Kristijan IX Danski
Iz projekta Википедија
Kristijan IX (8. april 1818 - 29. januar 1906), kralj Danske u periodu 1863-1906.
Sadržaj |
[uredi] Poreklo, ženidba
Rođen je u Gotorpu kao četvrti sin i šesto dete Fridriha Vilhelma, vojvode od Šlezvig-Holštajn-Sonderburg-Gliksburga (1785-1831) i Lujze Karoline od Hese-Kasela (1789-1867).
Po majčinoj strani bio je praunuk danskog kralja Frederika V (1746-1766,*1723), kao i čukununuk britanskog kralja Džordža II (1727-1760,*1683). Bio je potomak još nekoliko evropskih vladara, ali nije bio direktan naslednik nijednog trona.
Po očevoj strani bio je direktan pripadnik muške linije danske vladarske kuće Oldenburga. Takođe on je po toj liniji potomak i Helvige, majke prvog danskog kralja Kristijana I, koja je bila kontesa Oldenburg i čiji je brat bio poslednji vojvoda od Šlezviga i konte od Holštajna. Tako da je Kristijan bio mogući naslednik i dvojnog vojvodstva Šlezvig-Holštajna, ali ne prvi u redu nasledstva.
Odrastao je u Danskoj i obrazovanje stekao u Vojnoj akademiji u Kopenhagenu. U mladosti je bezuspešno pokušavao da dobije ruku kraljice Viktorije. Oženio se 26. maja 1842. Lujzom od Hese-Kasela (1817-1898), sestričinom danskog kralja Kristijana VIII (1839-1848,*1786).
1847. on je po "blagoslovu" velikih sila Evrope izabran za verovatnog naslednika danskog trona Kristijana VIII, jer je izgledalo da budući kralj Frederik VII Danski (1848-1863,*1808) ne može da ima dece. Razlog za ovaj izbor za naslednika bio je u Kristijanovoj ženi Lujzi od Hese-Kasela jer je stric njene majke (i kralja Kristijana VIII) bio danski kralj Kristijan VII (1766-1808,*1749).
[uredi] Kralj
Kristijan IX je nasledio Frederika V na tronu 15. novembra 1863. godine. Kristijan je odmah potom upao u krizu zbog statusa i prisvajanja Šlezviga i Holštajna, dve pokrajine na jugu Danske, kada je pod pritiskom potpisao Novembarski ustav, dokument koji je Šlezvig učinio delom Danske. Ovo je izazvalo kraći rat između Danske i Prusko-austrijskog vojnog saveza 1864. Ovaj Drugi rat za Šlezvig Danska je izgubila i tako je Šlezvig postao deo Pruske 1865. Slično je i Holštajn postao deo Pruske 1865. izazivajući dalje bitke između Austrije i Pruske.
Vladao je kralj Danske sve do svoje smrti u Kopenhagenu 29. januara 1906. u starosti od punih 87 godina. Sahranjen je u katedrali u Roskildu, Danska. Sadašnja danska kraljica Margareta II (na vlasti od 1972, rođ. 1940) je čukununuka kralja Kristijana IX.
[uredi] Potomci, "tast Evrope"
Kristijan i Lujza imali su šestoro dece od kojih su imali veliki broj potomaka.
- Frederik VIII Danski (1843-1912), danski kralj 1906-1912, oženjen princezom Lujzom od Švedske, imali su osmoro dece, među njima kralj Kristijan X Danski (1912-1947,*1870) i kralj Hakon VII Norveški (1905-1957,*1872).
- princeza Aleksandra od Danske (1844-1925), udata za britanskog kralja Evdarda VII (1901-1910,*1841), imali su šestoro dece, među njima kralj Džordž V (1910-1936,*1865).
- princ Vilhelm, kasnije kralj Đorđe I Grčki (1845-1913), grčki kralj 1863-1913, oženjen Olgom Konstantinovnom Romanov (1851-1926), imali su osmoro dece, među njima kralj Konstantin I Grčki (1868-1923; vladao 1913-1917, 1920-1922).
- princeza Dagmar od Danske (1847-1928), udata za ruskog cara Aleksandra III (1881-1894,*1845) i poznata kao carica Marija Fjodorovna, imali su šestoro dece, među njima ruski car Nikolaj II Romanov (vl. 1894-1917, živeo 1868-1918).
- princeza Tajra od Danske (1853-1933), udata za Ernesta Augusta od Hanovera, vojvodu od Kamberlenda (1878-1923,*1845), imali su šestoro dece.
- princ Valdemar od Danske (1858-1939), oženjen Marijom od Orleana (1865-1909), imali su petoro dece.
Unuci Kristijana IX sedeli su na tronu Danske, Norveške, Grčke, Velike Britanije i Rusije. Poslednjih godina života zato je nazvan "tast (svekar) Evrope" (engl. Europe's "Father in Law"). Danas skoro sve vladarske kuće Evrope potiču od Kristijana IX. Takođe, veliki broj bivših vladarskih porodica i naslednika prestola su njegovi potomci, pa i svi današnji pripadnici dinastije Karađorđevića (kao potomci grčkog kralja Đorđa I). Takođe, njegov direktni muški potomak (praunuk) je Filip, vojvoda od Edinburga, muž britanske kraljice Elizabete II, kao unuk grčkog kralja Đorđa I od sina Andreja.
[uredi] Spoljašnje veze
