Креветна стеница

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Krevetna stenica
Cimex lectularius
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Arthropoda
Klasa: Insecta
Red: Hemiptera
Porodica: Cimicidae
Rod: Cimex
Vrsta:
C. lectularius
Binomno ime
Cimex lectularius
Potporodice, rodovi & vrste porodice kućne stenice (Cimicidae)
Potporodica Afrociminae
Potporodica Cimicinae
Potporodica Cacodminae
Potporodica Haematosiphoninae
Potporodica Latrocimicinae
Potporodica Primicimicinae

Krevetna stenica (lat. Cimex lectulartus), je vrsta kućne stenice koja pripada potporodici (lat. Cimicinae).[2] Ona je kosmopolitski insekt koji parazitira hraneći se krvlju čoveka, mačke, psa, i drugih domaćih životinja, ali i krvlju zeca, glodara (pacova i miševa) i raznih ptica. Krevetna stenica najaktivnija je noću kada izlazi iz svojih staništa (kreveta, dušeka i drugog nameštaja) i usnim aparatom za bodenje sisa krv domaćina.[3]

Na mestu uboda na koži domaćina, ona svojim izlučevinama stvara lokalnu reakciju u vidu crvenila praćenog svrabom.[4][5] Krevetna stenica može biti jedan od vektora (prenosioca) i izazivača zaraznih bolesti.[6]

Iako se stenice mogu zaraziti sa najmanje 28 ljudskih patogena, nijedna studija nije otkrila da su insekti sposobni da prenesu bilo koji od njih na ljude.[7] Ustanovljeno je da mogu da sadrže Staphylococcus aureus otporan na meticilin (MRSA)[8] i Enterococcus faecium rezistentnan na vankomicin (VRE), ali je značaj ovih nalaza još uvek nepoznat.[9]

Istraživanja potencijalnog prenosa HIV, MRSA, hepatitisa B, hepatitisa C i hepatitisa E nisu pokazala da stenice mogu da šire ove bolesti. Međutim, postoje neki dokazi da se arbovirusi mogu prenositi.[10]

Rasprostranjenost i staništa[uredi | uredi izvor]

Krevetna stenica je insekt koji nije sposobna da leti već živi kao ektoparazit sisara i ptica hraneći se njihovom krvlju. Krevetne stenice rasprostranjene su na svim kontinentima osim Antarktika. Češće su u tropskim i umerenim staništima jer su osetljive na temperaturu, koja se kreću ispod 13-15 °C. Uglavnom vole suva i topla staništa grubih površina, gde se nagomilavaju u vidu grozdova.[11]

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Krevetne stenice su najaktivnije u noćnim satima kada nema vibracija i spoljašnjeg osvetljenja. Najčešće ih privlači izdahnuti ugljen-dioksid (koji eliminišu iz organizma, preko disajnih puteva, čoveka i drugi sisari) i koža domaćina, iz koje sisaju krv.

U genetskom kodu krevetne stenice ugrađena je sposobnost insekta da registruje razliku između količine ugljen-dioksida koju neka osoba ispušta tokom sna za ili u budnom stanju. Zato u budnom stanju stenica nikad ne ujeda čoveka.

Kućna stenica može biti uzrok brojnih zdravstvenih problema, uključujući osip na koži, alergijske reakcije, i psihološke simptome.[5]

Građa[uredi | uredi izvor]

Celo telo krevetne stenice pokriveno je dlačicama. Glava je mala i na njoj se nalaze ispupčene i dobro razvijene oči kao i antene (imaju 4 članka). Usni aparat je prilagođen za bodenje i sisanje pomoću rilice. Prednja krila su u vidu veoma redukovanih polukrilaca (lat. hemielitre), dok zadnja krila ne postoje. Tri para nogu sastoji se od po 6 članaka. Trbušni deo je ovalnog oblika i sastoji se od 8 segmenata.

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Ženka polaže, na razna mesta, i do pet jaja dnevno, ili ukupno oko 200 jaja.[12] Iz jajeta, u zavisnosti od okolne temperature, izležu se larve, male kućne stenice, nakon 5-22 dana. Nakon petog presvlačenja polno sazreva.

Životni ciklus[uredi | uredi izvor]

Larva u proseku, u jednom sisanju, usisa 5 mg, a ženka oko 7 mg krvi.[13][14] Stenica najčešće bode noću a proces sisanja krvi traje u proseku 10 minuta.[15]

Kućna stenica u proseku živi do godinu dana, a glad podnosi i do 6 meseci.

Infestacija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Infestacija
Eflorescencije na licu i vratu nastale nakon ujeda krevetne stenice

Stenice se mogu zaraziti sa najmanje 28 ljudskih patogena, među kojima su pronađeni Meticilin rezistentni stafilokokus aureus (MRSA),[16] i Vankomicin rezistentan enterokokus enterococcus faecium (VRE).[17] Brojne studije nisu pouzdano utvrdila da je ovaj insekt u stanju da prenese ove patogene na ljude,[18] a niz kožnih manifestacija koja stenica izaziva su bez vidljivih efekata na stvorenim plikovima.[4]

Otkrivanje

Dijagnoza infestacije postavlja se na osnovu pronalaženja krevetnih stenica u kući, ili na mestu privremenog boravka obolele osobe sa karakteristističnim kožnim promenama,[5] Na infestiranom prostoru otkrivaju se različiti razvojni oblici ili fleke na nameštaju od njihovog fecesa.

Suzbijanje

Sprečavanje infestacije podrazumeva eliminaciju insekata u životnoj sredini primenom odgovarajućih insekticida.[5] Uništavanje stenica je složen proces koji zahteva primenu pored tretmana pesticidima i mehaničke mere poput usisavanja, tretman toplotom itd Poseban problem predstavlja činjenica da su stenice tokom godina razvile rezistentnost na određene pesticide, što zahteva češće ponavljanje zaprašivanja različitim preparatima.

Najefikasniji način eliminacije u naseljenim objektima je toplotni tretman. Objekat se specijalnim grejalicama i ventilatorima zagreje na približno 50 stepeni i ta se temperatura održava 4-6 sati. Toplota preko 42 °C eliminiše sve stadijume života stenica, od jaja do odraslih insekata.

Jedina restrikcija je to što se iz naseljenog objekta moraju ukloniti predmeti osetljivi na visoke temperature.

Stenice su današnje vreme rezistentne na DDT, koji je uz to i zabranjen u mnogim zemljama.

Pored pesticidnog spreja i praha može se koristiti i detaljno i frekventno usisavanje koje pomaže u fizičkoj eliminaciji jaja i odraslih insekata.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ [No authors listed] (1996). „Oeciacus hirundinis (Lamarck, 1816)”. Integrated Taxonomic Information System. Pristupljeno 15. 9. 2010. 
  2. ^ Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B. Beskralješnjaci - biologija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
  3. ^ Reinhardt, Klaus; Siva-Jothy, Michael T. (2007). „Biology of the Bed Bugs (Cimicidae)”. Annual Review of Entomology. 52: 351—374. PMID 16968204. doi:10.1146/annurev.ento.52.040306.133913. 
  4. ^ a b James, William D.; Berger, Timothy G. (2006). Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. ISBN 978-0-7216-2921-6. 
  5. ^ a b v g Doggett SL, Russell R (novembar 2009). „Bed bugs – What the GP needs to know”. Aust Fam Physician. 38 (11): 880—4. PMID 19893834. 
  6. ^ Goddard, J.; Deshazo, R. (2009). „Bed bugs (Cimex lectularius) and clinical consequences of their bites"”. JAMA: The Journal of the American Medical Association. 301 (13): 1358—66. PMID 19336711. doi:10.1001/jama.2009.405. .
  7. ^ Kolb, Adam; Needham, Glen R.; Neyman, Kimberly M.; High, Whitney A. (2009). „Bedbugs”. Dermatologic Therapy. 22 (4): 347—52. PMID 19580578. S2CID 221648188. doi:10.1111/j.1529-8019.2009.01246.x Slobodan pristup. 
  8. ^ Melnick, Meredith (12. 5. 2011). „Study: Bedbugs May Carry MRSA; Germ Transmission Unclear”. Time. Pristupljeno 11. 11. 2013. 
  9. ^ „Do Bedbugs Spread MRSA and VRE?”. Webmd.com. 11. 5. 2011. Pristupljeno 11. 11. 2013. 
  10. ^ Adelman, ZN (avgust 2013). „Bed bugs and infectious disease: a case for the arboviruses”. PLOS Pathogens. 9 (8): e1003462. PMC 3744395 Slobodan pristup. PMID 23966852. doi:10.1371/journal.ppat.1003462 Slobodan pristup. 
  11. ^ Rahlenbeck S, Utikal J, Doggett SL (septembar 2016). „On the rise worldwide: Bed Bugs and Cimicosis”. British Journal of Medical Practitioners. 9 (3): e921. 
  12. ^ „How to prevent insects in your home”. mattressnextday.co.uk. Pristupljeno 2023-04-16. 
  13. ^ „Public Health Significance of Urban Pests” (PDF). web.archive.org. Arhivirano iz originala 22. 02. 2017. g. Pristupljeno 2023-04-16. 
  14. ^ „Bed Bugs Bounce Back” (PDF). birc.org. Pristupljeno 2023-04-16. 
  15. ^ Burgess, Nicholas; G.O. Cowan (6. 12. 2012). A Colour Atlas of Medical Entomology. Springer Science & Business Media. str. 90—91. ISBN 978-94-011-1548-3. 
  16. ^ Melnick, Meredith (12. 5. 2011). „Study: Bedbugs May Carry MRSA; Germ Transmission Unclear | TIME.com”. Healthland.time.com. Pristupljeno 27. 5. 2014. 
  17. ^ „Do Bedbugs Spread MRSA and VRE?”. Webmd.com. 11. 5. 2011. Pristupljeno 27. 5. 2014. 
  18. ^ Kolb, A., et al. "Bedbugs." Dermatologic Therapy. . 22 (4). 2009: 347—352.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). CAB Abstracts. EBSCO. Web. 5 December 2010.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Krevetna stenica na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Креветна_стеница&oldid=27614424”