Krivično delo

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Info non-talk.svg Ovom članku ili jednom njegovom delu je potrebno prerađivanje.


Članak je označen ovim šablonom 21.01.2012. i nalazi se u kategoriji Pravo.
Pogledajte kako se menja stranica ili stranicu za razgovor za pomoć. Uklonite ovu poruku kada završite.

Krivično delo je radnja čoveka koja je u zakonu predviđena kao krivično delo, koja je protivpravna i skrivljena. Dakle, ovako određen pojam krivičnog dela ima četiri konstitutivna elementa, pri čemu se delo čoveka, predviđenost u zakonu i protivpravnost smatraju objektivnim, a krivica subjektivnim elementom.

Elementi krivičnog dela[uredi]

  1. Prvi elemenat krivičnog dela jeste to da ono mora biti delo čoveka. Dakle, ukoliko je posledica nastupila npr. dejstvom prirodne sile ili životinje (sem ako je životinju, kao sredstvo izvršenja, iskoristio čovek) krivično delo ne postoji. Takođe, krivično delo neće postojati onda kada je učinilac lice koje je mlađe od 14 godina, jer ne postoji objektivni uslov (uzrast) da bi se to lice moglo smatrati odgovornim. Inače, tradicionalne definicije krivičnog dela umesto pojma delo koriste pojam radnja, međutim, u našoj krivičnopravnoj teoriji, uobičajeno je da se koristi delo, kao širi pojam, koji sem radnje obuhvata i posledicu, kao i uzročnu vezu između radnje i posledice.
  2. Drugi elemenat jeste da je delo predviđeno u zakonu kao krivično delo. Predviđenost u zakonu jeste derivat najvažnijeg načela Krivičnog prava, načela zakonitosti, koje kaže da se za neko delo učinilac može kazniti samo kada su, u vreme izvršenja tog krivičnog dela, njegova obeležja, kao i kazna koja je za njega predviđena bila određena u zakonu. Predviđenost zakonom sužava krug protivpravnih ponašanja na ona protivpravna ponašanja koja su proglašena krivičnim delom.
  3. Protivpravnost se obično shvata kao protivnost nekoj pravnoj normi, odnosno kršenje nekog propisa ljudskom radnjom. Međutim, nije svako protivpravno delo istovremeno i krivično delo, jer postoje različiti osnovi koji mogu isključiti protivpravnost (npr. nužna odbrana, krajnja nužda, vršenje službene dužnosti, itd.), a kada je protivpravnost isključena onda nema ni krivičnog dela.
  4. Poslednji elemenat krivičnog dela jeste vinost ili krivica. Vinost (krivica) se shvata psihički odnos učinioca prema delu koje je izvršio i za koje mu se može uputiti socijalno-etički prekor. Krivica se može stepenovati (umišljaj, nehat..), što je relevantno, pre svega, prilikom odmeravanja kazne.

Društvena opasnost[uredi]

Društvenu opasnost (iako se ona, od strane teoretičara Krivičnog prava, redovno unosi u opšti pojam krivičnog dela) Zakon izostavlja, jer je sporno da li ona uopšte treba da uđe u pojam krivičnog dela. Naime, kao materijalni elemenat (koji daje odgovor na pitanje zašto je neko delo uopšte proglašeno za krivično delo), smatra se da ona treba da stoji van opšteg pojma krivičnog dela jer je ona samo zakonadavni motiv inkriminisanja, odn. ona sadrži kriterijume na osnovu kojih se neko delo predviđa u zakonu kao krivično delo, ili, još preciznije, ona predstavlja samo materijalnu stranu protivpravnosti. Postoje još neki razlozi zbog kojih se društvena opasnost danas izostavlja iz opšteg pojma krivičnog dela: njena nepreciznost (a načelo zakonitosti zahteva da pojmovi u zakonu budu što određeniji), kompleksnost, ali i velika povezanost sa socijalističkom teorijom u Krivičnom pravu.

Redosled elementata u pojmu[uredi]

Onako kao je data, definicija krivičnog dela predstavlja jednu preciznu i nepromenljivu celinu čiji se značaj vidi tek onda kada sud utvrđuje da li ima mesta primeni krivičnopravnih sankcija u odnosu na neko delo. Tada se elementi krivičnog dela mogu posmatrati kao stupnjevi u dokazivanju. Dakle, prvo se određuje da li postoji radnja čoveka. A ako postoji da li se ona na neki način može isključiti. Ako može, onda ima nema krivičnog dela, ako ne može ide se dalje i utvrđuju se ostali elementi - prvo predviđenost u zakonu (ako je delo nije predviđeno u zakonu, onda se instituti Krivičnog prava ne mogu ni primenjivati), zatim protivpravnost (posmatra se da li postoji neki osnov koji isključuje protivpravnost), i naposletku da li postoji krivica učinioca, odn. da li je ona dovoljnog intenziteta da se učinilac može kazniti, kao i da li postoji neki osnov koji bi mogao krivicu da isključi. Tek ukoliko su ispunjeni svi ovi elementi, možemo govoriti o tome da postoji krivično delo i da se za to delo može izreći određena sankcija.

Međunarodno krivično pravo[uredi]

U međunarodnom krivičnom pravu može se primeniti isti pojam krivičnog dela, tj. međunarodno krivično delo ima iste elemente kao i u unutrašnjem. Specifičnost se odnosi na element predviđenosti u zakonu gde je u pitanju zapravo predviđenost u nekom međunarodnom aktu, pre svega u međunarodnim konvencijama. Pored toga spisak međunarodnih krivičnih dela daleko je kraći i tu pored četiri bazična (genocid, ratni zločin, zločin protiv čovečnosti i zločin protiv mira) tu spada i još jedan izvestan broj dela kao što su zločin aparthejda, piratstvo i međunarodni terorizam.

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]