Krekovanje (hemija)
Krekovanje (engl. cracking - cepanje) je razlaganje molekula na više molekula sa manjim brojem atoma ugljenika u molekulu. Pri reakciji krekovanja dobijaju se zasićeni i nezasićeni ugljovodonici. Frakcije nafte koje imaju višu temperaturu ključanja se podrvrgavaju krekovanju, da bi se povećao prinos benzina.[1][2][3]
Metodi[uredi | uredi izvor]
Krekovanjem se razlažu veliki molekuli u manje putem termičkog ili katalitičkog metoda.
Proces termičkog krekovanja sledi homolitički mehanizam u kome se hemijske veze simetrično raskidaju i formiraju se slobodni radikali.
Proces katalitičkog krekovanja se odvija u prisustvu kiselih katalizatora (obično čvrstih kiselina kao što su silika-alumina i zeoliti) koji promovišu heterolitičko (asimetrično) razlaganje veza proizvodeći parove jona suprotnog naelektrisanja, obično karbokatjon i veoma nestabilni hidridni anijon. Slobodni radikali i katjoni su veoma nestabilni i podležu procesu preuređenja lanca, kao i intra- i intermolekulskom transferu vodonika, ili hibridnom transferu. Kod oba tipa procesa, odgovarajući reaktivni intermedijari (radikali, joni) se permanentno regenerišu, i proces teče putem samo-propagirajućeg lančanog mehanizma. Lančana reakcija se konačno završava rekombinacijom radikala ili jona.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ James H. Gary and Glenn E. Handwerk (2001). Petroleum Refining: Technology and Economics (4th izd.). CRC Press. ISBN 978-0-8247-0482-7.
- ^ James. G. Speight (2006). The Chemistry and Technology of Petroleum (4th izd.). CRC Press. ISBN 978-0-8493-9067-8.
- ^ Sadeghbeigi, Reza (2000). Fluid Catalytic Cracking Handbook (2nd izd.). Gulf Publishing. ISBN 978-0-88415-289-7.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
