muškaraca — oko 0,6 do 1,2 mg/dl (60-110 μmol/L)
  • Kod odraslih žena — 0,5 do 1,1 mg/dl (45-90 μmol/l)

Osoba sa samo jednim bubregom može da ima normalan nivo kreatinina u krvi u rasponu od oko 1,8 do 1,9 mg/dl.

Nivoi kreatinina u krvi koji dostižu 2,0 mg/dl (150 μmol/l) ili više kod beba i 10,0 ili više kod odraslih mogu da ukažu na tešku bolest bubrega i potrebu za dijalizom i njegovo uklanjanje iz krvi.

Mišićavi mladi ili sredovečne odrasle osobe mogu imati više vrednosti kreatinina u krvi od normale za opštu populaciju.

Stara lica, s druge strane, mogu da imaju manje kreatinina u krvi od normale.

Bebe imaju normalan nivo kreatinina od oko 0,2 ili više, u zavisnosti od njihovog razvoja mišića.

Kod ljudi sa teškom neuhranjenošću, gubitkom težine, i dugotrajnim bolestima, mišićna masa ima tendenciju da se smanjuje tokom vremena i, samim tim, njihov nivo kreatinina može biti manji nego što se bi se očekivalo za njihov uzrast.

Snižene vrednosti kreatinina

  • Retko se viđaju i skoro uvek su u sprezi sa malom mišićnom masom
  • Blago snižene vrednosti kreatinina mogu se javiti tokom trudnoće

Povišene vrednosti kreatinina

Povišene vrednosti kreatinina su znak smanjene glomerularne filtracije u bubrezima zbog akutnih ili hroničnih bolesti. Ono što je važno jeste to da u ranom stadijumu bolesti, nivo kreatinina u serumu neće biti visok. Kao mogući uzroci povišene vrednosti kreatinina najčeće se navode:

  • Infekcije bubrega
  • Oštećenje bubrega nastalo dejstvom lekova i toksina
  • Bolesti prostate, kamen u bubregu i drugi uzroci koji vrše opstrukciju mokraćnog sistema,
  • Autoimune bolesti
  • Smanjen protok krvi kroz bubrege zbog šoka, dehidratacije, bolesti srca, komplikacija dijabetesa
  • Povećano oslobađanje iz mišića zbog povrede ili degenerativnih procesa
  • Kada je povećan unos kreatina kao dodataka u ishrani, nivo kreatinina može biti viši u odnosu na nivo koji bi bio da nije uziman kao suplement.[10]

Klirens kreatinina[uredi | uredi izvor]

Klirens kreatinina pokazuje koliko bubrezi efikasno filtriraju male molekule iz krvi. Ovaj parametart dobija se na dva načina;

  • Izračunavanjem iz nivoa u krvi i nivoa u 24 časovnom urinu.
    Unošenjem tih vrednosti u jednačinu dobija se klirens kreatinina. U račun ulaze i podaci o telesnoj visini i težini pacijenta.
  • Direktnim merenjem iz prikupljenog dvadesetčetvoročasovnog uzorka mokraće.

Snižene vrednosti klirensa kreatinina

  • Mogu se javiti kod bolesnika sa smanjenim protokom krvi kroz bubrege, kod bolesti srca, prilikom primene nekih lekova, šoka
  • Mogu se javiti i kod drugih bolesti bubrega koje narušavaju njihovu funkciju

Povišene vrednosti klirensa kreatinina

  • Retko se javljaju, tokom trudnoće i prilikom unosa hranom velikih količina mesa.

Kreatinin u pojedinačnom uzorku urina

  • Nivoi kreatinina u pojedinačnom uzorku urina nemaju referentne vrednosti i služe samo za procenu izlučivanja drugih supstanci.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  uredi
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ a b The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th izd.). Merck Publishing. 1989. str. 2571. ISBN 091191028X.  </noinclude>
  5. ^ (jezik: engleski) Kreatinin, Encyclo, Online:Encyclopedia Pristupljeno 12. 9. 2013
  6. ^ (jezik: engleski) Andrew Hunter, Creatine and Creatinine, Longmans, Green, 1928 - 281 books.google.rs Pristupljeno 25. 10. 2013
  7. ^ Creatinine Blood Test Pristupljeno 12.9.2013.
  8. ^ Faull R (2007). Prescribing in renal disease. Australian Prescriber 30 (1): 17–20.
  9. ^ Taylor 1989, str. 4, 58–62.
  10. ^ (jezik: engleski) Melvin H. Williams, Richard B. Kreider, J. David Branch, Creatine: The Power Supplement, Human Kinetics, (1999) - 251.books.google.rs Pristupljeno 25. 10. 2013.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Taylor, E. Howard (1989). Clinical Chemistry. New York: John Wiley and Sons. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Креатинин&oldid=27441385”