Kristina Pizanska

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kristina Pizanska
Kristina Pizanska
Lični podaci
Datum rođenja1364.
Mesto rođenjaVenecija,
Datum smrti1430.
Mesto smrtiPuasi,
Književni rad
Najvažnija delaGrad žena
Poslanica bogu Ljubavi
Knjiga o tri vrline obrazovanja za dame

Kristina Pizanska (franc. Christine de Pisan; Venecija, 1354 – Puasi, 1430) bila je spisateljica i filozof poznog srednjeg veka. Italijanskog je porekla, živela je i radila na dvoru francuskih kraljeva: Šarla V, Šarla VI i Šarla VII. Ona je preteča savremenog feminizma, prva žena koja je autoritativno osporavala mizoginiju. Pisala je poeziju i prozu, uključujući biografije i knjige koje sadrže praktične savete za žene. Za sobom je ostavila 41 delo za vreme tridesetogodišnje karijere.

Kristina Pizanska je služila kao dvorski pisac u srednjovekovnoj Francuskoj nakon smrti svog muža. Kristinini pokrovitelji bili su vojvode Luj I od Orleana, Filip Smeli od Burgundije i njegov sin Jovan Neustrašivi. Njeno delo se matra jednim od najranijih feminističkih spisa. Njen rad uključuje romane, poeziju i biografiju, a takođe je pisala književne, istorijske, filozofske, političke i verske kritike i analize.[1][2][3] Njena najpoznatija dela su Knjiga o gradu dama i Blago grada dama, oba napisana kada je radila za Jovana Neustrašivog iz Burgundije. Njene knjige saveta princezama, prinčevima i vitezovima ostale su u štampi do 16. veka.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Kristina Pizanska je bila kćerka italijanskog naučnika Tomaza Pizana.[4] Rođena je u Veneciji, ali ubrzo nakon toga njen otac je dobio posao lekara, alhemičara i astrologa na dvoru francuskog kralja Šarla V. Otac je Kristinu prestavio kralju kada je imala četiri godine i tada je počela da se školuje, a mogla je da koristi kraljevsku biblioteku, u ono vreme jednu od najboljih u Evropi. Od malih nogu, Kristina se interesovala za jezike i književnost, a imala je prilike da se vrlo dobro upozna sa delima Aligijerija, Petrarke i Bokača.

Sa 15 godina, 1380, se udala za sekretara kralja Šarla V, ali je već posle deset godina, sa nepunih 25, je ostala udovica sa troje male dece. Par godina ranije, umro je i njen otac, pa s te strane nije mogla dobiti izdržavanje. Kako bi prehranila sebe i svoju porodicu, počela je da piše. U početku je pisala pesme po narudžbini, uglavnom za članove kraljevske porodice. Sledećih trideset godina piše i to od 1399. do 1429, stvorivši 41 delo.

Ona je prva žena u istoriji za koju se sa sigurnošću može reći da je bila spisateljica po profesiji Takođe, ostaće upamćena po tome da se među prvima zalagala za poboljšanje položaja žena u društvu.[5]

Književna karijera[uredi | uredi izvor]

Da bi izdržavala sebe i svoju porodicu, Kristina je postala dvorski pisac. Do 1393, ona je pisala ljubavne balade, koje su privukle pažnju bogatih pokrovitelja na dvoru.[6] Kristina je postala plodan pisac. Njeno učešće u produkciji svojih knjiga i njeno vešto korišćenje pokroviteljstva u turbulentnim političkim vremenima doneli su joj titulu prve profesionalne književnice u Evropi.[7] Iako Mlečanka po rođenju, Kristina je izražavala vatreni nacionalizam prema Francuskoj. Afektivno i finansijski se vezala za francusku kraljevsku porodicu, donirajući ili posvećujući svoje rane balade njenim članovima, uključujući Izabelu Bavarsku, Luj I, vojvodu od Orleana, i Mariju od Berija. Godine 1402. opisala je kraljicu Izabelu kao „Visoku, izvrsnu krunisanu kraljicu Francuske, veoma vrednu poštovanja princezu, moćnu damu, rođenu u srećnom času”.[8]

Jedna stranica Kristinine knjige Le livre des trois vertus. U iluminaciji Kristinu čuvaju od oduška Tri vrline.

Francuskom je vladao Šarl VI koji je doživeo niz mentalnih slomova, što je izazvalo krizu vođstva za francusku monarhiju.[7] Često je bio odsutan sa dvora i na kraju je mogao da donosi odluke samo uz odobrenje kraljevskog veća.[9] Kraljica Izabela je nominalno bila zadužena za upravljanje kada je njen muž bio odsutan sa dvora, ali nije mogla da razreši svađu između članova kraljevske porodice.[10] U prošlosti, Blanka od Kastilje je igrala centralnu ulogu u stabilnosti kraljevskog dvora i delovala je kao regent Francuske. Kristina je objavila seriju radova o vrlinama žena, pozivajući se na kraljicu Blanku i posvećujući ih kraljici Izabeli.[11][12]

Kristina je verovala da su Francusku osnovali potomci Trojanaca i da je njeno upravljanje od strane kraljevske porodice bilo u skladu sa aristotelovskim idealom.[13] Godine 1400, Kristina je objavila L'Épistre de Othéa a Hector (Oteino pismo Hektoru).[14] Kada je prvi put objavljena, knjiga je bila posvećena Luju Orleanskom, bratu Šarla VI, koji je na dvoru viđen kao potencijalni regent Francuske.[15] U L'Épistre de Othéa a Hector boginja mudrosti Otea podučava Hektora od Troje u državnom upravljanju i političkim vrlinama.[14] Kristina je proizvela bogato ilustrovana luksuzna izdanja tog dela 1400. godine.[16] Između 1408. i 1415. godine Kristina je izdala nova izdanja knjige.[15] Tokom svoje karijere proizvela je ponovo posvećena izdanja knjige sa prilagođenim prolozima za pokrovitelje,[17] uključujući izdanje za Filipa Smelog 1403. i izdanja za Žana od Berija i Henrija IV od Engleske 1404. godine.[18] Patronat se promenio u kasnom srednjem veku. Tekstovi su se i dalje proizvodili i cirkulisali kao neprekidni rukopisi, ali su sve više bili zamenjeni ukoričenim kodeksom. Članovi kraljevske porodice postali su pokrovitelji pisaca naručivanjem knjiga. Kako su materijali postajali jeftiniji, razvijala se trgovina knjigama, te su pisci i izdavači proizvodili knjige za francusko plemstvo, koje je moglo priuštiti osnivanje sopstvenih biblioteka. Kristina stoga nije imala ni jednog pokrovitelja koji ju je dosledno finansijski podržavao, već je bila povezana sa kraljevskim dvorom i različitim frakcijama kraljevske porodice – Burgundijom, Orleanom i Beri – svaka od kojih je svoje dvorove.[19] Tokom svoje karijere Kristina je istovremeno preduzimala plaćene projekte za pojedinačne pokrovitelje i potom objavila ove radove za širenje među plemstvom Francuske.[19]

Najznačajnija dela[uredi | uredi izvor]

Kristina Pizanska i kraljica Izabela
  • Poslanica bogu Ljubavi (1399) - delo u 825 stihova
  • Poslanica Ofei Hektoru (1399—1400)
  • Rekla je ruža (1402)
  • Knjiga 100 balada (1402)
  • Put dugog učenja (1403)
  • Knjiga o prenosu bogatstva (1403)
  • Čobanica (1403)
  • Knjiga o manirima i dobrim delima mudrog kralja Šarla V (1404)
  • Grad žena (1405)
  • Knjiga o tri vrline obrazovanja za dame (1405)
  • Kristinina vizija (1405)
  • Knjiga o telu policije (1407)
  • Knjiga o miru (1413)
  • Ditie o Jovanki Orleanki (1429)

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Christine de Pizan”. departments.kings.edu. Pristupljeno 2021-06-17. 
  2. ^ Kelly, F. Douglas. "Reflections on the Role of Christine De Pisan as a Feminist Writer." SubStance, vol. 1, no. 2, 1971, pp. 63–71. JSTOR, www.jstor.org/stable/3684605. Accessed 17 June 2021.
  3. ^ Adams, Tracy (1. 6. 2017). „Christine de Pizan”. French Studies. 71 (3): 388—400. ISSN 0016-1128. doi:10.1093/fs/knx129 Slobodan pristup. 
  4. ^ „Žene koje su menjale svet“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. jul 2014), Danijela Pejatović, stazenezele.rs, 30. maj 2013. Pristupljeno 7. juna 2014.
  5. ^ „Mihael Nurdberger: Srednji vek nije bio mračan“, Dragan Bogutović, Večernje novosti, 11. mart 2012. Pristupljeno 7. juna 2014.
  6. ^ Redfern 1995, str. 77.
  7. ^ a b Schaus 2006, str. 133.
  8. ^ Langdon Forhan 2017, str. 68.
  9. ^ Green 2010, str. 5.
  10. ^ Green 2010, str. 14.
  11. ^ Green 2010, str. 6.
  12. ^ Adams 2014, str. 115–116.
  13. ^ Langdon Forhan 2017, str. 71.
  14. ^ a b Langdon Forhan 2017, str. 34.
  15. ^ a b Krueger 1998, str. 20.
  16. ^ Schaus 2006, str. 134.
  17. ^ McGrady 1998, str. 198.
  18. ^ Wolfthal 1998, str. 43.
  19. ^ a b McGrady 1998, str. 197.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Adams, Tracy (2014), Christine de Pizan and the Fight for France, Penn State Press, ISBN 9780271066332 .
  • Ainonen, Tuija (2017-03-31), „Internship in Ancient, Medieval and Early Modern Manuscripts”, Medieval Manuscripts Blog, British Library .
  • Allen, Prudence (2005), The Concept of Woman: The Early Humanist Reformation, 1250–1500, Part 2, Wm. B. Eerdmans Publishing, ISBN 978-0-8028-3347-1 .
  • Altmann, Barbara K.; McGrady, Deborah L. (2003), Christine de Pizan: A Casebook, Routledge, ISBN 978-0-415-93909-6 .
  • Bejczy, Istvan P. (2011), „Does Virtue Recognise Gender? Christine de Pizan's City of Ladies in the Light of Scholastic Debate”, Ur.: Green, Karen; Mews, Constant, Virtue Ethics for Women 1250–1500, Springer, str. 1—12, ISBN 9789400705296 .
  • Biggs, Sarah J (2013-06-27), „Christine de Pizan and the Book of the Queen”, Medieval Manuscripts Blog, British Library .
  • Brown-Grant, Rosalind (1999), Introduction, The Book of the City of Ladies, Od strane Christine de Pizan, Prevod: Rosalind Brown-Grant, London: Penguin Books .
  • Campbell, Karlyn K. (2003), Three Tall Women: Radical Challenges to Criticism, Pedagogy, and Theory, The Carroll C. Arnold Distinguished Lecture National Communication Association, November 2001, Boston: Pearson Education 
  • Chicago, Judy (1979), „Place Settings”, Elizabeth A. Sackler Center for Feminist Art, Brooklyn Museum 
  • Chicago, Judy; et al. (1979), „Christine de Pisan”, Elizabeth A. Sackler Center for Feminist Art, Brooklyn Museum 
  • Christine de Pizan (2019), The Epistle of the Prison of Human Life: With an Epistle to the Queen of France and Lament on the Evils of the Civil War, Routledge, ISBN 978-0-429-64734-5 
  • Famiglietti, R.C. (2015), Audouin Chauveron, 2 .
  • Goodman, Jennifer R. (1998), Chivalry and Exploration, 1298–1630, Woodbridge: Boydell & Brewer, ISBN 978-0-85115-700-9 .
  • Green, Karen (2010), Preface – The Book of Peace, Penn State Press, ISBN 9780271045573 .
  • Krueger, Roberta (1998), „Christine's Anxious Lessons: Gender, Morality, and the Social Order from the Enseignemens to the Avision”, Ur.: Desmond, Marilynn, Christine de Pizan and the Categories of Difference, Medieval Cultures, 14, University of Minnesota Press, str. 16—40, ISBN 978-0-8166-3081-3 .
  • Langdon Forhan, Kate (2017), The Political Theory of Christine de Pizan, Taylor & Francis, ISBN 9781351883948 .
  • McGrady, Deborah (1998), „What Is a Patron? Benefactors and Authorship in Harley 4431, Christine de Pizan's Collected Works”, Ur.: Desmond, Marilynn, Christine de Pizan and the Categories of Difference, University of Minnesota Press, str. 195—214, ISBN 978-0-8166-3081-3 .
  • Quilligan, Maureen (1991), The Allegory of Female Authority: Christine de Pizan's Cité des Dames, New York: Cornell University Press .
  • Redfern, Jenny (1995), „Christine de Pisan and The Treasure of the City of Ladies: A Medieval Rhetorician and Her Rhetoric”, Ur.: Lunsford, Andrea A, Reclaiming Rhetorica: Women and in the Rhetorical Tradition, Pittsburgh: University of Pittsburgh Press, ISBN 9780822971658 .
  • Ripley, Doré (2019), „Christine de Pizan: An Illuminated Voice”, Scribblings .
  • Schaus, Margaret C. (2006), Women and Gender in Medieval Europe: An Encyclopedia, Routledge, ISBN 9781135459604 .
  • Schneir, Miriam (1994), Feminism: The Essential Historical Writings, Vintage Books, ISBN 978-0-679-75381-0 .
  • Willard, Charity C. (1984), Christine de Pizan: Her Life and Works, New York: Persea Books .
  • Willard, Charity Cannon; Willard, Sumner (2010), „Preface”, Book of Deeds of Arms and of Chivalry, Penn State Press, ISBN 978-0-271-04305-0 .
  • Whetham, David (2009), Just Wars and Moral Victories: Surprise, Deception and the Normative Framework of European War in the Later Middle Ages, Brill, ISBN 9789004171534 .
  • Wolfthal, Diane (1998), „"Douleur sur toutes autres": Revisualizing the Rape Script in the Epistre Othea and the Cité des dames”, Ur.: Marilynn Desmond, Christine de Pizan and the Categories of Difference, University of Minnesota Press, str. 41—70, ISBN 978-0-8166-3081-3 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kristina Pizanska na Vikimedijinoj ostavi.
Vikizvornik ima tekst 1905 New International Encyclopedia članka Christine de Pisan.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кристина_Пизанска&oldid=27614473”